Dekan Biološkog fakulteta Željko Tomanović savetuje kako se zaštititi od virusa Zapadnog Nila.
Dekan i profesor Biološkog fakulteta Željko Tomanović izjavljuje da je jul mesec kada je uobičajeno da virus Zapadnog Nila bude detektovan u komarcima, ističući da virus ne prenose rečni komarci već da se treba fokusirati na kućne.
„Sam životni ciklus virusa Zapadnog Nila je dosta složen. Komarci se zaraze sa ptica, a rezervoari su osim ptica neke domaće i divlje životinje“, objašnjava on.
Profesor Tomanović navodi da je potrebno da prođe dve do tri nedelje od detektovanja virusa u komarcima do pojave prvih slučajeva kod ljudi.
„Glavni vektor virusa Zapadnog Nila kod nas je kućni komarac čija brojnost raste od sredine jula do početka avgusta“, kaže Tomanović.
Komarci prisutni u Evropi mogu da prenesu više od 30 različitih bolesti. Već u Italiji i Francuskoj imate epidemije bolesti koje su ozbiljnije od virusa Zapadnog Nila. Klimatske promene dovode te patogene i kod nas, kaže profesor Tomanović.
Prema njegovim rečima, borba protiv ovog virusa treba da se fokusira na suzbijanje kućnih komaraca.
„Rečni komarci, koji nam smetaju dok šetamo pored reke, ne prenose virus Zapadnog Nila, mada i tu postoje različita mišljenja. Oni imaju svoje cikluse, pojavi se veliki broj, oni se suzbijaju i evo sad je situacija mirna“, ističe profesor.
Međutim, kad je reč o kućnim komarcima, Tomanović kaže da je situacija komplikovanija zbog velikog broja kuća i zgrada, gde se uvek mogu naći vlažni podrumi i voda.
„Njima su ti najmanji prostori dovoljni da polože jaja, a na temperaturama preko 30 stepeni od polaganja jaja do izleganja dovoljno je pet do šest dana. Dakle, njihovo tretiranje sa zemlje i to u periodu posle 20 časova uveče ima smisla. Važno je da ljudi razumeju da je potrebno da izvore vode sami uklone, tu ne može avion ništa da uradi“, kaže on.
Tomanović dodaje da je slučaj Zapadnog Nila kod ljudi u Srbiji prvi put detektovan 2012. godine i navodi da smo 2018. imali više od 400 registrovanih slučajeva kod ljudi.
„Tu 80 odsto ljudi prođe skoro bez ikakvih simptoma, a oko 20 odsto ima malo teže simptome. Svaki stoti ili stopedeseti može da ima ozbiljnije posledice“, naglašava profesor Tomanović.
(MONDO/N1)
