Sudsko veće Haškog tribunala odbilo je zahtev bivšeg predsednka Srbije i SRJ Slobodana Miloševića da ga privremeno iz sudskog pritvora pusti u Moskvu na lečenje. U obrazloženju odluke navodi se da Milošević nije dokazao da je medicinski centar Bakuljev u Moskvi jedino mesto na kojem on može biti lečen, kao i da, uprkos garancijama Ruske federacije, nije izvesno da bi se on vratio na kraj sudjenja, budući da je optužen za teške zločine i preti mu duga zatvorska kazna.
Sudsko veće Haškog tribunala odbilo je zahtev bivšeg predsednka Srbije i SRJ Slobodana Miloševića da ga privremeno iz sudskog pritvora pusti u Moskvu na lečenje.
U obrazloženju odluke, veće predsedavajućeg Patrika Robinsona navelo je da Milošević nije dokazao da je medicinski centar Bakuljev u Moskvi jedino mesto na kojem on može biti lečen, kao i da, uprkos garancijama Ruske federacije, nije izvesno da bi se on vratio na kraj sudjenja, budući da je optužen za teške zločine i preti mu duga zatvorska kazna.
"Sudsko veće primećuje da ni doktori Šumilina i Bokerija iz centra Bakuljev nisu izjavili da je taj centar jedino moguće mesto za primereno dijagonsitkovanje i lečenje bolesti optuženog. Oni samo kažu da je to poželjno mesto zbog ugleda i iskustva u tom polju. Štaviše, ni postavljeni branilac Miloševića nije pokušao da pokaže da medicinske potrebe optuženog ne mogu biti zadovoljene u Holandiji", piše u odluci.
Sudije su u obzir uzele i da je "optuženi u završnoj fazi veoma dugog sudjenja, na kojem su mu na teret stavljeni veoma teški zločini" i da se "ako bude proglašen krivim, suočava sa mogućnošću doživotne zatvorske kazne". "U tim okolnostima, bez obzira na garancije Ruske Federacije i lična obećanja optuženog, sudsko veće smatra da nije ispunjen prvi uslov za privremeno oslobadjanje - da postoji izvesnost da će se optuženi, ako bude pušten, vratiti na nastavak sudjenja", naznačile su sudije.
Na početku zasedanja u petak, Milošević je zatražio reč i kazao:"Ja sam upravo dobio odluku kojom da mi odbijate lečenje u Moksvi. Smatram tu odluku krajnje nepravednom".
Sudija Patrik Robinson je prekinuo Miloševića, rekavši da to dalje ne želi da sluša i da optuženi nastavi ispitivanje svedoka odbrane Džejmsa Biseta.
Milošević je odgovorio "Dobro, ali zahtevam da žalbeno veće razmotri vašu odluku".
Zahtev da bude privremeno oslobodjen radi lečenja u Moskvi, Milošević je podneo sredinom decembra prošle godine.
Prethodno su ga, početkom novembra, pregledala tri lekara po njegovom izboru, medju kojima je bila i doktorka Margareta Šumilina sa instituta Bakuljev, koja je specijalista za krvne sudove.
Lekarski tim je ustanovio da Milošević, osim hroničnog visokog krvnog pritiska, ima problema i sa sluhom koji su povezani sa kardiovaskularnim tegobama.
Pošto se Milošević zatim požalio i u sudnici da ima "neizdrživ pritisak u ušima i očima", pregledali su ga i specijalisti Tribunala koji su potvrdili da optuženi ima problema sa sluhom, ali ne i da su oni nužno povezani sa krvnim pritiskom i krvnim sudovima.
Sredinom decembra, Milošević je usmeno zatražio od sudskog veća da ga pusti na lečenje u Moskvu, a njegov sudski postavljeni branilac Stiven Kej (Steven Kay) je zatim podneo i pisani zahtev sudskom veću.
Prošle i ove nedelje, Milošević je nekoliko puta u sudnici ponovio da mu "tutnji u ušima", da se ne oseća dobro i da mu to pričinjava probleme pri ispitivanju svedoka.
Biset, koji je 1990-92. bio ambasador Kanade u Beogradu, potvrdio da je to napisao kao reakciju na odluku suda da Miloševiću nametne branioca. Na pitanje Najsa smatra li da su takve ocene odgovorne i primerene diplomati, svedok je odgovorio: "Za nekoga su odgovorne, za nekoga ne, to je razlika u mišljenju".
Pobijajući Bisetovo svedočenje da je Milošević radio isključivo na očuvanju Jugoslavije, tužilac je svedoku predočio svedočenje Milana Babića da mu je predsednik Srbije "govorio o potrebi da svi Srbi žive u jednoj državi" i da "nema ništa protiv da odu Slovenija i Hrvatska, pod uslovom da srpske teritorije ostanu u Jugoslaviji".
Na pitanje Najsa da li mu je Milošević tako nešto rekao tokom pet susreta koje su imali, Biset je odgovorio negativno. Upitan da li je to dovoljno da promeni stav da je Milošević radio na očuvanju federacije, kazao je da se Milošević zalagao da u saveznoj državi ostanu "Srbija, Crna Gora i BiH".
"Da li dozvoljavate mogućnost da vas je optuženi zaveo, kao političar koji krije prave namere", pitao je Najs. "Moguće je", odgovorio je Biset.
Tužilac je svedoku predočio i njegovu izjavu iz 1996. povodom gradjanskih protesta u Beogadu da bi "Milošević prodao sve i svakoga kako bi ostao na vlasti". Potvrdjujući da je to rekao, Biset je dodao da je objašnjavao da Miloševića ne zanima Velika Srbija, nego vlast.
Biset je potvrdio i da je napisao da su srpske snage na Kosovu 1998-99. primenjivale "nemilosrdne metode" protiv albanskih pobunjenika. "Da, mnoga sela u kojima su bili pobunjenici su granatirana i došlo je do pomeranja stanovništva".
Sudjenje bivšem predsedniku Srbije i SRJ, optuženom za zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i genocid u BiH, biće nastavljeno sutra kada će Milošević dodatno ispitivati svedoka Biseta.
(Beta)
U obrazloženju odluke, veće predsedavajućeg Patrika Robinsona navelo je da Milošević nije dokazao da je medicinski centar Bakuljev u Moskvi jedino mesto na kojem on može biti lečen, kao i da, uprkos garancijama Ruske federacije, nije izvesno da bi se on vratio na kraj sudjenja, budući da je optužen za teške zločine i preti mu duga zatvorska kazna.
"Sudsko veće primećuje da ni doktori Šumilina i Bokerija iz centra Bakuljev nisu izjavili da je taj centar jedino moguće mesto za primereno dijagonsitkovanje i lečenje bolesti optuženog. Oni samo kažu da je to poželjno mesto zbog ugleda i iskustva u tom polju. Štaviše, ni postavljeni branilac Miloševića nije pokušao da pokaže da medicinske potrebe optuženog ne mogu biti zadovoljene u Holandiji", piše u odluci.
Sudije su u obzir uzele i da je "optuženi u završnoj fazi veoma dugog sudjenja, na kojem su mu na teret stavljeni veoma teški zločini" i da se "ako bude proglašen krivim, suočava sa mogućnošću doživotne zatvorske kazne". "U tim okolnostima, bez obzira na garancije Ruske Federacije i lična obećanja optuženog, sudsko veće smatra da nije ispunjen prvi uslov za privremeno oslobadjanje - da postoji izvesnost da će se optuženi, ako bude pušten, vratiti na nastavak sudjenja", naznačile su sudije.
Na početku zasedanja u petak, Milošević je zatražio reč i kazao:"Ja sam upravo dobio odluku kojom da mi odbijate lečenje u Moksvi. Smatram tu odluku krajnje nepravednom".
Sudija Patrik Robinson je prekinuo Miloševića, rekavši da to dalje ne želi da sluša i da optuženi nastavi ispitivanje svedoka odbrane Džejmsa Biseta.
Milošević je odgovorio "Dobro, ali zahtevam da žalbeno veće razmotri vašu odluku".
Zahtev da bude privremeno oslobodjen radi lečenja u Moskvi, Milošević je podneo sredinom decembra prošle godine.
Prethodno su ga, početkom novembra, pregledala tri lekara po njegovom izboru, medju kojima je bila i doktorka Margareta Šumilina sa instituta Bakuljev, koja je specijalista za krvne sudove.
Lekarski tim je ustanovio da Milošević, osim hroničnog visokog krvnog pritiska, ima problema i sa sluhom koji su povezani sa kardiovaskularnim tegobama.
Pošto se Milošević zatim požalio i u sudnici da ima "neizdrživ pritisak u ušima i očima", pregledali su ga i specijalisti Tribunala koji su potvrdili da optuženi ima problema sa sluhom, ali ne i da su oni nužno povezani sa krvnim pritiskom i krvnim sudovima.
Sredinom decembra, Milošević je usmeno zatražio od sudskog veća da ga pusti na lečenje u Moskvu, a njegov sudski postavljeni branilac Stiven Kej (Steven Kay) je zatim podneo i pisani zahtev sudskom veću.
Prošle i ove nedelje, Milošević je nekoliko puta u sudnici ponovio da mu "tutnji u ušima", da se ne oseća dobro i da mu to pričinjava probleme pri ispitivanju svedoka.
Milošević, diplomata i Karla kao Hitlerov tužilac
Tužilac Džefri Najs osporavao je u nastavku sudjenja verodostojnost svedoka odbrane Džejmsa Biseta, navodeći da je on glavnu tužiteljku Karlu del Ponte uporedio s Hitlerovim tužiocem. Tokom unakrsnog ispitivanja, Najs je citirao i Bisetove reči da je Tribunal "politički sud koji podseća na staljinističke".Biset, koji je 1990-92. bio ambasador Kanade u Beogradu, potvrdio da je to napisao kao reakciju na odluku suda da Miloševiću nametne branioca. Na pitanje Najsa smatra li da su takve ocene odgovorne i primerene diplomati, svedok je odgovorio: "Za nekoga su odgovorne, za nekoga ne, to je razlika u mišljenju".
Pobijajući Bisetovo svedočenje da je Milošević radio isključivo na očuvanju Jugoslavije, tužilac je svedoku predočio svedočenje Milana Babića da mu je predsednik Srbije "govorio o potrebi da svi Srbi žive u jednoj državi" i da "nema ništa protiv da odu Slovenija i Hrvatska, pod uslovom da srpske teritorije ostanu u Jugoslaviji".
Na pitanje Najsa da li mu je Milošević tako nešto rekao tokom pet susreta koje su imali, Biset je odgovorio negativno. Upitan da li je to dovoljno da promeni stav da je Milošević radio na očuvanju federacije, kazao je da se Milošević zalagao da u saveznoj državi ostanu "Srbija, Crna Gora i BiH".
"Da li dozvoljavate mogućnost da vas je optuženi zaveo, kao političar koji krije prave namere", pitao je Najs. "Moguće je", odgovorio je Biset.
Tužilac je svedoku predočio i njegovu izjavu iz 1996. povodom gradjanskih protesta u Beogadu da bi "Milošević prodao sve i svakoga kako bi ostao na vlasti". Potvrdjujući da je to rekao, Biset je dodao da je objašnjavao da Miloševića ne zanima Velika Srbija, nego vlast.
Biset je potvrdio i da je napisao da su srpske snage na Kosovu 1998-99. primenjivale "nemilosrdne metode" protiv albanskih pobunjenika. "Da, mnoga sela u kojima su bili pobunjenici su granatirana i došlo je do pomeranja stanovništva".
Sudjenje bivšem predsedniku Srbije i SRJ, optuženom za zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i genocid u BiH, biće nastavljeno sutra kada će Milošević dodatno ispitivati svedoka Biseta.
(Beta)
