Protivpravno jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i Metohije predstavlja najveću pretnju bezbednosti Srbije, ocenjeno je u Strategiji nacionalne bezbednosti, o kojoj bi poslanici Skupštine Srbije trebalo da raspravljaju na sednici zakazanoj za 6. oktobar.
U tom dokumentu se naglašava da se Srbija zalaže za poštovanje međunarodnog prava, jačanje uloge Ujedinjenih nacija, Evropske unije i OEBS-a i za stvaranje mehanizama za očuvanje bezbednosti u svetu.
Strateški prioritet Srbije jeste ubrzavanje procesa pridruživanja i pristupanja EU, ali i unapređenje odnosa sa Rusijom, SAD, zemljama u regionu.
Polazeći od uverenja da je nacionalna bezbednost Srbije usko povezana sa bezbednošću regiona jugoistočne Evrope i kontinenta u celini, Srbija će unapređivati odnose sa članicama EU, kao i sa članicama i partnerima NATO-u.
"Pristupanjem NATO programu Partnerstvo za mir Srbija potvrđuje svoje dugoročno opredeljenje da pruža doprinos zajedničkim demokratskim vrednostima i učvršćivanju regionalne i globalne bezbednosti.
Srbija naglašava svoje uverenje da je aktivna i sadržajna saradnja svih država zapadnog Balkana sa državama članicama NATO-a i Partnerstva za mir, put za trajnu stabilizaciju i napredak ovog regiona", istaknuto je u strategiji.
U dokumentu se navodi da nepovoljan razvoj stanja bezbednosti i primena "Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova" Martija Ahtisarija, koji nije prihvaćen u Savetu bezbednosti UN, može da izazove eskalaciju nasilja na Kosovu i Metohiji i postane izvor rizika i pretnji bezbednosti Srbije i destabilizacije regiona.
Tome, kako je navedeno, doprinosi i "formiranje paravojnih, takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga koje predstavljaju ozbiljnu pretnju postojećem režimu regionalne kontrole naoružanja i ugrožavaju ravnotežu u regionu".
Spora izgradnja demokratskih institucija i demokratske političke kulture i odnosa na Kosovu i Metohiji, nepoštovanje osnovnih ljudskih prava, uskraćivanje slobode kretanja, ekspanzija organizovanog kriminala, uzurpacija i uništavanja privatne imovine i kulturno-istorijskog nasleđa i otežan proces povratka prognanih i interno raseljenih lica, kao i ostali bezbednosni problemi koji imaju regionalne razmere, pretvaraju taj prostor u glavni izvor nestabilnosti u Srbiji.
U dokumentu je istaknuto da se priznavanje Kosova od pojedinih država u neposrednom okruženju Srbije, kao i određenog broja država u svetu, nepovoljno odražava na jačanje mera poverenja i saradnje i usporava proces stabilizacije na ovim prostorima.
Srbija, kako je istaknuto, posebno naglašava uzdržavanje od pretnji silom, ili upotrebe sile radi ugrožavanja teritorijalnog integriteta ili nezavisnosti bilo koje države, poštovanje postojećih međunarodno priznatih granica i rešavanje sporova i otvorenih pitanja mirnim putem.
Naglašeno je da je Srbija, u zaštiti suvereniteta i teritorijalne celovitosti, odlučna da upotrebi diplomatska, pravna i sva druga legitimna sredstva u skladu sa čvrstim, ustavno zacrtanim, opredeljenjem da nikada ne prizna odluku privremenih institucija Kosova i Metohije o jednostranom proglašenju nezavisnosti.
Terorizam i ekspanzija organizovanog kriminala, korupcija, nedozvoljena trgovina narkoticima i oružjem, kao i trgovina ljudima, koji su najizraženiji na Kosovu i Metohiji, značajno opterećuju stanje bezbednosti u Jugoistočnoj Evropi, konstatutje se u strategiji.
Nasleđeni problemi iz prošlosti, istorijske protivrečnosti, kao i posledice sukobljavanja naroda i država na prostoru jugoistočne Evrope, a posebno na prostoru Balkana, u novijoj istoriji i danas utiču na stanje bezbednosti u regionu, navodi se u dokumentu i dodaje da rizici od izbijanja ratova i drugih oružanih sukoba na tom prostoru, iako smanjeni, nisu eliminisani.
Globalna ekonomska kriza i poremećaji na finansijskom tržištu značajno se reflektuju i na ekonomiju Srbije, a utvrđivanje odgovarajućih ekonomskih ciljeva i donošenje ekonomskih mera za krizne situacije predstavljaju značajan segment ekonomske politike, relevantan za bezbednost Srbije.
Strategija nacionalne bezbednosti Srbije predstavlja najvažniji strateški dokument kojim se utvrđuju osnove politike bezbednosti u zaštiti nacionalnih interesa Srbije.
Njeno polazište čine suverenitet i teritorijalni integritet, ekonomski prosperitet, socijalna stabilnost, razvoj demokratije i vladavina prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, evropska spoljnopolitička orijentacija i unapređenje saradnje sa najuticajnijim subjektima međunarodne zajednice i državama u regionu.
Strategija potvrđuje privrženost Srbije opštim demokratskim vrednostima, međunarodnom pravu i poštovanju sopstvene državotvorne tradicije.
Dokument daje analizu okruženja Srbije, identifikuje izazove, rizike i pretnje bezbednosti, utvrđuje nacionalne interese, određuje ciljeve, osnovna načela i elemente politike nacionalne bezbednosti i definiše strukturu, načela funkcionisanja i odgovornosti u okviru sistema bezbednosti
(Tanjug)
U tom dokumentu se naglašava da se Srbija zalaže za poštovanje međunarodnog prava, jačanje uloge Ujedinjenih nacija, Evropske unije i OEBS-a i za stvaranje mehanizama za očuvanje bezbednosti u svetu.
Strateški prioritet Srbije jeste ubrzavanje procesa pridruživanja i pristupanja EU, ali i unapređenje odnosa sa Rusijom, SAD, zemljama u regionu.
Polazeći od uverenja da je nacionalna bezbednost Srbije usko povezana sa bezbednošću regiona jugoistočne Evrope i kontinenta u celini, Srbija će unapređivati odnose sa članicama EU, kao i sa članicama i partnerima NATO-u.
"Pristupanjem NATO programu Partnerstvo za mir Srbija potvrđuje svoje dugoročno opredeljenje da pruža doprinos zajedničkim demokratskim vrednostima i učvršćivanju regionalne i globalne bezbednosti.
Srbija naglašava svoje uverenje da je aktivna i sadržajna saradnja svih država zapadnog Balkana sa državama članicama NATO-a i Partnerstva za mir, put za trajnu stabilizaciju i napredak ovog regiona", istaknuto je u strategiji.
U dokumentu se navodi da nepovoljan razvoj stanja bezbednosti i primena "Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova" Martija Ahtisarija, koji nije prihvaćen u Savetu bezbednosti UN, može da izazove eskalaciju nasilja na Kosovu i Metohiji i postane izvor rizika i pretnji bezbednosti Srbije i destabilizacije regiona.
Tome, kako je navedeno, doprinosi i "formiranje paravojnih, takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga koje predstavljaju ozbiljnu pretnju postojećem režimu regionalne kontrole naoružanja i ugrožavaju ravnotežu u regionu".
Spora izgradnja demokratskih institucija i demokratske političke kulture i odnosa na Kosovu i Metohiji, nepoštovanje osnovnih ljudskih prava, uskraćivanje slobode kretanja, ekspanzija organizovanog kriminala, uzurpacija i uništavanja privatne imovine i kulturno-istorijskog nasleđa i otežan proces povratka prognanih i interno raseljenih lica, kao i ostali bezbednosni problemi koji imaju regionalne razmere, pretvaraju taj prostor u glavni izvor nestabilnosti u Srbiji.
U dokumentu je istaknuto da se priznavanje Kosova od pojedinih država u neposrednom okruženju Srbije, kao i određenog broja država u svetu, nepovoljno odražava na jačanje mera poverenja i saradnje i usporava proces stabilizacije na ovim prostorima.
Srbija, kako je istaknuto, posebno naglašava uzdržavanje od pretnji silom, ili upotrebe sile radi ugrožavanja teritorijalnog integriteta ili nezavisnosti bilo koje države, poštovanje postojećih međunarodno priznatih granica i rešavanje sporova i otvorenih pitanja mirnim putem.
Naglašeno je da je Srbija, u zaštiti suvereniteta i teritorijalne celovitosti, odlučna da upotrebi diplomatska, pravna i sva druga legitimna sredstva u skladu sa čvrstim, ustavno zacrtanim, opredeljenjem da nikada ne prizna odluku privremenih institucija Kosova i Metohije o jednostranom proglašenju nezavisnosti.
Terorizam i ekspanzija organizovanog kriminala, korupcija, nedozvoljena trgovina narkoticima i oružjem, kao i trgovina ljudima, koji su najizraženiji na Kosovu i Metohiji, značajno opterećuju stanje bezbednosti u Jugoistočnoj Evropi, konstatutje se u strategiji.
Nasleđeni problemi iz prošlosti, istorijske protivrečnosti, kao i posledice sukobljavanja naroda i država na prostoru jugoistočne Evrope, a posebno na prostoru Balkana, u novijoj istoriji i danas utiču na stanje bezbednosti u regionu, navodi se u dokumentu i dodaje da rizici od izbijanja ratova i drugih oružanih sukoba na tom prostoru, iako smanjeni, nisu eliminisani.
Globalna ekonomska kriza i poremećaji na finansijskom tržištu značajno se reflektuju i na ekonomiju Srbije, a utvrđivanje odgovarajućih ekonomskih ciljeva i donošenje ekonomskih mera za krizne situacije predstavljaju značajan segment ekonomske politike, relevantan za bezbednost Srbije.
Strategija nacionalne bezbednosti Srbije predstavlja najvažniji strateški dokument kojim se utvrđuju osnove politike bezbednosti u zaštiti nacionalnih interesa Srbije.
Njeno polazište čine suverenitet i teritorijalni integritet, ekonomski prosperitet, socijalna stabilnost, razvoj demokratije i vladavina prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, evropska spoljnopolitička orijentacija i unapređenje saradnje sa najuticajnijim subjektima međunarodne zajednice i državama u regionu.
Strategija potvrđuje privrženost Srbije opštim demokratskim vrednostima, međunarodnom pravu i poštovanju sopstvene državotvorne tradicije.
Dokument daje analizu okruženja Srbije, identifikuje izazove, rizike i pretnje bezbednosti, utvrđuje nacionalne interese, određuje ciljeve, osnovna načela i elemente politike nacionalne bezbednosti i definiše strukturu, načela funkcionisanja i odgovornosti u okviru sistema bezbednosti
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
