Skupština Srbije završila je rad, a sednicu će nastaviti sutra razmatranjem u načelu Predloga zakona o dijaspori i Srbima u regionu.
Ministar za dijasporu Srđan Srećković je obrazlažući taj zakonski predlog istakao da predstavlja suštinski zaokret državne politike prema rasejanju.
Srećković je kazao da je predloženi zakon odraz čvrste rešenosti države da bude moderna, demokratska, međunarodnom pravu privržena zemlja, koja želi da bude lider u regionu i deo svih evropskih integracija, a da pri tome očuva identitet i gaji najbližu saradnju sa svojim građanima u celom svetu.
Poslanici opozicionih stranaka ukazali su u raspravi na potrebu zakonskog regulisanja odnosa države prema rasejanju, ali i istakli da predloženi akt to ne čini na adekvatan način, zbog čega parlament ne bi trebalo da ga izglasa, dok je vladajuća većina istakla neophodnost donošenja zakona, navodeći da je on jedan od najznačajnijih pravnih propisa o kojima parlamenta raspravlja.
Koalicija "Za evropsku Srbiju" najavila je da će podržati predloženi zakon, ali je istovremeno pozvala ministra Srećkovića da pažljivo razmotri podnete amandmane, jer je potrebno popraviti manjkavosti.
Predlog zakona o dijaspori i Srbima u regionu uređuje način očuvanja, jačanja i ostvarivanja veza dijaspore i Srba u regionu sa matičnom državom, nadležnost i međusobni odnos državnih organa u obavljanju poslova u oblasti odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu, osnivanje Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu, konstituisanje i nadležnost predstavničkog tela dijaspore i Srba u regionu.
Predloženi tekst predviđa konstituisanje Skupštine dijaspore i Srba u regionu, kao najvišeg predstavničkog tela koje će raditi na očuvanju i jačanju odnosa matične države i dijaspore.
Predviđeno je da Vlada Srbije donese Strategiju očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a ustanovljen je i Dan dijaspore i Srba u regionu - 28. jun, na Vidovdan.
Poslanici su danas, u prepodnevnom delu sednice, završili načelnu raspravu o Predlogu zakona o odlikovanjima, čijim će usvajanjem biti omogućen nastavak prakse dodele odlikovanja kao moralnih priznanja koja potvrđuju i veličaju korisno delo za državu, podvig ili vrlinu.
Većina poslanika opozicije u Skupštini Srbije ocenili su da je predlog zakona neprihvatljiv jer ukida ordenja i medalje koji su vekovima postojali u srpskoj tradiciji. Oni su zatražili da se novim zakonom predvide odlikovanja koja su postojala vekovima unazad i da se zakon doradi.
Poslanik Srpske napredne stranke Borisav Pelević ocenio je da predloženi zakon predstavlja u stvari prekid tradicije ordenskog sistema u Srbiji jer su, kako je naveo, mnoga odlikovanja iz srpske istorije ukinuta.
Poslanik Srpske radikalne stranke Mirko Munjić ocenio je da predloženi zakon ima niz tehničkih i suštinskih nedostataka, a da je posebno problematičan način na koji će se određivati kriterijumi za odlikovanja.
Radikali su ocenili i da je u zakonu nejasna uloga Skupštine Srbije navodeći da bi u situaciji kada bi predsednik Republike bio predložen za orden jedino logično bilo da taj orden dodeli parlament.
Poslanica Nove Srbije Zlata Đerić ocenila je da se "kontroverznim" predlogom zakona nemušto pokušava vratiti institucija odlikovanja u Srbiju i da se njime uvode samo opšte kategorije.
Poslanik Demokratske stranke Dragoljub Mićunović rekao je da predloženi zakon izaziva određene emocije, ali da se tada gubi njegova prava svrha i smisao podsetivši da je ordenje služilo mnogim režimima kao oblik korupcije, a da je problem i odnos prema prethodnim ordenima.
Prema rečima poslanika Socijalističke partije Srbije Đorđa Milićevića, socijalisti će podržati predloženi zakon.
Ministar trgovine Slobodan Milosavljević izjavio je, obrazlažući zakon, da Srbija ima najdužu tradiciju odlikovanja na Balkanu i da će novi zakon omogućiti nastavak te dobre prakse dodele odlikovanja kao moralnih priznanja koja potvrđuju i veličaju korisno delo za državu, podvig ili vrlinu.
Ministar je rekao da su odlikovanja najviši znaci javnog priznanja i da je predviđeno da se dodeljuju kao orden, medalja i spomenica, uz princip trostepenosti za ordenje i dvostepenosti za medalje.
On je podsetio da je Ustavom iz 2006. godine utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odlikovanja koje daje predsednik Republike.
Ministar za dijasporu Srđan Srećković je obrazlažući taj zakonski predlog istakao da predstavlja suštinski zaokret državne politike prema rasejanju.
Srećković je kazao da je predloženi zakon odraz čvrste rešenosti države da bude moderna, demokratska, međunarodnom pravu privržena zemlja, koja želi da bude lider u regionu i deo svih evropskih integracija, a da pri tome očuva identitet i gaji najbližu saradnju sa svojim građanima u celom svetu.
Poslanici opozicionih stranaka ukazali su u raspravi na potrebu zakonskog regulisanja odnosa države prema rasejanju, ali i istakli da predloženi akt to ne čini na adekvatan način, zbog čega parlament ne bi trebalo da ga izglasa, dok je vladajuća većina istakla neophodnost donošenja zakona, navodeći da je on jedan od najznačajnijih pravnih propisa o kojima parlamenta raspravlja.
Koalicija "Za evropsku Srbiju" najavila je da će podržati predloženi zakon, ali je istovremeno pozvala ministra Srećkovića da pažljivo razmotri podnete amandmane, jer je potrebno popraviti manjkavosti.
Predlog zakona o dijaspori i Srbima u regionu uređuje način očuvanja, jačanja i ostvarivanja veza dijaspore i Srba u regionu sa matičnom državom, nadležnost i međusobni odnos državnih organa u obavljanju poslova u oblasti odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu, osnivanje Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu, konstituisanje i nadležnost predstavničkog tela dijaspore i Srba u regionu.
Predloženi tekst predviđa konstituisanje Skupštine dijaspore i Srba u regionu, kao najvišeg predstavničkog tela koje će raditi na očuvanju i jačanju odnosa matične države i dijaspore.
Predviđeno je da Vlada Srbije donese Strategiju očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a ustanovljen je i Dan dijaspore i Srba u regionu - 28. jun, na Vidovdan.
Poslanici su danas, u prepodnevnom delu sednice, završili načelnu raspravu o Predlogu zakona o odlikovanjima, čijim će usvajanjem biti omogućen nastavak prakse dodele odlikovanja kao moralnih priznanja koja potvrđuju i veličaju korisno delo za državu, podvig ili vrlinu.
Većina poslanika opozicije u Skupštini Srbije ocenili su da je predlog zakona neprihvatljiv jer ukida ordenja i medalje koji su vekovima postojali u srpskoj tradiciji. Oni su zatražili da se novim zakonom predvide odlikovanja koja su postojala vekovima unazad i da se zakon doradi.
Poslanik Srpske napredne stranke Borisav Pelević ocenio je da predloženi zakon predstavlja u stvari prekid tradicije ordenskog sistema u Srbiji jer su, kako je naveo, mnoga odlikovanja iz srpske istorije ukinuta.
Poslanik Srpske radikalne stranke Mirko Munjić ocenio je da predloženi zakon ima niz tehničkih i suštinskih nedostataka, a da je posebno problematičan način na koji će se određivati kriterijumi za odlikovanja.
Radikali su ocenili i da je u zakonu nejasna uloga Skupštine Srbije navodeći da bi u situaciji kada bi predsednik Republike bio predložen za orden jedino logično bilo da taj orden dodeli parlament.
Poslanica Nove Srbije Zlata Đerić ocenila je da se "kontroverznim" predlogom zakona nemušto pokušava vratiti institucija odlikovanja u Srbiju i da se njime uvode samo opšte kategorije.
Poslanik Demokratske stranke Dragoljub Mićunović rekao je da predloženi zakon izaziva određene emocije, ali da se tada gubi njegova prava svrha i smisao podsetivši da je ordenje služilo mnogim režimima kao oblik korupcije, a da je problem i odnos prema prethodnim ordenima.
Prema rečima poslanika Socijalističke partije Srbije Đorđa Milićevića, socijalisti će podržati predloženi zakon.
Ministar trgovine Slobodan Milosavljević izjavio je, obrazlažući zakon, da Srbija ima najdužu tradiciju odlikovanja na Balkanu i da će novi zakon omogućiti nastavak te dobre prakse dodele odlikovanja kao moralnih priznanja koja potvrđuju i veličaju korisno delo za državu, podvig ili vrlinu.
Ministar je rekao da su odlikovanja najviši znaci javnog priznanja i da je predviđeno da se dodeljuju kao orden, medalja i spomenica, uz princip trostepenosti za ordenje i dvostepenosti za medalje.
On je podsetio da je Ustavom iz 2006. godine utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odlikovanja koje daje predsednik Republike.
Poslanici "propitivali" ministre
Pre podne u parlamentu poslanici su iskoristili za postavljanje pitanja.
Na početku današnjeg rada, poslanik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batić pitao je ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića na osnovu čega se naplaćuje putarina na deonici puta od Novog Sada do Subotice s obzirom da taj deo nije autoput.
Batić je rekao da će DHSS pokrenuti inicijativu za ocenu ustavnosti odluke o naplati putarine na toj deonici.
Poslanica Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabaković pitala je Ministarstvo finansija ko kontrolioše trošenje sredstava zdravstvenih i apotekarskih ustanova jer one, kako je navela, troše više nego što im pripada.
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Aligrudić pitao je predsednicu parlamenta Slavicu Đukić-Dejanović kada će na dnevnom redu Skupštine biti rebalans budžeta i da li se povodom toga čula sa nekim iz Vlade Srbije s obzirom da je, kako je naveo, prema poslednjem izveštaju budžetski deficit premašen za četiri milijardi dinara.
Predsednica parlamenta je rekla da je tu inicijativu DSS-a juče dobila u pisanoj formi i da ju je prosledila premijeru Mirku Cvetkoviću i resornom ministru.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Dragan Todorović pitao je šta je uradilo tužilaštvo i Ministratsvo pravde povodom "nemilog događa" od pre godinu dana kada je na mitingu SRS ubijen Ranko Panić.
Todorović je rekao da SRS ima informaciju da je MUP izvršio svoj deo posla i da je tužilaštvu prosledilo podatke o licima koja su učestvovala u prebijanju.
Zatražio je od tužilaštva odgovore na pitanja šta je do sada urađeno po pitanju smrti Ranka Panića i šta je preduzeto, da li je podignuta optužnica i koliko lica je učestvovalo u ubistvu Ranka Panića.
On je takođe optužio vlast da je u sprezi sa navijačkim grupam, odnosno huliganima, jer ih koristi "za prljave poslove", te da je zbog toga vlast odgovorna i za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona.
Poslanik iz kluba Za evropsku Srbiju Vuk Dinčić pitao je ministra prosvete Žarka Obradovića da li će svi studenti Arhitektonskog fakulteta, ali i na drugim fakultetima, koji su stekli uslov za upis master biti upisani i da li će biti predviđene kvote za upis najboljih studeneta.
On je pitao i šta će biti sa studentima koji su pohađali nastavu po starom programu a žele da upišu master studije.
Dinčić je rekao da nastave na master studijama na Arhitektnosnkom fakultetu još nema zbiog problema i pozvao ministra prosvete da se pozabavi školarinom na Arhitektonskom fakultetu koja iznosi 240.000 dinara što je, po njegovom mišljenju, skupo.
(Beta/MONDO)
Na početku današnjeg rada, poslanik Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batić pitao je ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića na osnovu čega se naplaćuje putarina na deonici puta od Novog Sada do Subotice s obzirom da taj deo nije autoput.
Batić je rekao da će DHSS pokrenuti inicijativu za ocenu ustavnosti odluke o naplati putarine na toj deonici.
Poslanica Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabaković pitala je Ministarstvo finansija ko kontrolioše trošenje sredstava zdravstvenih i apotekarskih ustanova jer one, kako je navela, troše više nego što im pripada.
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Aligrudić pitao je predsednicu parlamenta Slavicu Đukić-Dejanović kada će na dnevnom redu Skupštine biti rebalans budžeta i da li se povodom toga čula sa nekim iz Vlade Srbije s obzirom da je, kako je naveo, prema poslednjem izveštaju budžetski deficit premašen za četiri milijardi dinara.
Predsednica parlamenta je rekla da je tu inicijativu DSS-a juče dobila u pisanoj formi i da ju je prosledila premijeru Mirku Cvetkoviću i resornom ministru.
Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Dragan Todorović pitao je šta je uradilo tužilaštvo i Ministratsvo pravde povodom "nemilog događa" od pre godinu dana kada je na mitingu SRS ubijen Ranko Panić.
Todorović je rekao da SRS ima informaciju da je MUP izvršio svoj deo posla i da je tužilaštvu prosledilo podatke o licima koja su učestvovala u prebijanju.
Zatražio je od tužilaštva odgovore na pitanja šta je do sada urađeno po pitanju smrti Ranka Panića i šta je preduzeto, da li je podignuta optužnica i koliko lica je učestvovalo u ubistvu Ranka Panića.
On je takođe optužio vlast da je u sprezi sa navijačkim grupam, odnosno huliganima, jer ih koristi "za prljave poslove", te da je zbog toga vlast odgovorna i za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona.
Poslanik iz kluba Za evropsku Srbiju Vuk Dinčić pitao je ministra prosvete Žarka Obradovića da li će svi studenti Arhitektonskog fakulteta, ali i na drugim fakultetima, koji su stekli uslov za upis master biti upisani i da li će biti predviđene kvote za upis najboljih studeneta.
On je pitao i šta će biti sa studentima koji su pohađali nastavu po starom programu a žele da upišu master studije.
Dinčić je rekao da nastave na master studijama na Arhitektnosnkom fakultetu još nema zbiog problema i pozvao ministra prosvete da se pozabavi školarinom na Arhitektonskom fakultetu koja iznosi 240.000 dinara što je, po njegovom mišljenju, skupo.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.