U Novom Sadu, u naselju Telep, završena akcija Žandarmerije u okviru potrage za Goranom Hadžićem.
Policijski pretres kuće haškog begunca Gorana Hadžića u Novom Sadu završen je oko 12.30, a desetak osoba u civilu iznele su iz kuće kofere, kutije, fascikle, papire i kablove.
Niko od prisutnih policajaca i civila nije želeo da daje izjave novinarima, a medijima nije dozvoljen ni pristup u Hadžićevu kuću.
Akcija je započela u petak ujutro u 06.30 sati, a u kući se, kako je javio Tanjugov dopisnik sa lica mesta, nalazilo nekoliko specijalaca koji su izvršili pretres.
Kako se nezvanično saznaje, oni su tragali za podatkom do kojeg su došli praćenjem jednog od laptopova da bi se Hadžić ovih dana mogao naći u svojoj rodnoj kući u kojoj je živeo do bekstva, krajem jula 2004. godine, uoči najavljenog hapšenja.
Neposredo uz ulicu je stara kuća, a u dvorištu je nova jednospratnica čija vrata su policajaci takođe obezbeđivali.
Da je izvršena akcija potvrdio je šef Nacionalnog komiteta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić.
On je rekao da je izvršen pretres radnog mesta Hadžićevog zeta i kuće Hadžićeve sestre Goranke.
"Reč je o redovnim aktivnostima koje Akcioni tim sprovodi na hapšenju preostalih (haških) optuženika", rekao je Ljajić.
Goran Hadžić, nekadašnji lider Srba u Hrvatskoj, u bekstvu je od 2004. godine, kada je pobegao iz svoje kuće u Novom Sadu neposredno pre dolaska policije koja je trebalo da ga uhapsi.
Hadžić je jedan od dvojice haških optuženika čije se izručivanje očekuje u Hagu.
U bekstvu je i Ratko Mladić za koga su predstavnici Akcionog tima za lociranje i hapšenje haških optuženika najavljivali da će biti izručen Hagu do kraja ove godine.
Rasim Ljajić izjavio je nedavno da će, ukoliko Mladić ne bude izručen Hagu do tada, podneti ostavku na mesto člana u tom timu.
Bekstvo Mladića i Hadžića usporava evropske integracije Srbije, a prema zahtevima Holandije isporučivanje Mladića bi značilo punu saradnju naše zemlje sa Hagom što bi, između ostalog, automoatski odblokiralo i omogućilo primenu Sporazuma o stabiliazaciji i pridruživanju Srbije u Evropsku uniju.
Hadžić, predsednik nekadašnje Republike Srpske Krajine, rođen je 1958. godine u okolini Vinkovaca, a pre sukoba u Hrvatskoj radio je kao magacioner u Vupikovom magacinu u Pačetinu.
Optužnica protiv Hadžića je podneta maja 2004. godine i u njoj se navodi da je kao "predsednik Vlade Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadnog Srema, a zatim i kao predsednik Republike Srpske Krajine učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu u svojstvu saizvršioca".
Svrha ovog udruženog zločinačkog poduhvata bila je, kako se navodi, da se većina Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva silom trajno ukloni sa približno jedne trećine teritorije Republike Hrvatske s ciljem da ta teritorija postane deo nove države pod srpskom dominacijom.
Navodi se da je ovaj udruženi zločinački poduhvat nastao najkasnije 25. juna 1991. i trajao barem do decembra 1993. godine.
(MONDO/agencije)
Policijski pretres kuće haškog begunca Gorana Hadžića u Novom Sadu završen je oko 12.30, a desetak osoba u civilu iznele su iz kuće kofere, kutije, fascikle, papire i kablove.
Niko od prisutnih policajaca i civila nije želeo da daje izjave novinarima, a medijima nije dozvoljen ni pristup u Hadžićevu kuću.
Akcija je započela u petak ujutro u 06.30 sati, a u kući se, kako je javio Tanjugov dopisnik sa lica mesta, nalazilo nekoliko specijalaca koji su izvršili pretres.
Kako se nezvanično saznaje, oni su tragali za podatkom do kojeg su došli praćenjem jednog od laptopova da bi se Hadžić ovih dana mogao naći u svojoj rodnoj kući u kojoj je živeo do bekstva, krajem jula 2004. godine, uoči najavljenog hapšenja.
Neposredo uz ulicu je stara kuća, a u dvorištu je nova jednospratnica čija vrata su policajaci takođe obezbeđivali.
Da je izvršena akcija potvrdio je šef Nacionalnog komiteta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić.
On je rekao da je izvršen pretres radnog mesta Hadžićevog zeta i kuće Hadžićeve sestre Goranke.
"Reč je o redovnim aktivnostima koje Akcioni tim sprovodi na hapšenju preostalih (haških) optuženika", rekao je Ljajić.
Goran Hadžić, nekadašnji lider Srba u Hrvatskoj, u bekstvu je od 2004. godine, kada je pobegao iz svoje kuće u Novom Sadu neposredno pre dolaska policije koja je trebalo da ga uhapsi.
Hadžić je jedan od dvojice haških optuženika čije se izručivanje očekuje u Hagu.
U bekstvu je i Ratko Mladić za koga su predstavnici Akcionog tima za lociranje i hapšenje haških optuženika najavljivali da će biti izručen Hagu do kraja ove godine.
Rasim Ljajić izjavio je nedavno da će, ukoliko Mladić ne bude izručen Hagu do tada, podneti ostavku na mesto člana u tom timu.
Bekstvo Mladića i Hadžića usporava evropske integracije Srbije, a prema zahtevima Holandije isporučivanje Mladića bi značilo punu saradnju naše zemlje sa Hagom što bi, između ostalog, automoatski odblokiralo i omogućilo primenu Sporazuma o stabiliazaciji i pridruživanju Srbije u Evropsku uniju.
Hadžić, predsednik nekadašnje Republike Srpske Krajine, rođen je 1958. godine u okolini Vinkovaca, a pre sukoba u Hrvatskoj radio je kao magacioner u Vupikovom magacinu u Pačetinu.
Optužnica protiv Hadžića je podneta maja 2004. godine i u njoj se navodi da je kao "predsednik Vlade Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadnog Srema, a zatim i kao predsednik Republike Srpske Krajine učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu u svojstvu saizvršioca".
Svrha ovog udruženog zločinačkog poduhvata bila je, kako se navodi, da se većina Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva silom trajno ukloni sa približno jedne trećine teritorije Republike Hrvatske s ciljem da ta teritorija postane deo nove države pod srpskom dominacijom.
Navodi se da je ovaj udruženi zločinački poduhvat nastao najkasnije 25. juna 1991. i trajao barem do decembra 1993. godine.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.