U Moskovi osuđen državljanin Srbije Aleksandar Đorđević na osam godina zatvora zato što je sakupljao podatke o ruskim vojnim kompleksima s namerom da ih proda Pentagonu.
Moskovski oblasni sud osudio je u petak državljanina Srbije Aleksandra Đorđevića na osam godina lišenja slobode zato što je sakupljao podatke o ruskim vojnim kompleksima s namerom da ih proda Pentagonu, objavila je "Politika".
Za špijunažu je ruskim zakonima predviđena kazna od deset do 20 godina ali je sud u ovom slučaju uzeo u obzir činjenicu da je optuženi pomagao u otkrivanju svojih saučesnika, kao i da je već u godinama, da boluje od nekih hroničnih bolesti.
Prema optužnici, tokom 1998. godine Đorđević je sakupljao podatke o ruskim vojnim kompleksima "arena", "blokada", "hrizantema-s", "iskander" i o raketi "R-500". Svi podaci o kojima je reč predstavljaju državnu tajnu.
Čitav "posao" naručio je državljanin SAD Farid Rafija, rukovodilac nekoliko stranih firmi koje su radile za američku vojnu obaveštajnu službu.
Istraga je utvrdila da je Đorđević predao Rafiji, preko ruskog državljanina Kaljadina, generalnog direktora jednog moskovskog preduzeća koje se bavilo elektronikom, podatke o "areni" i od njega dobio izvesnu (ne objavljuje se koliku) sumu dolara.
Delatnost grupe je otkrivena u trenutku kada je bila gotova predaja paketa dokumenata sa ozbiljnim podacima o ruskom oružju, ali je Đorđević uspeo da napusti Rusiju dan pre hapšenja ostalih učesnika operacije.
Ruski kontraobaveštajci su izveli složenu operaciju da ga ponovo privuku u Rusiju i špijun se našao na moskovskom aerodromu Šeremetjevo 3. novembra 2007. godine, gde je posle pasoške kontrole i uhapšen.
Tokom istrage delimično je priznao svoju krivicu i potvrdio da je sakupio informacije o "areni" i predao ih Kaljadinu. U istrazi nije negirao da je znao da će podaci biti predati stranoj državi.
Zašto je Moskovski oblasni sud upravo sada osudio državljanina Srbije Aleksandra Đorđevića na osam godina zatvora zbog špijunaže u korist SAD, pred posetu predsednika Rusije Srbiji?Za špijunažu je ruskim zakonima predviđena kazna od deset do 20 godina ali je sud u ovom slučaju uzeo u obzir činjenicu da je optuženi pomagao u otkrivanju svojih saučesnika, kao i da je već u godinama, da boluje od nekih hroničnih bolesti.
Prema optužnici, tokom 1998. godine Đorđević je sakupljao podatke o ruskim vojnim kompleksima "arena", "blokada", "hrizantema-s", "iskander" i o raketi "R-500". Svi podaci o kojima je reč predstavljaju državnu tajnu.
Čitav "posao" naručio je državljanin SAD Farid Rafija, rukovodilac nekoliko stranih firmi koje su radile za američku vojnu obaveštajnu službu.
Istraga je utvrdila da je Đorđević predao Rafiji, preko ruskog državljanina Kaljadina, generalnog direktora jednog moskovskog preduzeća koje se bavilo elektronikom, podatke o "areni" i od njega dobio izvesnu (ne objavljuje se koliku) sumu dolara.
Delatnost grupe je otkrivena u trenutku kada je bila gotova predaja paketa dokumenata sa ozbiljnim podacima o ruskom oružju, ali je Đorđević uspeo da napusti Rusiju dan pre hapšenja ostalih učesnika operacije.
Ruski kontraobaveštajci su izveli složenu operaciju da ga ponovo privuku u Rusiju i špijun se našao na moskovskom aerodromu Šeremetjevo 3. novembra 2007. godine, gde je posle pasoške kontrole i uhapšen.
Tokom istrage delimično je priznao svoju krivicu i potvrdio da je sakupio informacije o "areni" i predao ih Kaljadinu. U istrazi nije negirao da je znao da će podaci biti predati stranoj državi.
"Tajming" presude
Najmanje dve stvari jasno proizlaze iz ove presude našem državljaninu za špijunažu, piše "Politika".
Prvo, da vreme špijuna nije prošlo i pored Interneta i svih onih koji gromoglasno tvrde da u 21. veku "više nema vojnih tajni".
Eto, ipak ih ima. I kao drugo, građani Srbije tradicionalno imaju veću prohodnost u nekim "osetljivim" poslovima u Rusiji, na građane naše zemlje se u startu gleda sa većim poverenjem, pa je i razočarenje u Rusiji, kada takva lica budu uhvaćena u nedopustivim aktima, verovatno tim veće.
To što je presuda baš sada izrečena i jeste neka vrsta poruke da više nećemo automatski imati takav "preferencijalni" status najvišeg poverenja.
Iz kojih krugova dolazi državljanin Srbije koji je osuđen u Moskvi za špijunažu u korist SAD, pita se miroslav Lazanski u tekstu u "Politici"
Kako je sakupljao informacije o većinom ruskom taktičkom naoružanju, to se najverovatnije radi o nekome ko je pre bio zaposlen u srpskoj vojnoj industriji, izvoz-uvoz, ko je nekada radio u Moskvi i od ranije imao dobre kontakte sa ruskim proizvođačima naoružanja.
Kao takav, i kako je Srbija bila zainteresovana za kupovinu sistema "arena", ali smo se odlučili i kupili sličan, ali nešto jeftiniji ruski sistem "štora", to je osuđeni gospodin Đorđević imao odličan alibi da se interesuje za sistem "arena".
Jer, trebalo se odlučiti, ili "arena" ili sistem "štora" za 223 srpska tenka M-84 i još 150 kuvajtskih tenkova M-84.
A to nije mali posao i gospodin Đorđević je sasvim sigurno špekulisao pred ruskim direktorima vojnih zavoda sa tim brojkama tenkova koji bi u procesu modernizacije mogli da se opreme i sistemom "arena".
Da li je bio ovlašćen da u nečije ime to spominje ili pregovara, ili je to bila njegova samostalna predstava za Ruse, još nije poznato.
No, vrlo je zanimljivo kako se u spisku artikala za koje je Đorđević pokazao interesovanje nije našao i sistem "štora", a svako onaj ko je došao do podataka o "areni" mogao je da ima i podatke o "štori". Jer, "štora" je jednostavniji i manje sofisticiran uređaj od "arene".
Svi ostali sistemi koje spominje presuda Moskovskog oblasnog suda, dakle "blokada" i "hrizantema", dobro bi došli vojsci Srbije, ali gospodin Đorđević očigledno nije mislio tako, pa je sve te podatke prodao jednoj drugoj, ali mnogo većoj vojnoj sili.
Usput je isporučio i detalje o raketnom sistemu "iskander" kojim je Rusija nameravala da parira američkom raketnom štitu na teritorijama Poljske i Češke.
I konačno šta je "arena"? Najkraće, radi se o sistemu aktivne zaštite tenkova, sistemu razvijenom u konstrukcionom birou u Kolumni, moskovska oblast, trenutno najmodernijem sistemu zaštite tenkova u svetu.
"Arena" se sastoji od višenamenskog radara, municije za zaštitu visoke usmerenosti i trenutnog aktiviranja pri odbrani od raketa, odnosno projektila, raznih senzora i kompjutera, sve u modularnoj koncepciji.
Težina sistema je oko 1.000 kilograma, sistem se napaja iz mreže od 27 volti, a troši samo jedan kW električne snage.
Može se primenjivati po svakom vremenu, za kružnu odbranu tenka i u svim borbenim situacijama, kada je tenk u pokretu, ili se prema njemu bočno kreće protivnik.
"Arena" je imuna na lažne signale i na elektronsko ometanje, nije osetljiva ni na let projektila male brzine u blizini tenka.
Na ispitivanjima na poligonu, od deset ispaljenih projektila na tenkove T-72 i T-80, koji su imali ugrađenu "arenu", osam lansiranih projektila je uništeno.
"Arena" uvećava šanse za opstanak tenka u ratu do četiri puta.
(MONDO)
