Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je danas u Skupštini Srbije da je 20. oktobar, kao dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, značajan datum za Srbiju i Rusiju, ali i čitavu Evropu, koji je upisan u "zajednički letopis naše pobede nad fašizmom".
Medvedev je prvi strani predsednik koji je govorio u Skupštini Srbije, a to je ujedno bio i prvi njegov govor poslanicima skupštine druge države.
On je zahvalio narodu Srbije "za odgovorni i blagorodni odnos prema uspomeni na Drugi svetski rat".
"Srbima ne treba objašnjavati na čijoj strani treba biti kada je u pitanju pravda", rekao je Medvedev i podsetio da je, s druge strane, "čitav niz država u Evropi ratovao u Drugom svetskom ratu na strani Hitlera i Trećeg rajha".
Medvedev je izjavio da su se Rusi i Srbi u Drugom svetskom ratu hrabro i požrtvovano borili protiv fašizma, i naglasio da se sećanje na tu borbu mora čuvati zbog onih koji sada pokušavaju da prekroje istoriju kako bi ostvarili svoje lične i političke interese.
"Mora se otvoreno reći da je odgovornost tih političkih režima takođe očigledna: da nije bilo takve podrške broj žrtava fašizma mogao je biti znatno manji", naglasio je Medvedev.
Ne želim da budim fantome prošlosti, ali nije SSSR započeo Drugi svetski rat, napomenuo je Medvedev i ocenio da je izvrtanje istorijskih činjenica odvratno.
"Rusija je za poštenu analizu istorije i to želim da kažem baš danas i ovde, na dan oslobođenja Beograda od fašističkog okupatora".
Ruski predsednik se založio za stvaranje "novog efikasnog sistema evropske bezbednosti" koji treba da "ujedini" i bude "nezavisan od ideologija".
Rusija i Srbija su jedinstvene u razumevanju strogih principa međunarodnog prava, a primer konstruktivne političke saradnje jeste, kako je istakao Medvedev, rešavanje kosovskog pitanja.
Medvedev je poručio da je "kosovski presedan nedopustiv", i da je Rusija spremna da i ubuduće pruža Srbiji svu neophodnu pomoć za odbranu nacionalnih interesa.
"Nedopustivo je da se kosovskim presedanom nedostatak napretka u pregovorima koristi za jednostrano proglašenje nezavisnosti jedne regije", naglasio je Mevedev u obraćanju poslanicima Skupštine Srbije.
U osnovi rešavanja kosovskog problema mora da bude međunarodno pravo, pre svega Rezolucija UN 1244, istakao je Medvedev i podsetio da se Rusija "uvek zalagala" za rešavanje svih konflikata mirnim putem i dijalogom.
"Rusija je spremna da ubuduće pruža svu neophodnu pomoć Srbiji za odbranu njenih nacionalnih interesa, i kategorično smo protiv povlačenja paralela između događaja na Kavkazu i na Balkanu", rekao je Medvedev.
Medvedev je rekao da će dalji razvoj rusko-srpskih odnosa biti od koristi ne samo Beogradu i Moskvi, već i Balkanu i celoj Evropi.
"Usmereni smo na dalji razvoj naših odnosa. Od toga će dobiti ne samo Rusija i Srbija, ne samo Balkan, nego i cela Evropa. To je glavni međunarodni rezultat moje zvanične posete Srbiji", istakao je Medvedev, prvi strani državnik koji se obratio srpskim poslanicima.
Medvedev je istakao je da osnova rusko-srpske saradnje "može i treba da bude ekonomska saradnja".
"Prošle godine Rusija i Srbija postigli su dogovore o strateškim pitanjima, koje se odnose na zajedničke projekte u oblasti nafte i gasa. To su fundamentalni dogovori", istakao je on, izrazivši želju da se "Srbija posle dogovora pretvori u velikog regionalnog energetskog igrača, koji učestvuje u transportu i distribuciji ruskog prirodnog gasa".
On je naglasio da nema ništa protiv ulaska novih zemalja u članstvo Evropske unije (EU) i ocenio da je najvažnije da nove članice Unije razvijaju dobre odnose sa Rusijom, što se odnosi i na Srbiju.
"Članstvo u EU ne urušava odnose sa Rusijom već doprinosi boljem odnosu", istakao je Medvedev na posebnoj sednici parlamenta organizovanoj u njegovu čast.
Medvedev je u obraćanju poslanicima predložio da u novom sporazumu o evropskoj bezbednosti budu fiksirana jasna pravila upozorenja i mirnog regulisanja konflikata.
"Lekcije iz prošlosti upozoravaju nas da ne činimo greške i ne izmišljamo razloge za razdore, već da ujedinimo snage pred novim pretnjama", rekao je Medvedev, dodajući da se na tome bazira inicijativa Rusije za izgradnju savremenog sistema evropske bezbednosti.
"I balkanska kriza i događaji na Kavkazu pokazali su neefikasnost postojećeg sistema i neophodnost njegove medernizacije, rekao je Medvedev.
"Priprema i potpisivanje Sporazuma o evropskoj bezbednosti trebalo bi da bude početak formiranja jedinstvenog bezbednosnog polja u evroatlantskoj zoni i osiguralo bi pouzdane i iste garancije tim zemljama, nezavisno od njihove pripadnosti vojnim savezima", zaključio je Medvedev.
"Organizovani kriminal, energetska bezbednost i posledice globalne finansijske krize, pokazuju da je došlo vreme da pokušamo da promenimo međunarodnu klimu", naglasio je Medvedev.
Prema rečima Medvedeva, Sjedinjene Američke Države (SAD) su napravile zaokret ka pregovaračkim pozicijama u celini, što je dobro, jer su raniji pristupi Rusije i SAD bili različiti.
"Rusija je spremna za harmonizaciju odnosa sa SAD, kao i sa NATO u rešavanju zajedničkih problema", poručio je Medvedev.
Posebna sednica Skupštine Srbije počela je u 16 časova i 30 minuta, i deo je posete predsednika Rusije Srbiji, a na nju su pozvani i predstavnici diplomatskog kora i državnih institucija, dok su mnogobrojni novinari govor ruskog predsednika u Skupštini pratili iz press sale.
Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović čestitala je Beograđanima dan oslobođenja grada.
Posebnu sednicu parlamenta sazvala je predsednica skupštine u skladu sa Poslovnikom u kojem je navedeno da takva sednica može biti sazvana "da bi se Narodnoj skupštini obratio predsednik strane države ili vlade, predstavnik parlamenta strane države ili predstavnik međunarodne organizacije".
Sednici su prisustvovali i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i njegov srpski kolega Vuk Jeremić.
Prethodno predsednik Srbije Boris Tadić je u Predsedništvu Srbije priredio Medvedevu svečani ručak.
Medvedev je prvi strani predsednik koji je govorio u Skupštini Srbije, a to je ujedno bio i prvi njegov govor poslanicima skupštine druge države.
On je zahvalio narodu Srbije "za odgovorni i blagorodni odnos prema uspomeni na Drugi svetski rat".
"Srbima ne treba objašnjavati na čijoj strani treba biti kada je u pitanju pravda", rekao je Medvedev i podsetio da je, s druge strane, "čitav niz država u Evropi ratovao u Drugom svetskom ratu na strani Hitlera i Trećeg rajha".
Medvedev je izjavio da su se Rusi i Srbi u Drugom svetskom ratu hrabro i požrtvovano borili protiv fašizma, i naglasio da se sećanje na tu borbu mora čuvati zbog onih koji sada pokušavaju da prekroje istoriju kako bi ostvarili svoje lične i političke interese.
"Mora se otvoreno reći da je odgovornost tih političkih režima takođe očigledna: da nije bilo takve podrške broj žrtava fašizma mogao je biti znatno manji", naglasio je Medvedev.
Ne želim da budim fantome prošlosti, ali nije SSSR započeo Drugi svetski rat, napomenuo je Medvedev i ocenio da je izvrtanje istorijskih činjenica odvratno.
"Rusija je za poštenu analizu istorije i to želim da kažem baš danas i ovde, na dan oslobođenja Beograda od fašističkog okupatora".
Ruski predsednik se založio za stvaranje "novog efikasnog sistema evropske bezbednosti" koji treba da "ujedini" i bude "nezavisan od ideologija".
Rusija i Srbija su jedinstvene u razumevanju strogih principa međunarodnog prava, a primer konstruktivne političke saradnje jeste, kako je istakao Medvedev, rešavanje kosovskog pitanja.
Medvedev je poručio da je "kosovski presedan nedopustiv", i da je Rusija spremna da i ubuduće pruža Srbiji svu neophodnu pomoć za odbranu nacionalnih interesa.
"Nedopustivo je da se kosovskim presedanom nedostatak napretka u pregovorima koristi za jednostrano proglašenje nezavisnosti jedne regije", naglasio je Mevedev u obraćanju poslanicima Skupštine Srbije.
U osnovi rešavanja kosovskog problema mora da bude međunarodno pravo, pre svega Rezolucija UN 1244, istakao je Medvedev i podsetio da se Rusija "uvek zalagala" za rešavanje svih konflikata mirnim putem i dijalogom.
"Rusija je spremna da ubuduće pruža svu neophodnu pomoć Srbiji za odbranu njenih nacionalnih interesa, i kategorično smo protiv povlačenja paralela između događaja na Kavkazu i na Balkanu", rekao je Medvedev.
Medvedev je rekao da će dalji razvoj rusko-srpskih odnosa biti od koristi ne samo Beogradu i Moskvi, već i Balkanu i celoj Evropi.
"Usmereni smo na dalji razvoj naših odnosa. Od toga će dobiti ne samo Rusija i Srbija, ne samo Balkan, nego i cela Evropa. To je glavni međunarodni rezultat moje zvanične posete Srbiji", istakao je Medvedev, prvi strani državnik koji se obratio srpskim poslanicima.
Medvedev je istakao je da osnova rusko-srpske saradnje "može i treba da bude ekonomska saradnja".
"Prošle godine Rusija i Srbija postigli su dogovore o strateškim pitanjima, koje se odnose na zajedničke projekte u oblasti nafte i gasa. To su fundamentalni dogovori", istakao je on, izrazivši želju da se "Srbija posle dogovora pretvori u velikog regionalnog energetskog igrača, koji učestvuje u transportu i distribuciji ruskog prirodnog gasa".
On je naglasio da nema ništa protiv ulaska novih zemalja u članstvo Evropske unije (EU) i ocenio da je najvažnije da nove članice Unije razvijaju dobre odnose sa Rusijom, što se odnosi i na Srbiju.
"Članstvo u EU ne urušava odnose sa Rusijom već doprinosi boljem odnosu", istakao je Medvedev na posebnoj sednici parlamenta organizovanoj u njegovu čast.
Medvedev je u obraćanju poslanicima predložio da u novom sporazumu o evropskoj bezbednosti budu fiksirana jasna pravila upozorenja i mirnog regulisanja konflikata.
"Lekcije iz prošlosti upozoravaju nas da ne činimo greške i ne izmišljamo razloge za razdore, već da ujedinimo snage pred novim pretnjama", rekao je Medvedev, dodajući da se na tome bazira inicijativa Rusije za izgradnju savremenog sistema evropske bezbednosti.
"I balkanska kriza i događaji na Kavkazu pokazali su neefikasnost postojećeg sistema i neophodnost njegove medernizacije, rekao je Medvedev.
"Priprema i potpisivanje Sporazuma o evropskoj bezbednosti trebalo bi da bude početak formiranja jedinstvenog bezbednosnog polja u evroatlantskoj zoni i osiguralo bi pouzdane i iste garancije tim zemljama, nezavisno od njihove pripadnosti vojnim savezima", zaključio je Medvedev.
"Organizovani kriminal, energetska bezbednost i posledice globalne finansijske krize, pokazuju da je došlo vreme da pokušamo da promenimo međunarodnu klimu", naglasio je Medvedev.
Prema rečima Medvedeva, Sjedinjene Američke Države (SAD) su napravile zaokret ka pregovaračkim pozicijama u celini, što je dobro, jer su raniji pristupi Rusije i SAD bili različiti.
"Rusija je spremna za harmonizaciju odnosa sa SAD, kao i sa NATO u rešavanju zajedničkih problema", poručio je Medvedev.
Posebna sednica Skupštine Srbije počela je u 16 časova i 30 minuta, i deo je posete predsednika Rusije Srbiji, a na nju su pozvani i predstavnici diplomatskog kora i državnih institucija, dok su mnogobrojni novinari govor ruskog predsednika u Skupštini pratili iz press sale.
Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović čestitala je Beograđanima dan oslobođenja grada.
Posebnu sednicu parlamenta sazvala je predsednica skupštine u skladu sa Poslovnikom u kojem je navedeno da takva sednica može biti sazvana "da bi se Narodnoj skupštini obratio predsednik strane države ili vlade, predstavnik parlamenta strane države ili predstavnik međunarodne organizacije".
Sednici su prisustvovali i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i njegov srpski kolega Vuk Jeremić.
Prethodno predsednik Srbije Boris Tadić je u Predsedništvu Srbije priredio Medvedevu svečani ručak.
Šta bi poslanici pitali ruskog predsednika
Beogradski mediji napravili su anketu među poslanicima sa pitanjem "Šta ćete pitati Medvedeva ako vam se ukaže prilika?". Većina navodi da bi pre pitanja iskazali svoju zahvalnost Rusiji za sve što je učinila za Srbiju, ali i ma i onih "škaljivijih" koja se tiču ubistva ruske novinarke Ane Politkovske.
Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije:
"Želeo bih da se predsedniku Moskve pohvalim svojim uspesima i da poklonim Moskvi dva hektara zemlje, kao i pet stipendija Učiteljskog fakulteta u Jagodini. Nemam šta da pitam Medvedeva, ali bih ga informisao o svom odlasku u Moskvu."
Dragan Šormaz, poslanik DSS
"Ne bih ga ništa pitao, samo bih mu dao podršku. I čestitao bih mu na onome što Rusija radi na poštovanju međunarodnog prava štiteći integritet Srbije kada je u pitanju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije."
Đorđe Milićević, poslanik SPS
"Pre svega, predsedniku Rusije zahvalio bih na svemu što Moskva čini za Kosovo. Rekao bih mu da očekujemo formulisanje orijentira za stratešku saradnju i unapređivanje bilateralnih odnosa između Rusije i Srbije."
Vlatko Ratković, poslanik DS
"Medvedeva bih pitao o efektima učešća Ruske Federacije u projektima “Partnerstva za mir”. Interesuje me da li će doći do finansijskog angažmana Rusije sa našom zemljom i koji će biti uslovi tog angažmana."
Željko Ivanji, poslanik G17 plus
"Predsednika Rusije bih pitao zašto se još ne znaju ubice novinarke Ane Politkovskaje, koja je pisala o Rusiji danas, i zašto Rusija ne priznaje nadležnost Suda za ljudska prava u Strazburu."
Vjerica Radeta, poslanik SRS
"Pitala bih ga koliko Ruska Federacija može da učini na tome da prestane s radom Haški tribunal i da se što pre završi suđenje Vojislavu Šešelju."
Velimir Ilić, lider Nove Srbije
"Ne bih ga ništa pitao zbog neprijatnosti koju osećam zato što dogovori koje sam svojevremeno s njim u Moskvi sklopio nisu ispoštovani, pre svega kada je naftna industrija u pitanju. Sramota me je što smo dali loše podatke o poslovanju NIS-a, kao i što sad prodajemo rafineriju u Smederevu Amerikancima."
Novinari nisu saznali šta bi ministar Božidar Đelić upitao ruskog predsednika, ali prenose da bi sa njim mogao da popriča na tečnom ruskom jeziku.
Svoje znanje ruskog, stečeno tokom višegodišnjeg rada u Moskvi, Đelić je demonstrirao juče, na srpsko-ruskom poslovnom forumu
(agencije/MONDO)
Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije:
"Želeo bih da se predsedniku Moskve pohvalim svojim uspesima i da poklonim Moskvi dva hektara zemlje, kao i pet stipendija Učiteljskog fakulteta u Jagodini. Nemam šta da pitam Medvedeva, ali bih ga informisao o svom odlasku u Moskvu."
Dragan Šormaz, poslanik DSS
"Ne bih ga ništa pitao, samo bih mu dao podršku. I čestitao bih mu na onome što Rusija radi na poštovanju međunarodnog prava štiteći integritet Srbije kada je u pitanju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije."
Đorđe Milićević, poslanik SPS
"Pre svega, predsedniku Rusije zahvalio bih na svemu što Moskva čini za Kosovo. Rekao bih mu da očekujemo formulisanje orijentira za stratešku saradnju i unapređivanje bilateralnih odnosa između Rusije i Srbije."
Vlatko Ratković, poslanik DS
"Medvedeva bih pitao o efektima učešća Ruske Federacije u projektima “Partnerstva za mir”. Interesuje me da li će doći do finansijskog angažmana Rusije sa našom zemljom i koji će biti uslovi tog angažmana."
Željko Ivanji, poslanik G17 plus
"Predsednika Rusije bih pitao zašto se još ne znaju ubice novinarke Ane Politkovskaje, koja je pisala o Rusiji danas, i zašto Rusija ne priznaje nadležnost Suda za ljudska prava u Strazburu."
Vjerica Radeta, poslanik SRS
"Pitala bih ga koliko Ruska Federacija može da učini na tome da prestane s radom Haški tribunal i da se što pre završi suđenje Vojislavu Šešelju."
Velimir Ilić, lider Nove Srbije
"Ne bih ga ništa pitao zbog neprijatnosti koju osećam zato što dogovori koje sam svojevremeno s njim u Moskvi sklopio nisu ispoštovani, pre svega kada je naftna industrija u pitanju. Sramota me je što smo dali loše podatke o poslovanju NIS-a, kao i što sad prodajemo rafineriju u Smederevu Amerikancima."
Novinari nisu saznali šta bi ministar Božidar Đelić upitao ruskog predsednika, ali prenose da bi sa njim mogao da popriča na tečnom ruskom jeziku.
Svoje znanje ruskog, stečeno tokom višegodišnjeg rada u Moskvi, Đelić je demonstrirao juče, na srpsko-ruskom poslovnom forumu
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
