Muzičko-scenskim izvođenjem poeme "Jednom i zauvek" ruskog pesnika i akademika Andreja Bazilevskog kraj spomenika "Peto tri" u kragujevačkim Šumaricama danas je održana tradicionalna antiratna manifestacija "Veliki školski čas" kojom je obeležena 68. godina od masovnih streljanja đaka, profesora i građana u ovom gradu u Drugom svetskom ratu.
Nemačke okupacione snage su od 19. do 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu streljale više hiljada civila, među kojima i đake i profesore znamenite Gimnazije u znak odmazde, i taj događaj se smatra jednim od najtragičnijih koji se dogodio na tlu republike Srbije u Drugom svetskom ratu.
Obeležavanju godišnjice masovnog streljanja u Kragujevcu prisustvovali su predsednica republičkog parlamenta Slavica Đukić-Dejanović, ministri prosvete i kulture Nebojša Bradić i Željko Obradović, predstavnici Vojske Srbije, diplomatskog kora, gradova pobratima, kulturni i javni poslenici, učenici i građani Kragujevca, kao i autor poeme.
Pre "Velikog školskog časa" intonirana je himna "Bože pravde", a vladika šumadijski Jovan sa sveštenstvom ranije je, kraj humke streljanih, služio moleban za kragujevačke novomučenike.
Veliki školski čas je antiratna manifestacija da se nikada ne ponovi takav žlocin iz Drugog svetskog rata, a svetu je iz Šumarica ove godine poruku mira uputio počasni građanin Kragujevca, slavista i mirovnjak dr Peter Gerlingof koji je rekao "želimo ići napred, zbog toga tražimo savet prošlih generacija".
"Za mene kao Nemca, dirljivo je uvek nanovo, da jedan grad koji je doživeo 21.oktobar 1941. godine ne poziva na oružje i osvetu nego na preziranje rata. To je istinski dokaz da je ljubav jača od mržnje", poručio je dr Gerlingof koji je i izdavač prve knjige na nemačkom jeziku o fašističkom zločinu u Kragujevcu.
Scenski prikaz poeme "Jednom i zauvek" režirao je Božidar Đurović, upravnik beogradskog Narodnog pozorišta, a autor muzike je Zoran Hristić. Izveli su je beogradski glumci uz učešće horova iz Kragujevca "Liceum" i "Kir Stefan Srbin".
Poema "Jednom i zauvek" štampana je na srpskom i ruskom jeziku, a u njenom pogovoru pored ostalog piše "da je Bazilevski ispisao gorku, ali uzbudljivu knjigu".
Kroz celu knjigu smenjuju se transaprenti i jetki iskazi kojima se kritikuje stanje zatečeno na planeti, ali i pokazujući kako ljudska duša još uvek ima u tom svetu šta da kaže i da nije izustila poslednju reč, napisao je u pogovoru Zoran Petrović.
Pre izvođenja poeme, vence kraj spomenika streljanih đaka, profesora i građana položile su delegacije Prve kragujevačke Gimnazije, Međunarodne aosijacija gradova vesnika mira, Narodne skupštine Srbije, ministarstava kulture i prosvete, kraljevske porodice Karađorđević, ambasada Slovačke, Japana, Grčke, Indonezije, Amerike, Brazila, Nemačke, Italije, Izraela i Rusije.
Vence su položile i delegacije gradova pobratima Kragujevca, Ingolštata, Karara, Bielsko-Bieala, Piteštija, Mostara, Ohrida, Foče, Kozarske Dubice i delegacija SUBNOR-a.
Na suđenju u Ninbgergu prihvaćeno je da je u Kragujevcu streljano oko 7.000 civila, dok savremena istraživanja govore da je streljano 2.792 građanina, jer za toliko osoba raspolažu podacima ko su, gde su i kada rođeni i čime su se bavili. Među njima bilo je 270 dece, od kojih je najmlađe imalo 11 godina.
(Tanjug)
Nemačke okupacione snage su od 19. do 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu streljale više hiljada civila, među kojima i đake i profesore znamenite Gimnazije u znak odmazde, i taj događaj se smatra jednim od najtragičnijih koji se dogodio na tlu republike Srbije u Drugom svetskom ratu.
Obeležavanju godišnjice masovnog streljanja u Kragujevcu prisustvovali su predsednica republičkog parlamenta Slavica Đukić-Dejanović, ministri prosvete i kulture Nebojša Bradić i Željko Obradović, predstavnici Vojske Srbije, diplomatskog kora, gradova pobratima, kulturni i javni poslenici, učenici i građani Kragujevca, kao i autor poeme.
Pre "Velikog školskog časa" intonirana je himna "Bože pravde", a vladika šumadijski Jovan sa sveštenstvom ranije je, kraj humke streljanih, služio moleban za kragujevačke novomučenike.
Veliki školski čas je antiratna manifestacija da se nikada ne ponovi takav žlocin iz Drugog svetskog rata, a svetu je iz Šumarica ove godine poruku mira uputio počasni građanin Kragujevca, slavista i mirovnjak dr Peter Gerlingof koji je rekao "želimo ići napred, zbog toga tražimo savet prošlih generacija".
"Za mene kao Nemca, dirljivo je uvek nanovo, da jedan grad koji je doživeo 21.oktobar 1941. godine ne poziva na oružje i osvetu nego na preziranje rata. To je istinski dokaz da je ljubav jača od mržnje", poručio je dr Gerlingof koji je i izdavač prve knjige na nemačkom jeziku o fašističkom zločinu u Kragujevcu.
Scenski prikaz poeme "Jednom i zauvek" režirao je Božidar Đurović, upravnik beogradskog Narodnog pozorišta, a autor muzike je Zoran Hristić. Izveli su je beogradski glumci uz učešće horova iz Kragujevca "Liceum" i "Kir Stefan Srbin".
Poema "Jednom i zauvek" štampana je na srpskom i ruskom jeziku, a u njenom pogovoru pored ostalog piše "da je Bazilevski ispisao gorku, ali uzbudljivu knjigu".
Kroz celu knjigu smenjuju se transaprenti i jetki iskazi kojima se kritikuje stanje zatečeno na planeti, ali i pokazujući kako ljudska duša još uvek ima u tom svetu šta da kaže i da nije izustila poslednju reč, napisao je u pogovoru Zoran Petrović.
Pre izvođenja poeme, vence kraj spomenika streljanih đaka, profesora i građana položile su delegacije Prve kragujevačke Gimnazije, Međunarodne aosijacija gradova vesnika mira, Narodne skupštine Srbije, ministarstava kulture i prosvete, kraljevske porodice Karađorđević, ambasada Slovačke, Japana, Grčke, Indonezije, Amerike, Brazila, Nemačke, Italije, Izraela i Rusije.
Vence su položile i delegacije gradova pobratima Kragujevca, Ingolštata, Karara, Bielsko-Bieala, Piteštija, Mostara, Ohrida, Foče, Kozarske Dubice i delegacija SUBNOR-a.
Na suđenju u Ninbgergu prihvaćeno je da je u Kragujevcu streljano oko 7.000 civila, dok savremena istraživanja govore da je streljano 2.792 građanina, jer za toliko osoba raspolažu podacima ko su, gde su i kada rođeni i čime su se bavili. Među njima bilo je 270 dece, od kojih je najmlađe imalo 11 godina.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
