Skupština Srbije jednoglasno je u ponedeljak usvojila izveštaj Vlade Srbije o toku razgovora o političkom rešenju budućeg statusa Kosova i Metohije.
Skupština Srbije jednoglasno je u ponedeljak usvojila izveštaj Vlade Srbije o toku razgovora o političkom rešenju budućeg statusa Kosova i Metohije.
Predsednik Srbije Boris Tadić je u završnom govoru ocenio da je prvi deo pregovora o decentralizaciji, "imajući u vidu sve okolnosti", protekao dobro i dodao da je nastup pregovoračkog tima u Beču iskaz jedinstva nacionalne i državne politike.
Tadić je rekao da o budućnosti Kosova ne odlučuje samo Srbija, već i legitimne medjunarodne institucije i da je zato neophodna svakodnevna diplomatska borba kako bi se interesi Srbije na Kosovu zaštitili.
"Ne odlučujemo, na žalost, samo mi kada je u pitanju Kosovo, već i medjunarodne institucije, specijalni izaslanik u pregovorima o Kosovu Marti Ahtisari sa svojim timom, Kontakt grupa, Savet bezbednosti", rekao je Tadić u obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije i dodao da su to adrese na kojima Srbija treba da branimo državne interese.
On je ponovio da neće potpisati nezavisnost Kosova i Metohije i rekao da je siguran da nijedan političar u Srbiji neće to učiniti.
"Naši interesi se brane u svakom trenutku pregovaračkog procesa.
Nisam govorio u prvom delu jer stojim iza svake reči onih koji su izložili našu pregovaračku poziciju", rekao je Tadićj navodeći izlaganje premijera Vojislava Koštunice, njegovih savetnika Slobodana Samardžića i Leona Kojena.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je na početku sednice da su opstanak Kosova i Metohije u Srbiji i opstanak srpskog naroda na Kosovu osnovni ciljevi zbog kojih je Srbija ušla u političke razgovore o budućem statusu te pokrajine.
U izveštaju pred poslanicima Skupštine Srbije na vanrednoj sednici posvećenoj početku pregovora o Kosovu u Beču, Koštunica je rekao da Beograd za Kosovo i Metohiju nudi rešenje koje ima istorijski kompromisan karakter.
"Izmedju opcije nezavisnosti i opcije uobičajene, standardne autonomije po evropskim uzorima, stoji opcija suštinske, proširene autonomije, koju smo spremni da konkretno definišemo u neposrednim razgovorima sa albanskim predstavnicima", rekao je Koštunica.
"Znajući šta joj je danas cilj, Srbija mora da prikupi maksimum snaga, političke racionalnosti i jedinstva kako bismo sačuvali Kosovo i Metohiju", rekao je Koštunica ističući da su vrednosti koje podrazumeva rešenje Beograda i jedinstvo najjače uporište koje Srbiji danas stoji na raspolaganju.
Koštunica je izjavio je da jedino što Beograd ne može, niti sme to je da dopusti da se unutar granica stvori druga država.
"Ne možemo to dopustiti jer bi ta druga država otcepila deo teritorije i sa njom u bezdan odnela i medjunarodno pravo i ljudska prava i elementarna načela pravde i morala i kulturno nasledje i duhovnu postojbinu i imovinu i mnogo šta od čega je sazdan naš istorijski i moderni identitet, upozorio je Koštunica. Ne možemo to dopustiti ni zbog sebe ni zbog drugih, naših suseda, jer bi jednim presedanom bio poremećen čitav, sa toliko muke uspostavljen, sistem ravnoteže u području", rekao je premijer.
Koštunica je upozorio na pokušaje grubog falsifikovanja principa Kontakt grupe i Rezolucije 1244, uključujući "kreativno tumačenje" da jedan od principa glasi da nema povratka Kosova u sastav Srbije.
Koštunica je rekao daprincip Kontakt grupe da "nema povratka Kosova u situaciju pre marta 1999." neki u medjunarodnoj zajednici pokušavaju da tumače kao poruku da nema povratka u sastav Srbije.
On je pozvao specijalnog izaslanika UN i Kontakt grupu da stvore uslove da se razgovori o budućnosti Kosova vode u dobroj veri da je moguće doći do sporazumnog, što znači stvarnog i trajnog rešenja.
"Nametnuto rešenje bi posejalo novo seme zla na Balkanu, iz kojeg bi se kad-tad razvila nova spirala nasilnih promena granica po istom uzoru kakav bi bio dopušten na Kosovu i Metohiji", upozorio je Koštunica.
Sednica je sazvana na zahtev Vlade, povodom početka pregovora o Kosovu koji su 20. i 21. februara održani u Beču. Nastavak razgovora predvidjen je za 17. mart.
Sednici prisustvuju predsednik Srbije Boris Tadić, većina članova Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog centra Sanda Rašković Ivić.
Poslanici Demokratske stranke, koji od 5. oktobra prošle godine ne prisustvuju sednicama republičkog parlamenta, pojavili su se na sednici.
"Taj uslov pretpostavlja intenziviranje, a ne ekstenziviranje i odugovlačenje razgovora", rekao je Samardžić informišući poslanike Skupštine Srbije o rezultatima pregovora o decentralizaciji Kosova i Metohije u Beču, koji će biti nastavljeni 17. marta.
Decentralizacija je bitan korak u rešavanju problema Srba na Kosovu, ocenio je Samardžić, ali je naglasio da se ti problemi mogu u celosti rešiti samo "reintegracijom pokrajine u Srbiju".
Prema njegovoj oceni, predlog decentralizacije Kosova i Metohije sadržan u platformi vlasti Srbije dobio je "status prihvatljivog rešenja" za medjunarodnu zajednicu, ali deo te zajednice, posebno UNMIK, ima oportunistički odnos prema decentralizaciji.
"Decentralizacija je, umesto pozitivne matrice za rešavanje najtežeg problema u pokrajini, postala predmet neprimerenog taktiziranja, pa i otvorene političke manipulacije", rekao je Samardžić.
Savetnik predsednika Srbije i jedan od koordinatora državnog tima u pregovorima o budućem statusu KiM Leon Koen nije obelodanio rešenje za budući status pokrajine sadržano u platformi državnih vlasti Srbije.
"Preuranjeno objavljivanje delova platforme koji se tiču budućeg statusa pokrajine samo bi nepotrebno otkrilo karte, predočavajući pojedinosti predloženog rešenja, a ne bi imalo nikakve pozitivne političke posledice", rekao je Koen izveštavajući poslanike Skupštine Srbije o prvoj rundi pregovora održanoj u Beču 20. i 21. februara.
Ti delovi platforme će, prema njegovim rečima, biti predočeni javnosti pred početak razgovora o budućem statusu KiM.
Koen je istakao da skup medunarodnih uslova i preporuka isključuje neka rešenja, kao što je podela pokrajine, ali da se ti uslovi i preporuke mogu tumačiti na različite načine, o čemu svedoče raznorodne izjave koje su dolazile sa više instanci medjunarodne zajednice.
"S obzirom na činjenicu da se nova rezolucije SB UN o KiM, koja bi zamenila Rezoluciju 1244, ne može doneti ako za nju ne glasaju (ili su bar prilikom glasanja uzdržane), sve zemlje stalne članice, lako je zaključiti da u ovom trenutku nema neophodnog konsenzusa u medjunarodnoj zajednici koji bi omogućio da se, mimo samih pregovore, nametne neko rešenje", rekao je Koen.
Nikolić je istakao da bi se za negativno rešenje trebalo pripremiti blagovremeno, posebno jer niko od stranih predstavnika do sada nije najavio da će Srbija ostvariti svoja prava na Kosovu.
Nikolić je zato odbacio kao neopravdane kritike povodom svoje izjave o okupaciji, jer je ona već na delu, samim tim što UN nisu ispunile obećanja.
On je dodao da u slučaju priznavanja nezavisnosti Kosova, Srbija mora prekinuti diplomatske odnose sa svim zemljama koje to učine, kao i sa UN, koje joj time oduzimaju teritoriju.
Nikoilić je ocenio da u odbrani srpskih interesa treba korisiti sve diplomatske i poliičke načine, uz poštovanje Ustava i dokumenata koje je donela Skupstina.
U Rusiji treba tražiti podršku i oslonac, jer ako Rusi i Kinezi ne budu na našoj strani, mi ćemo izgubiti Kosovo, ocenio je Nikolić.
Nikolić je zamerio članovima pregovaračkog tima što kriju strategiju za koju će se zalagati u predstojećim pregovorima, smatrajući da su Albanci u prednosti, jer jasno stavljaju do znanja da hoće da pregovaraju samo o nezavisnoti.
On je optužio Vuka Draškovića da njegovi potezi mogu štetii pegovračkom procesu, jer su usmereni samo na to da se "odbrani od podizanja haške optužnice koja mu preti".
Evropski ministri su na zasedanju u Briselu ukazali na zaključke ministarskog zasedanja Kontakt grupe od 31. januara i "podvukli važnost daljeg istinskog sprovodjenja standarda" na Kosovu.
"Savet ministara EU je zatražio od prelaznih ustanova samouprave (Kosova) da udvostruče napore kako bi se, uporedo s postupkom utvrdjivanja statusa, opipljivo i brzo napredovalo u primeni standarda, posebno kad je u pitanju zaštita manjinskih zajednica".
U zaključcima ministarskog zasedanja je ocenjeno da je sastanak albanskih i srpskih predstavnika 20. i 21. februara u Beču "pokazao da su dve strane spremne da konstruktivno učestvuju u procesu utvrdjivanja statusa Kosova".
Ministri inostranih poslova evropske dvadesetpetorice su "stavili do znanja da i dalje podržavaju specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija".
(Tanjug/Beta/MONDO)
Predsednik Srbije Boris Tadić je u završnom govoru ocenio da je prvi deo pregovora o decentralizaciji, "imajući u vidu sve okolnosti", protekao dobro i dodao da je nastup pregovoračkog tima u Beču iskaz jedinstva nacionalne i državne politike.
Tadić je rekao da o budućnosti Kosova ne odlučuje samo Srbija, već i legitimne medjunarodne institucije i da je zato neophodna svakodnevna diplomatska borba kako bi se interesi Srbije na Kosovu zaštitili.
"Ne odlučujemo, na žalost, samo mi kada je u pitanju Kosovo, već i medjunarodne institucije, specijalni izaslanik u pregovorima o Kosovu Marti Ahtisari sa svojim timom, Kontakt grupa, Savet bezbednosti", rekao je Tadić u obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije i dodao da su to adrese na kojima Srbija treba da branimo državne interese.
On je ponovio da neće potpisati nezavisnost Kosova i Metohije i rekao da je siguran da nijedan političar u Srbiji neće to učiniti.
"Naši interesi se brane u svakom trenutku pregovaračkog procesa.
Nisam govorio u prvom delu jer stojim iza svake reči onih koji su izložili našu pregovaračku poziciju", rekao je Tadićj navodeći izlaganje premijera Vojislava Koštunice, njegovih savetnika Slobodana Samardžića i Leona Kojena.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je na početku sednice da su opstanak Kosova i Metohije u Srbiji i opstanak srpskog naroda na Kosovu osnovni ciljevi zbog kojih je Srbija ušla u političke razgovore o budućem statusu te pokrajine.
U izveštaju pred poslanicima Skupštine Srbije na vanrednoj sednici posvećenoj početku pregovora o Kosovu u Beču, Koštunica je rekao da Beograd za Kosovo i Metohiju nudi rešenje koje ima istorijski kompromisan karakter.
"Izmedju opcije nezavisnosti i opcije uobičajene, standardne autonomije po evropskim uzorima, stoji opcija suštinske, proširene autonomije, koju smo spremni da konkretno definišemo u neposrednim razgovorima sa albanskim predstavnicima", rekao je Koštunica.
"Znajući šta joj je danas cilj, Srbija mora da prikupi maksimum snaga, političke racionalnosti i jedinstva kako bismo sačuvali Kosovo i Metohiju", rekao je Koštunica ističući da su vrednosti koje podrazumeva rešenje Beograda i jedinstvo najjače uporište koje Srbiji danas stoji na raspolaganju.
Koštunica je izjavio je da jedino što Beograd ne može, niti sme to je da dopusti da se unutar granica stvori druga država.
"Ne možemo to dopustiti jer bi ta druga država otcepila deo teritorije i sa njom u bezdan odnela i medjunarodno pravo i ljudska prava i elementarna načela pravde i morala i kulturno nasledje i duhovnu postojbinu i imovinu i mnogo šta od čega je sazdan naš istorijski i moderni identitet, upozorio je Koštunica. Ne možemo to dopustiti ni zbog sebe ni zbog drugih, naših suseda, jer bi jednim presedanom bio poremećen čitav, sa toliko muke uspostavljen, sistem ravnoteže u području", rekao je premijer.
Koštunica je upozorio na pokušaje grubog falsifikovanja principa Kontakt grupe i Rezolucije 1244, uključujući "kreativno tumačenje" da jedan od principa glasi da nema povratka Kosova u sastav Srbije.
Koštunica je rekao daprincip Kontakt grupe da "nema povratka Kosova u situaciju pre marta 1999." neki u medjunarodnoj zajednici pokušavaju da tumače kao poruku da nema povratka u sastav Srbije.
On je pozvao specijalnog izaslanika UN i Kontakt grupu da stvore uslove da se razgovori o budućnosti Kosova vode u dobroj veri da je moguće doći do sporazumnog, što znači stvarnog i trajnog rešenja.
"Nametnuto rešenje bi posejalo novo seme zla na Balkanu, iz kojeg bi se kad-tad razvila nova spirala nasilnih promena granica po istom uzoru kakav bi bio dopušten na Kosovu i Metohiji", upozorio je Koštunica.
Sednica je sazvana na zahtev Vlade, povodom početka pregovora o Kosovu koji su 20. i 21. februara održani u Beču. Nastavak razgovora predvidjen je za 17. mart.
Sednici prisustvuju predsednik Srbije Boris Tadić, većina članova Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog centra Sanda Rašković Ivić.
Poslanici Demokratske stranke, koji od 5. oktobra prošle godine ne prisustvuju sednicama republičkog parlamenta, pojavili su se na sednici.
Samardžić: Razgovori u Beču uslovno dobar početak
Savetnik premijera Srbije i jedan od koordinatora državnog tima za pregovore o Kosovu Slobodan Samardžić ocenio je da se prva runda pregovora, održana 20. i 21. februara u Beču, može uslovno smatrati "dobrim početkom"."Taj uslov pretpostavlja intenziviranje, a ne ekstenziviranje i odugovlačenje razgovora", rekao je Samardžić informišući poslanike Skupštine Srbije o rezultatima pregovora o decentralizaciji Kosova i Metohije u Beču, koji će biti nastavljeni 17. marta.
Decentralizacija je bitan korak u rešavanju problema Srba na Kosovu, ocenio je Samardžić, ali je naglasio da se ti problemi mogu u celosti rešiti samo "reintegracijom pokrajine u Srbiju".
Prema njegovoj oceni, predlog decentralizacije Kosova i Metohije sadržan u platformi vlasti Srbije dobio je "status prihvatljivog rešenja" za medjunarodnu zajednicu, ali deo te zajednice, posebno UNMIK, ima oportunistički odnos prema decentralizaciji.
"Decentralizacija je, umesto pozitivne matrice za rešavanje najtežeg problema u pokrajini, postala predmet neprimerenog taktiziranja, pa i otvorene političke manipulacije", rekao je Samardžić.
Savetnik predsednika Srbije i jedan od koordinatora državnog tima u pregovorima o budućem statusu KiM Leon Koen nije obelodanio rešenje za budući status pokrajine sadržano u platformi državnih vlasti Srbije.
"Preuranjeno objavljivanje delova platforme koji se tiču budućeg statusa pokrajine samo bi nepotrebno otkrilo karte, predočavajući pojedinosti predloženog rešenja, a ne bi imalo nikakve pozitivne političke posledice", rekao je Koen izveštavajući poslanike Skupštine Srbije o prvoj rundi pregovora održanoj u Beču 20. i 21. februara.
Ti delovi platforme će, prema njegovim rečima, biti predočeni javnosti pred početak razgovora o budućem statusu KiM.
Koen je istakao da skup medunarodnih uslova i preporuka isključuje neka rešenja, kao što je podela pokrajine, ali da se ti uslovi i preporuke mogu tumačiti na različite načine, o čemu svedoče raznorodne izjave koje su dolazile sa više instanci medjunarodne zajednice.
"S obzirom na činjenicu da se nova rezolucije SB UN o KiM, koja bi zamenila Rezoluciju 1244, ne može doneti ako za nju ne glasaju (ili su bar prilikom glasanja uzdržane), sve zemlje stalne članice, lako je zaključiti da u ovom trenutku nema neophodnog konsenzusa u medjunarodnoj zajednici koji bi omogućio da se, mimo samih pregovore, nametne neko rešenje", rekao je Koen.
Nikolić: Pripremiti se za nepovoljno rešenje
Šef poslaničkog kluba SRS Tomislav Nikolić izjavio je da će ta stranka prihvatiti Izveštaj pregovaračkog tima o Kosovu i Metohiji, ali je od predsednika Vlade i predsednika Republike zatražio odgovore koji će potezi biti preduzeti ako se pregovori završe nepovoljno po Srbiju.Nikolić je istakao da bi se za negativno rešenje trebalo pripremiti blagovremeno, posebno jer niko od stranih predstavnika do sada nije najavio da će Srbija ostvariti svoja prava na Kosovu.
Nikolić je zato odbacio kao neopravdane kritike povodom svoje izjave o okupaciji, jer je ona već na delu, samim tim što UN nisu ispunile obećanja.
On je dodao da u slučaju priznavanja nezavisnosti Kosova, Srbija mora prekinuti diplomatske odnose sa svim zemljama koje to učine, kao i sa UN, koje joj time oduzimaju teritoriju.
Nikoilić je ocenio da u odbrani srpskih interesa treba korisiti sve diplomatske i poliičke načine, uz poštovanje Ustava i dokumenata koje je donela Skupstina.
U Rusiji treba tražiti podršku i oslonac, jer ako Rusi i Kinezi ne budu na našoj strani, mi ćemo izgubiti Kosovo, ocenio je Nikolić.
Nikolić je zamerio članovima pregovaračkog tima što kriju strategiju za koju će se zalagati u predstojećim pregovorima, smatrajući da su Albanci u prednosti, jer jasno stavljaju do znanja da hoće da pregovaraju samo o nezavisnoti.
On je optužio Vuka Draškovića da njegovi potezi mogu štetii pegovračkom procesu, jer su usmereni samo na to da se "odbrani od podizanja haške optužnice koja mu preti".
Ministri EU: Zadovoljiti obe strane
Šefovi diplomatija Evropske unije u ponedeljak su pozvali srpsku i albansku stranu da dodju do obostrano prihvatljivih rešenja u pregovorima o Kosovu, prvenstveno u vezi s decentralizacijom, ali i drugim otvorenim pitanjima.Evropski ministri su na zasedanju u Briselu ukazali na zaključke ministarskog zasedanja Kontakt grupe od 31. januara i "podvukli važnost daljeg istinskog sprovodjenja standarda" na Kosovu.
"Savet ministara EU je zatražio od prelaznih ustanova samouprave (Kosova) da udvostruče napore kako bi se, uporedo s postupkom utvrdjivanja statusa, opipljivo i brzo napredovalo u primeni standarda, posebno kad je u pitanju zaštita manjinskih zajednica".
U zaključcima ministarskog zasedanja je ocenjeno da je sastanak albanskih i srpskih predstavnika 20. i 21. februara u Beču "pokazao da su dve strane spremne da konstruktivno učestvuju u procesu utvrdjivanja statusa Kosova".
Ministri inostranih poslova evropske dvadesetpetorice su "stavili do znanja da i dalje podržavaju specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija".
(Tanjug/Beta/MONDO)
