Poslanici u Skupštini Srbije su od predstavnika Vlade Srbije najviše tražili odgovore na ekonomska pitanja, ali su se osvrnuli i na situaciji u BiH.
Na pitanje poslanice Nove Srbije Zlate Đerić koliko ugovora o privatizaciji je raskinuto, kolika je šteta time naneta i ko će snositi posledice, premijer Mirko Cvetković je rekao da je između 20 i 22 odsto raskinutih ugovora o privatizaciji. To su, kako je naveo premijer, podaci od pre mesec dana.
Cvetković je rekao da će se Vlada ozbiljno pozabaviti pitanjem neuspelih privatizacija, da će istražiti svaki pojedinačni slučaj i da će, ako se utvrdi da je bilo kršenja zakona, kazniti i materijalno i krivično, one koji su u privatizaciju ušli zbog lične koristi.
Premijer je rekao da pretpostavlja da je šteta zbog toga velika, a da će je pokriti onaj za koga se utvrdi da ju je i napravio.
Govoreći o reformi javnog sektora, Cvetković je rekao da je smanjenje administracije deo šireg projekta racionalizacije i pozdizanja njene efikasnosti.
"Ako ne uđemo u reformu javnog sektora zbog smanjenja potrošnje mi bismo onda uveli zemlju u zaduženja koja ne bi bila održiva na duži rok", rekao je Cvetković.
Odgovarajući na pitanje zamenika šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Aleksandra Martinovića šta će Vlada Srbije preduzeti povodom pokušaja dela međunarodne zajednice da se izvrši revizija Dejtonskog sporazuma, Cvetković je rekao da je za Srbiju prihvatljivo svako rešenje o unutrašnjem uređenju BiH o kom se dogovore sva tri konstitutivna naroda i oba entiteta, bez mešanja sa strane
Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je da Srbija nema jasnu strategiju za izlazak iz krize i da mere koje je preduzela vlada nisu imale efekta.
Ministarka finansija Diana Dragutinović rekla je, odgovarajući na te navode, da je tačno da su neke mere vlade "ad hoc" mere, ali da su ipak imale efekta i značajnih rezultata.
Jovanović je postavio i pitanje prodaje "Informatike".
Na pitanje šefa poslaničke grupe Nove Srbije Velimira Ilića o tome da li će 40 najnerazvijenih opština u Srbiji koje su u teškoj situaciji dobiti neka sredstva, Dragutinović je rekla da će te opštine dobiti izvesnu podršku nezavisno od toga ko su predsednici opština.
Velimir Ilić osvrnuo se i na napad na njega od pre nekoliko meseci navodeći da "od te istrage nema ništa", na šta je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kazao da je policija spremna da sprovede punu istragu o onome što se desilo, ali da tada kad se to desilo nije bilo sumje na neko povređivanje.
Na pitanje poslanika Koalicije Albanaca preševske doline Rize Halimija o tome što Srbija ne priznaje diplome prištinskog univerziteta i ukazivanja na probleme u obrazovanu u Bujanovcu i Preševu, ministar prosvete Žarko Obradović rekao je da je u proteklih 12 godina Srbija priznavala diplome sa pečatom UNMIK-a, a da će u Bujanovcu biti otvorena dva odeljenja za obrazovanje mladih u skladu sa strategijom visokog obrazovanja.
Ranije tokom dana premijer i ministri odgovarali su na pitanja koja se tiču odnosa vlade prema ustavnim obavezama, teme koju je predložila poslanička grupa DSS, ali i na pitanja poslanika u vezi sa aranžmanima sklopljenim sa MMF, gasnim aranžmanom i kreditom sa Ruskom Federacijom.
Naglasivši da Vlada Srbije ima jasan stav prema ustavnim obavezama i u potpunosti insistira na poštovanju najvišeg pravnog akta zemlje, premijer je rekao da će Predlog zakona o prenosu nadležnosti Vojvodini uskoro biti upućen vladi, a zatim i parlamentu na razmatranje.
"Diskusija je privedena kraju i nadam se da će taj predlog uskoro biti stavljen na razmatranje. Suština je u tome da se taj zakon tiče veoma ključnih pitanja u državi i naravno da je potrebno da se diskusija završi u celini i da se svi potencijalni problemi koji mogu da proizađu prouče", poručio je Cvetković.
On je podvukao da Vlada Srbije ne donosi Statut, već je njen odnos prema tom aktu posredan, pošto usvaja zakon o prenosu nadležnosti.
Na vladi je, ukazao je Cvetković, da donese izbalansirani zakon u kome će biti manifestovano nekoliko osnovnih ideja, među kojima i ona "da se podržava decentralizacija, koja je u samoj srži vlade, ali ona ne podrazumeva i državnost".
Cvetković je dodao da će o eventualnim neusaglašenostima sa Ustavom odlučivati Ustavni sud.
Nadovezujući se na odgovor premijera, ministarka pravde Snežana Malović je dodala da se u radu na Predlogu zakona o prenosu nadležnosti Vojvodini sve radi po onome što Ustav nalaže, što će "zakon i sadržati - ni manje, ni više nego što piše u Ustavu".
Ona je dodala da je iz vojvođanskih institucija najavljena pravno-tehnička redaktura teksta Statuta, kojom be se otklonile eventualne nepreciznosti.
Poslanike je interesovalo i kakav je zapravo aranžman sklopljen sa Ruskom Federacijom i da li je Vlada Srbije prihvatila da Kosovo i Metohija uđe u MMF, a da zauzvrat dobije kredit od tri milijarde evra.
Cvetković je negirao tvrdnje da je vlada prihvatili da Kosovo bude primljeno u MMF i Svetsku banku, naglasio da se zalagala protiv toga, ali da je južna srpska pokrajina primljena u te institucije, jer je dobila, zbog načina glasanja, potreban broj glasova i objasnio da Srbija kredit "ne uzima radi troška, već radi rezerve".
"Pošto se taj novac ne troši, nije potrebno da se ugovor ratifikuje u Skupštini. Uzima ga NBS, a ne vlada", precizirao je Cvetković.
On je potvrdio i da se Srbija "zaduživala po dva osnova - da vrati dugove koji su ranije napravljeni, kao što je vraćanje stare devizne štednje, ali da time nije povećan javni dug".
Drugi osnov zaduživanja, naveo je premijer, bio je zbog izgradnje infrastrukture.
Cvetković je dodao da još nisu poznati uslovi kredita sa Ruskom Federacijom, da se o njemu i dalje pregovara, ali da Srbija neće prihvatiti kredite pod uslovima koji su manje povoljni od onih koji se mogu dobiti iz paralelnih izvora.
On je ponovio da je predviđeno da se traži 800 miliona dolara za infrastrukturne projekte i 200 milona za podršku budžetu Srbije.
Govoreći o bazi koja treba da se izgradi na aerodrogmu u Nišu, Cvetković je rekao da ideja nije da se gradi vojna baza, već da to bude "neka vrsta urgentnog centra za katastrofe" koje bi se mogle desiti u Srbiji ili okruženju.
"Na ideju smo došli kada je bila u toku akcija uklanjanja mina sa niškog aerodroma", rekao je premijer i dodao da je tada odlučeno da se isto učini i sa budućom trasom gasovoda.
Sednici su prisustvovali i na pitanja odgovarali, pored predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića i ministri: Diana Dragutinović, Ivica Dačić, Dragan Šutanovac, Slobodan Milosavljević, Žarko Obradović, Jasna Matić, Snežana Malović, Petar Škundrić, Milan Marković i Srđan Srećković.
(agencije/MONDO)
Na pitanje poslanice Nove Srbije Zlate Đerić koliko ugovora o privatizaciji je raskinuto, kolika je šteta time naneta i ko će snositi posledice, premijer Mirko Cvetković je rekao da je između 20 i 22 odsto raskinutih ugovora o privatizaciji. To su, kako je naveo premijer, podaci od pre mesec dana.
Cvetković je rekao da će se Vlada ozbiljno pozabaviti pitanjem neuspelih privatizacija, da će istražiti svaki pojedinačni slučaj i da će, ako se utvrdi da je bilo kršenja zakona, kazniti i materijalno i krivično, one koji su u privatizaciju ušli zbog lične koristi.
Premijer je rekao da pretpostavlja da je šteta zbog toga velika, a da će je pokriti onaj za koga se utvrdi da ju je i napravio.
Govoreći o reformi javnog sektora, Cvetković je rekao da je smanjenje administracije deo šireg projekta racionalizacije i pozdizanja njene efikasnosti.
"Ako ne uđemo u reformu javnog sektora zbog smanjenja potrošnje mi bismo onda uveli zemlju u zaduženja koja ne bi bila održiva na duži rok", rekao je Cvetković.
Odgovarajući na pitanje zamenika šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Aleksandra Martinovića šta će Vlada Srbije preduzeti povodom pokušaja dela međunarodne zajednice da se izvrši revizija Dejtonskog sporazuma, Cvetković je rekao da je za Srbiju prihvatljivo svako rešenje o unutrašnjem uređenju BiH o kom se dogovore sva tri konstitutivna naroda i oba entiteta, bez mešanja sa strane
Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je da Srbija nema jasnu strategiju za izlazak iz krize i da mere koje je preduzela vlada nisu imale efekta.
Ministarka finansija Diana Dragutinović rekla je, odgovarajući na te navode, da je tačno da su neke mere vlade "ad hoc" mere, ali da su ipak imale efekta i značajnih rezultata.
Jovanović je postavio i pitanje prodaje "Informatike".
Na pitanje šefa poslaničke grupe Nove Srbije Velimira Ilića o tome da li će 40 najnerazvijenih opština u Srbiji koje su u teškoj situaciji dobiti neka sredstva, Dragutinović je rekla da će te opštine dobiti izvesnu podršku nezavisno od toga ko su predsednici opština.
Velimir Ilić osvrnuo se i na napad na njega od pre nekoliko meseci navodeći da "od te istrage nema ništa", na šta je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kazao da je policija spremna da sprovede punu istragu o onome što se desilo, ali da tada kad se to desilo nije bilo sumje na neko povređivanje.
Na pitanje poslanika Koalicije Albanaca preševske doline Rize Halimija o tome što Srbija ne priznaje diplome prištinskog univerziteta i ukazivanja na probleme u obrazovanu u Bujanovcu i Preševu, ministar prosvete Žarko Obradović rekao je da je u proteklih 12 godina Srbija priznavala diplome sa pečatom UNMIK-a, a da će u Bujanovcu biti otvorena dva odeljenja za obrazovanje mladih u skladu sa strategijom visokog obrazovanja.
Ranije tokom dana premijer i ministri odgovarali su na pitanja koja se tiču odnosa vlade prema ustavnim obavezama, teme koju je predložila poslanička grupa DSS, ali i na pitanja poslanika u vezi sa aranžmanima sklopljenim sa MMF, gasnim aranžmanom i kreditom sa Ruskom Federacijom.
Naglasivši da Vlada Srbije ima jasan stav prema ustavnim obavezama i u potpunosti insistira na poštovanju najvišeg pravnog akta zemlje, premijer je rekao da će Predlog zakona o prenosu nadležnosti Vojvodini uskoro biti upućen vladi, a zatim i parlamentu na razmatranje.
"Diskusija je privedena kraju i nadam se da će taj predlog uskoro biti stavljen na razmatranje. Suština je u tome da se taj zakon tiče veoma ključnih pitanja u državi i naravno da je potrebno da se diskusija završi u celini i da se svi potencijalni problemi koji mogu da proizađu prouče", poručio je Cvetković.
On je podvukao da Vlada Srbije ne donosi Statut, već je njen odnos prema tom aktu posredan, pošto usvaja zakon o prenosu nadležnosti.
Na vladi je, ukazao je Cvetković, da donese izbalansirani zakon u kome će biti manifestovano nekoliko osnovnih ideja, među kojima i ona "da se podržava decentralizacija, koja je u samoj srži vlade, ali ona ne podrazumeva i državnost".
Cvetković je dodao da će o eventualnim neusaglašenostima sa Ustavom odlučivati Ustavni sud.
Nadovezujući se na odgovor premijera, ministarka pravde Snežana Malović je dodala da se u radu na Predlogu zakona o prenosu nadležnosti Vojvodini sve radi po onome što Ustav nalaže, što će "zakon i sadržati - ni manje, ni više nego što piše u Ustavu".
Ona je dodala da je iz vojvođanskih institucija najavljena pravno-tehnička redaktura teksta Statuta, kojom be se otklonile eventualne nepreciznosti.
Poslanike je interesovalo i kakav je zapravo aranžman sklopljen sa Ruskom Federacijom i da li je Vlada Srbije prihvatila da Kosovo i Metohija uđe u MMF, a da zauzvrat dobije kredit od tri milijarde evra.
Cvetković je negirao tvrdnje da je vlada prihvatili da Kosovo bude primljeno u MMF i Svetsku banku, naglasio da se zalagala protiv toga, ali da je južna srpska pokrajina primljena u te institucije, jer je dobila, zbog načina glasanja, potreban broj glasova i objasnio da Srbija kredit "ne uzima radi troška, već radi rezerve".
"Pošto se taj novac ne troši, nije potrebno da se ugovor ratifikuje u Skupštini. Uzima ga NBS, a ne vlada", precizirao je Cvetković.
On je potvrdio i da se Srbija "zaduživala po dva osnova - da vrati dugove koji su ranije napravljeni, kao što je vraćanje stare devizne štednje, ali da time nije povećan javni dug".
Drugi osnov zaduživanja, naveo je premijer, bio je zbog izgradnje infrastrukture.
Cvetković je dodao da još nisu poznati uslovi kredita sa Ruskom Federacijom, da se o njemu i dalje pregovara, ali da Srbija neće prihvatiti kredite pod uslovima koji su manje povoljni od onih koji se mogu dobiti iz paralelnih izvora.
On je ponovio da je predviđeno da se traži 800 miliona dolara za infrastrukturne projekte i 200 milona za podršku budžetu Srbije.
Govoreći o bazi koja treba da se izgradi na aerodrogmu u Nišu, Cvetković je rekao da ideja nije da se gradi vojna baza, već da to bude "neka vrsta urgentnog centra za katastrofe" koje bi se mogle desiti u Srbiji ili okruženju.
"Na ideju smo došli kada je bila u toku akcija uklanjanja mina sa niškog aerodroma", rekao je premijer i dodao da je tada odlučeno da se isto učini i sa budućom trasom gasovoda.
Sednici su prisustvovali i na pitanja odgovarali, pored predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića i ministri: Diana Dragutinović, Ivica Dačić, Dragan Šutanovac, Slobodan Milosavljević, Žarko Obradović, Jasna Matić, Snežana Malović, Petar Škundrić, Milan Marković i Srđan Srećković.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.