Himnom „Bože pravde“ koju su izvele učenice Muzičke škole Subotica – Odsek za tradicionalno pevanje, i prigodnim kulturno-umetničkim programom sinoć su na subotičkom centralnom grdskom trgu počeli osmi po redu „Zavičajni dani“.
Ovu, sada već tradicionalnu manifestaciju koja neguje srpsku kulturu i tradiciju svečano je otvorio gradonačelnik Subotice Stevan Bakić.
Uz izražavanje zadovoljstva što smo ponovo zajedno, u tradicionalnom terminu „Zavičajnih dana“, početkom septembra, i što je pred nama tri dana odličnih kulturnih sadržaja iz svih srpskih zavičaja – od Subotice do Prijedora i od Feneka do Pakraca – gradonačelnik Bakić je kazao da je ova manifestacija izuzetno važna i da je ona pokazatelj bogastva srpske kulture kojom srpski narod daje svoj doprinos raznolikosti subotičkog duha.
Istakao je da je istorijsko trajanje Srba obeleženo seobama, koje su, како је рекао, češće bile progoni i nasilna proterivanja, i da je 2020. prošlo 330 godina od Velike seobe Srba tokom koje je desetine hiljada porodica napustilo svoj zavičaj u Staroj Srbiji i 1690. godine došlo na ovaj severni prostor.
„Tu su ih dočekali njihovi sunarodnici, jer je i ovde bio zavičaj mnogih Srba vekovima. Sledeći masovniji dolazak našeg naroda u ove krajeve bilo je naseljavanje solunskih junaka posle Prvog svetskog rata. Ove godine smo, kao Grad, dostojno proslavili jedan vek od nastanka Novog Žednika i Višnjevca, koje su osnovali zaslužni srpski dobrovoljci na golim livadama koje su od otadžbine dobili u znak zahvalnosti. Jubileji Bačkog Dušanova i Mišićeva nas očekuju 2025. godine“, naveo je gradonačelnik Bakić.
Subotica je, dodao je, dolaskom tih vrednih ljudi iz Like, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i drugih krajeva, obogaćena do današnjih dana.
„Njima su se, posle Drugog svetskog rata, pridružili i mnogi zaslužni učesnici borbe protiv fašizma, a 1995. godine i hiljade prognanih u zločinačkoj akciji 'Oluja'. Dakle, svi subotički Srbi, bili oni iz vremena cara Jovana Nenada ili od Velike seobe ili kolonizacije i izbeglištva – svi su predstavljeni u ovim 'Zavičajnim danima'. Subotica je, kao retko koji grad, stecište svih srpskih tradicija i sve punoće i bogastva srpske kulture. Na to smo posebno ponosni“, naglasio je Bakić.
Naveo je da smo se ove godine sećali i onih Srba, koji su iz Subotice proterivani pre osam decenija, koji su stradali u borbi protiv okupatora i kao nevine žrtve zločina.
„Prvi put smo, posle mnogo vremena, zvanično kao Grad podsetili na tragičnu 1941. godinu, kada je ovaj spomenik caru Jovanu Nenadu, naspram kojeg stojim, srušen i obezglavljen. Kada je logor Šarvar uzimao živote istih onih Srba koji su samo dvadeset godina ranije osnovali svoja naselja na teritoriji grada Subotice. Nismo zaboravili ni godišnjicu formiranja logora smrti Jasenovac, o kojem smo otvorili izložbu u Gradskoj kući tokom maja ove godine“, podsetio je gradonačelnik Bakić.
Negujući kulturu sećanja na naša stradanja, istakli smo i uloge svih onih plemenitih ljudi iz drugih naroda koji su dali se od sebe da ta stradanja spreče, koji su štitili i branili svoje komšije Srbe i bili savest i ponos Subotice, kazao je Bakić i naglasio da „Zavičajni dani“ zato nisu samo folklorna i umetnička manifetacija, već „svedočanstvo da smo opstali kao narod, da je narodni duh neuništiv i da prave vrednosti uvek pobede na kraju“.
„Tako je svoju realizaciju dočekala i odluka Gradskog senata iz 1920, da se kralju Petru Prvom Oslobodiocu podigne spomenik u Subotici. Pre kraja ove godine, u kojoj obeležavamo jedan vek od smrti vladara koji nam je doneo slobodu 1918, vratićemo mu dug i ukrasiti naš grad spomenikom dostojnim njega. On će postati gradski simbol i simbol srpskog jedinstva, jer je kralj Petar jednako naš i u Mrkonjić gradu i u Podgorici i u Subotici“, istakao je gradonačelnik Bakić.
On je, na kraju, podvukao da je svaka rečenica u njegovom pisanom govoru protkana pozivom na slogu i jedinstvo koje nam je potrebnije nego ikada.
„Svedoci smo ogromnih pritisaka na našeg predsednika Aleksandra Vučića, na našu Srbiju, na našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Molim vas da sve naše sujete i razmirice gurnemo na stranu i da, kako kaže naš predsednik Vučić, stanemo svi uz našu himnu 'Bože pravde' i pod zastavu naše majke Srbije“, poručio je gradonačelnik Stevan Bakić.
Prisutnima na otvaranju ove manifestacije obratili su se i predsednik Saveza srpskih udruženja Severnobačkog upravnog okruga, Borivoje Vukajlović, direktor pokrajinskog Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu, Duško Ćutilo, narodni poslanik i predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Srbije, Milimir Vujadinović, i pesnik Nenad Grujičić.
U prigodnom kulturno-umetničkom delu programa nastupili su dvanaestogodišnja devojčica Ena Gogić, iz Kikinde, solista grupe „Čuperak“, i sastav „Fenečki biseri“, iz Jakova. Ovoj grupi, osnovanoj u manastiru Fenek 27. oktobra 2017. godine, na Svetu Petku, koja izvodi duhovnu, rodoljubivu, etno i tradicionalnu muziku, Borivoje Vukajlović je uručio povelju Saveza srpskih udruženja Severnobačkog upravnog okruga za izuzetan doprinos razvoju i očuvanju srpske kulturne baštine. S obzirom na to da Savez srpskih udruženja Severnobačkog upravnog okruga podržava porodice koje imaju više dece, Vukajlović je predstavnici višečlane porodice Milenko uručio poklon vaučer.
Organizator „Zavičajnih dana“ je Savez srpskih udruženja Severnobačkog upravnog okruga.
