Bivši zamenik načelnika Beogradskog centra DB izjavio je na suđenju svojim kolegama optuženim za pomaganje u pokušaju ubistva Vuka Draškovića u Budvi da su optuženi išli u Budvu radi praćenja Draškovićevih kontakata sa američkim diplomatama.
Bivši zamenik načelnika Beogradskog centra Državne bezbednosti Veselin Lečić izjavio je u sredu na suđenju svojim kolegama optuženim za pomaganje u pokušaju ubistva Vuka Draškovića u Budvi da su optuženi išli u Budvu radi praćenja Draškovićevih kontakata sa američkim diplomatama.
Lečić je pred Okružnim sudom u Beogradu svedočio da su optuženi Stevan Basta i Ratko Romić po nalogu optuženog Milana Radonjića otišli u Budvu da "opserviraju Draškovićev stan" zbog postavljanja prislušnih uređaja.
Optuženi su bivši šef Beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i bivši načelnici u Centru zaduženi za spoljni i unutrašnji ekstremizam Stevan Basta i Ratko Romić.
Radonjić je optužen da je, po nalogu tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića, naredio Basti i Romiću da prate Draškovića i fotografišu njegovu kuću u Budvi, a foto album sa slikama kuće predali su tadašnjem šefu DB-a Radomiru Markoviću.
Atentat na Draškovića izvršen je 15. juna 2000. godine i za njega su osuđeni službenici DB.
Lečić je ispričao da je praćenje Draškovića, koji je bio klasifikovan kao "unutrašnji neprijatelj", bio "prioritet službe" i da je tadašnji predsednik Vrhovnog suda Srbije odobrio sve raspoložive mere praćenja, praćenje kretanja, prislušivanje telefonskih razgovora, otvaranje pošte...
Lečić je rekao da je njegov optuženi bivši šef u maju 2000. godine naložio Basti i Romiću da odu u Budvu jer je merom "kontrola međunarodnog telefonskog saobraćaja (KMTS)" dobijen podatak da će se Drašković sresti sa američkim diplomatom Nikolasom Hilom, bratom Kristofera Hila.
Bastin zadatak, nastavio je, bio je da fotografiše Draškovićev stan radi postavljanja "sredstava prislušne tehnike", a Romićev da "pokrije kontakt" Draškovića i Hila u hotelu Mogren ili hotelu Miločer.
"Basta mi je posle doneo album sa fotografijama Draškovićevog stana, a Romić nije uspeo da pokrije kontakt sa Hilom, pa smo zaključili da tog kontakta verovatno nije ni bilo, jer ga nisu potvrdili ni Basta ni Romić", rekao je Lečić.
Lečić je rekao da su i braća Hil bili "predmet interesovanja službe".
Svedok je, na pitanje optuženog Baste, rekao da je "u karijeri postavljao prislušne uređaje", ali da tehnika nije bila njegova struka.
Lečić je naveo i da su postojali bežični prisluškivači koji nisu zahtevali pristup PTT službi Budve i da nije bilo saradnje srpske i crnogorske službe bezbednosti, pa DB Srbije nije mogao ništa da traži od kolega iz Crne Gore, čak ni mere prisluškivanja.
Dodao je da je Drašković tokom boravka u Crnoj Gori imao obezbeđenje tamošnjeg MUP-a.
Lečić je rekao da je poznavao tadašnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka i da je Ulemek "navraćao kod Radonjića, onako, na razgovor i kafu", kao i ostali načelnici u DB, ali da nikada nije prisustvovao sastanku Radonjića i Ulemeka.
Svedok Vesna Zarić-Joksić, koja je u DB radila kao reprodukter, odnosno sačinjavala transkripte prisluškivanih razgovora, rekla je da je prisluškivan telefon u Draškovićevom stanu u Beogradu i da je dobijala snimke njegovih razgovora sa suprugom Danicom Drašković koja ga je zvala iz Beograda.
Vesna Zarić-Joksić ispričala je da je radila na dan atentata i da je oko 20 sati Basti predala transkript telefonskog razgovora supružnika Drašković, tokom kojeg je Drašković supruzi govorio da je depresivan i "pretio samoubistvom, jer je osećao krivicu i da je na neki način odgovoran zbog Ibarske magistrale".
U insceniranoj saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine, ubijena su četiri funkcionera SPO, a Drašković je ranjen. I za taj zločin osuđeni su pripadnici DB.
"Smenu sam završila pola sata pre ponoći, krenula sam kući, a onda su me zvali da se hitno vratim. Sa Bastom sam razgovarala o svemu i da li je možda moguće da je Drašković pokušao da se ubije, s obzirom na depresivno stanje u kojem je bio", rekla je Vesna Zarić-Joksić.
Daktilografkinja u DB Vera Stanković ispričala je da je pre odlaska u Budvu sa Bastom dobila lične dokumente koji nisu na njeno ime, ali da ona nije operativac u DB niti je ikada dobijala operativna zaduženja.
"Kao Bastina pratnja određena sam da bi nas dvoje bili prihvatljivi kao par. Nalog za putovanje u Budvu dao mi je Radonjić. Draškovića smo pratili, jer je trebalo da se sretne sa nekim Amerikancem i zadatak je bio da snimimo taj kontakt, imali smo malu kameru. Basta je fotografisao Draškovićev stan, ali se on nije sreo sa Amerikancem", ispričala je daktilografkinja.
Predsednik SPO Vuk Drašković ocenio je da je suđenje "pretvoreno u ruganje pravdi i zataškavanje zločina".
"Optuženi funkcioneri Miloševićeve Državne bezbednosti i njihovi svedoci iz iste Državne bezbednosti, uz veliku medijsku podršku, tvrde da nisu tajno slikali prilaze mom budvanskom stanu da bi te fotografije dobili atentatori, već da bi u stan ugradili prislušne uređaje", rekao je Drašković u pisanoj izjavi medijima.
Drašković je rekao da su u vezi sa atentatom na njega u Budvi "činjenice neumoljive", ali je dodao da one kao da ne zanimaju nikoga u sudnici.
"Stan nije ozvučen, a atentat se desio. Stevan Basta je uoči atentata došao u Budvu sa fotografijama, predao ih atentatorima i lično im dao i usmene instrukcije", rekao je Drašković i dodao da sud "raspolaže i sudski validnim priznanjem jednog od atentatora".
Drašković je rekao i da sudije i javnost znaju da su "po nalogu Milana Radonjića" praćeni Slavko Ćuruvija i Ivan Stambolić, i da je ishod toga bilo njihovo ubistvo.
Lider SPO je naveo i da je i on praćen po nalogu Radonjića i da je ishod toga "pokušaj (njegovog) ubistva i četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali".
"Isto se dogodilo u Budvi. Radonjić je tobože samo hteo da ozvuči žrtvu, a na nju je izvršen atentat", zaključio je Drašković.
(agencije/MONDO)
Lečić je pred Okružnim sudom u Beogradu svedočio da su optuženi Stevan Basta i Ratko Romić po nalogu optuženog Milana Radonjića otišli u Budvu da "opserviraju Draškovićev stan" zbog postavljanja prislušnih uređaja.
Optuženi su bivši šef Beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i bivši načelnici u Centru zaduženi za spoljni i unutrašnji ekstremizam Stevan Basta i Ratko Romić.
Radonjić je optužen da je, po nalogu tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića, naredio Basti i Romiću da prate Draškovića i fotografišu njegovu kuću u Budvi, a foto album sa slikama kuće predali su tadašnjem šefu DB-a Radomiru Markoviću.
Atentat na Draškovića izvršen je 15. juna 2000. godine i za njega su osuđeni službenici DB.
Lečić je ispričao da je praćenje Draškovića, koji je bio klasifikovan kao "unutrašnji neprijatelj", bio "prioritet službe" i da je tadašnji predsednik Vrhovnog suda Srbije odobrio sve raspoložive mere praćenja, praćenje kretanja, prislušivanje telefonskih razgovora, otvaranje pošte...
Lečić je rekao da je njegov optuženi bivši šef u maju 2000. godine naložio Basti i Romiću da odu u Budvu jer je merom "kontrola međunarodnog telefonskog saobraćaja (KMTS)" dobijen podatak da će se Drašković sresti sa američkim diplomatom Nikolasom Hilom, bratom Kristofera Hila.
Bastin zadatak, nastavio je, bio je da fotografiše Draškovićev stan radi postavljanja "sredstava prislušne tehnike", a Romićev da "pokrije kontakt" Draškovića i Hila u hotelu Mogren ili hotelu Miločer.
"Basta mi je posle doneo album sa fotografijama Draškovićevog stana, a Romić nije uspeo da pokrije kontakt sa Hilom, pa smo zaključili da tog kontakta verovatno nije ni bilo, jer ga nisu potvrdili ni Basta ni Romić", rekao je Lečić.
Lečić je rekao da su i braća Hil bili "predmet interesovanja službe".
Svedok je, na pitanje optuženog Baste, rekao da je "u karijeri postavljao prislušne uređaje", ali da tehnika nije bila njegova struka.
Lečić je naveo i da su postojali bežični prisluškivači koji nisu zahtevali pristup PTT službi Budve i da nije bilo saradnje srpske i crnogorske službe bezbednosti, pa DB Srbije nije mogao ništa da traži od kolega iz Crne Gore, čak ni mere prisluškivanja.
Dodao je da je Drašković tokom boravka u Crnoj Gori imao obezbeđenje tamošnjeg MUP-a.
Lečić je rekao da je poznavao tadašnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka i da je Ulemek "navraćao kod Radonjića, onako, na razgovor i kafu", kao i ostali načelnici u DB, ali da nikada nije prisustvovao sastanku Radonjića i Ulemeka.
Svedok Vesna Zarić-Joksić, koja je u DB radila kao reprodukter, odnosno sačinjavala transkripte prisluškivanih razgovora, rekla je da je prisluškivan telefon u Draškovićevom stanu u Beogradu i da je dobijala snimke njegovih razgovora sa suprugom Danicom Drašković koja ga je zvala iz Beograda.
Vesna Zarić-Joksić ispričala je da je radila na dan atentata i da je oko 20 sati Basti predala transkript telefonskog razgovora supružnika Drašković, tokom kojeg je Drašković supruzi govorio da je depresivan i "pretio samoubistvom, jer je osećao krivicu i da je na neki način odgovoran zbog Ibarske magistrale".
U insceniranoj saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine, ubijena su četiri funkcionera SPO, a Drašković je ranjen. I za taj zločin osuđeni su pripadnici DB.
"Smenu sam završila pola sata pre ponoći, krenula sam kući, a onda su me zvali da se hitno vratim. Sa Bastom sam razgovarala o svemu i da li je možda moguće da je Drašković pokušao da se ubije, s obzirom na depresivno stanje u kojem je bio", rekla je Vesna Zarić-Joksić.
Daktilografkinja u DB Vera Stanković ispričala je da je pre odlaska u Budvu sa Bastom dobila lične dokumente koji nisu na njeno ime, ali da ona nije operativac u DB niti je ikada dobijala operativna zaduženja.
"Kao Bastina pratnja određena sam da bi nas dvoje bili prihvatljivi kao par. Nalog za putovanje u Budvu dao mi je Radonjić. Draškovića smo pratili, jer je trebalo da se sretne sa nekim Amerikancem i zadatak je bio da snimimo taj kontakt, imali smo malu kameru. Basta je fotografisao Draškovićev stan, ali se on nije sreo sa Amerikancem", ispričala je daktilografkinja.
Drašković: Suđenje pretvoreno u ruganje pravdi
Predsednik SPO Vuk Drašković ocenio je da je suđenje "pretvoreno u ruganje pravdi i zataškavanje zločina".
"Optuženi funkcioneri Miloševićeve Državne bezbednosti i njihovi svedoci iz iste Državne bezbednosti, uz veliku medijsku podršku, tvrde da nisu tajno slikali prilaze mom budvanskom stanu da bi te fotografije dobili atentatori, već da bi u stan ugradili prislušne uređaje", rekao je Drašković u pisanoj izjavi medijima.
Drašković je rekao da su u vezi sa atentatom na njega u Budvi "činjenice neumoljive", ali je dodao da one kao da ne zanimaju nikoga u sudnici.
"Stan nije ozvučen, a atentat se desio. Stevan Basta je uoči atentata došao u Budvu sa fotografijama, predao ih atentatorima i lično im dao i usmene instrukcije", rekao je Drašković i dodao da sud "raspolaže i sudski validnim priznanjem jednog od atentatora".
Drašković je rekao i da sudije i javnost znaju da su "po nalogu Milana Radonjića" praćeni Slavko Ćuruvija i Ivan Stambolić, i da je ishod toga bilo njihovo ubistvo.
Lider SPO je naveo i da je i on praćen po nalogu Radonjića i da je ishod toga "pokušaj (njegovog) ubistva i četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali".
"Isto se dogodilo u Budvi. Radonjić je tobože samo hteo da ozvuči žrtvu, a na nju je izvršen atentat", zaključio je Drašković.
(agencije/MONDO)
