Na proslavi godišnjice pada Berlinskog zida Boris Tadić izjavio da će Srbija i Balkan srušiti svoje zidove ulaskom u EU. Ambasador Nemačke predsedniku Srbije poklonio komad Berlinskog zida.
Predsednik Srbije Boris Tadić je na proslavi godišnjice pada Berlinskog zida izjajvio da će proces ujedinjenja Evrope biti zaokružen tek kada sve zemlje Zapadnog Balkana postanu ponopravne članice Evropske unije. Ambasador Nemačke Volfram Mas Tadiću poklonio deo berlinskog zida.
Tadić je, na proslavi u Sava centru, rekao da je Srbija 5. oktobra 2000. godine srušila svoje ''berlinske zidove'', koje je podigla razorna politka jednog nedemokratskog režima tokom 90-ih godina, odvajajući je od čitavog sveta.
"Danas, našim građanima predstoji uklanjanje još jednog zida u veoma bliskoj budućnosti, koji im je onemogućavao da se slobodno kreću i prisiljavao ih na dugo, ponižavajuće čekanje viza u redovima pred stranim ambasadama", istakao je Tadić.
"Čitav Zapadni Balkan porušiće sve svoje 'berlinske zidove', tek onda kada sve zemlje našeg regiona postanu punopravne članice EU, a proces ujedinjenja Evrope biće u tom istorijskom trenutku do kraja zaokružen", poručio je Tadić.
Prema njegovim rečima, članstvo u EU je centralni strategijski cilj Srbije, a savremena, ujedinjena Nemačka u ostvarenju tog cilja ima posebnu ulogu.
"Hrabrošću i predanošću građana Nemačke ostvaren je istorijski san o ujedinjenju, a vizija jedinstvene Evrope i dalje živi.
Nama je podrška prijateljske Nemačke na evropskom putu od neprocenjive važnosti, a jaka i stabilna Srbija, članica Evropske unije, biće zalog boljeg života njenih građana, ali i temelj stabilnosti zapadnog Balkana, što predstavlja i zajednički evopski interes", istakao je Tadić.
Dan kada je pao Berlinski zid, prema Tadićevim rečima, nije označio samo novi početak u nemačkoj istoriji, već je učinio mogućim ostvarenje vizije i nove strateške dimenzije evropskog ujedinjenja, političkog i mirovnog projekta bez premca u novijoj svetskoj istoriji.
Za razliku od Nemaca, koji su se pre 20 godina optredelili da povrate svoja suverena demokratska prava i prelaskom preko linije neslobode odbace stege koje su im nametnuli hladni rat i totalitarni režimi, narodi bivše Jugoslavije su se, prema Tadićevim rečima, uputili u obrnutom istorijskom smeru: od ujedinjenja ka podelama i stvaranju novih nacionalnih država, od vladavine prava ka bezakonju, od mira ka ratu, podižući nove zidove i uspostavljajući jednodecenijsku izolaciju.
Narodi Zapadnog Balkana danas su, kako je zaključio, ponovo na putu ujedinjenja pod jednim evropskim krovom, i zato će rušenje Berlinskog zida dobiti puni smisao i političku dimenziju tek kada sve zemlje regiona budu članice EU.
Nemački ambasador Volfram Mas poklonio je večeras Tadiću parče Berlinskog zida.Tadić je, na proslavi u Sava centru, rekao da je Srbija 5. oktobra 2000. godine srušila svoje ''berlinske zidove'', koje je podigla razorna politka jednog nedemokratskog režima tokom 90-ih godina, odvajajući je od čitavog sveta.
"Danas, našim građanima predstoji uklanjanje još jednog zida u veoma bliskoj budućnosti, koji im je onemogućavao da se slobodno kreću i prisiljavao ih na dugo, ponižavajuće čekanje viza u redovima pred stranim ambasadama", istakao je Tadić.
"Čitav Zapadni Balkan porušiće sve svoje 'berlinske zidove', tek onda kada sve zemlje našeg regiona postanu punopravne članice EU, a proces ujedinjenja Evrope biće u tom istorijskom trenutku do kraja zaokružen", poručio je Tadić.
Prema njegovim rečima, članstvo u EU je centralni strategijski cilj Srbije, a savremena, ujedinjena Nemačka u ostvarenju tog cilja ima posebnu ulogu.
"Hrabrošću i predanošću građana Nemačke ostvaren je istorijski san o ujedinjenju, a vizija jedinstvene Evrope i dalje živi.
Nama je podrška prijateljske Nemačke na evropskom putu od neprocenjive važnosti, a jaka i stabilna Srbija, članica Evropske unije, biće zalog boljeg života njenih građana, ali i temelj stabilnosti zapadnog Balkana, što predstavlja i zajednički evopski interes", istakao je Tadić.
Dan kada je pao Berlinski zid, prema Tadićevim rečima, nije označio samo novi početak u nemačkoj istoriji, već je učinio mogućim ostvarenje vizije i nove strateške dimenzije evropskog ujedinjenja, političkog i mirovnog projekta bez premca u novijoj svetskoj istoriji.
Za razliku od Nemaca, koji su se pre 20 godina optredelili da povrate svoja suverena demokratska prava i prelaskom preko linije neslobode odbace stege koje su im nametnuli hladni rat i totalitarni režimi, narodi bivše Jugoslavije su se, prema Tadićevim rečima, uputili u obrnutom istorijskom smeru: od ujedinjenja ka podelama i stvaranju novih nacionalnih država, od vladavine prava ka bezakonju, od mira ka ratu, podižući nove zidove i uspostavljajući jednodecenijsku izolaciju.
Narodi Zapadnog Balkana danas su, kako je zaključio, ponovo na putu ujedinjenja pod jednim evropskim krovom, i zato će rušenje Berlinskog zida dobiti puni smisao i političku dimenziju tek kada sve zemlje regiona budu članice EU.
Komad zida na poklon
Mas je rekao da je on deo Berlinskog zida dobio pre 20 godina i da ne vidi bolji način da Tadić pamti ovo veče, nego da dobije komad tog zida.
"Rado bih vam svima da dam suvenir, da nas podseća na ovo veče, ali to nije moguće. Gospodine predsedniče, bila bi mi velika radost ako biste dozvolili da vam uručim ovaj deo zida", rekao je Mas Tadiću.
Mas je ocenio da je 2009. godina veoma značajna za Nemačku jer slavi 60 godina od nastanka Savezne Republike Nemačke i 20 godina od pada Berlinskog zida.
"Pre 60 godina naši protivnici, posle najtežeg pada u istoriji, dali su nam šansu. Nemačka se suočila sa prošlošću i uspela da pridobije poverenje i da nakon svrgavanja diktature u Nemačkoj ponovo ujedini svoje zemlje", rekao je Mas.
On je svima poželeo ugodno veče na putovanju "kroz retrospektivu nemačke muzike".
Povodom 20. godišnjice pada Berlinskog zida, nemačka ambasada u Beogradu organizuje Dane Nemačke u Srbiji koji će trajati do 12. novembra.
Centralni događaj proslave pada Berlinskog zida u Srbiji je večerašnji koncert nemačke muzike u Sava centru.
Hor i Simfonijski orkestar RTS predvođeni dirigentom Bojanom Suđićem izveli su dela Hendla, Baha, Mendelsona, Šumana, Humperdinka, Vagnera, Orfa i Betovena.
Koncertu su prisustvovali premijer Srbije Mirko Cvetković, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, ministarka finansija Diana Dragutinović, supruga ubijenog premijera Zorana Đinđića, Ružica Đinđić i drugi.
Program su vodili glumci Anica Dobra i Svetozar Cvetković.
(Tanjug/MONDO)
