• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zdrave životinje, zdravi ljudi

„Besnilo je strašna bolest. Ne bismo voleli da ijedan čovek ikada oboli od nje. I zato smo danas ovde.

eu za poljoprivredu (2) Izvor: Promo

Evropska unija pruža pomoć Srbiji tokom vakcinacije lisica, imajući u vidu da su one glavni uzrok širenja besnila u regionu. Poslednje tri godine nije bilo nijednog slučaja zaraze besnilom u Srbiji.“

Sakelaris Hurdas iz Delegacije Evropske unije u Srbiji kratko je objasnio značaj zaštite zdravlja životinja, makar to bile one koje retko viđamo. Naime, zdravlje ljudi često direktno zavisi od zdravlja životinja.

Besna lisica na selu može da ugrozi domaće životinje te time pričini štetu domaćinima. Takođe, poznato je da lisice ponekad zalutaju i u urbana naselja, gde mogu doći u kontakt sa napuštenim ili vlasničkim psima i mačkama. U svakom slučaju, besna životinja predstavlja rizik po ljude, ma gde živeli.

 Zato se zdravlje ovih, ali i drugih divljih životinja, tiče svih, a kako je objasnio Hurdas, Evropska unija pomaže vakcinaciju divljih mesojeda u Srbiji još od 2010. godine. Za to vreme, EU je u ovu aktivnost uložila čak 16 miliona evra!

Posebno je zanimljivo da se ovakva vrsta vakcinacije obavlja – iz vazduha. Početkom juna avioni su poletali sa dva aerodroma, u Ečkoj i u Trsteniku, odakle su nadletali teritoriju čitave zemlje i postarali se da vakcinu ravnomerno rasporede.

Jaroslav Hartman, vođa je tima pilota, koji jedanaestu godinu zaredom vrše oralnu vakcinaciju, a za to vreme, kaže on, ceo tim je proveo u vazduhu ukupno 75.000 sati!

„Dnevno letimo dva puta, u maksimalnom trajanju od šest sati. Konkretno, ja sam danas radio rejon između Ćićevca i bugarske granice. Zadatak je da upravljam avionom po zadatoj putanji, dok se operater, koji je iza mene, brine o mašini – da pravilno funkcioniše i izbacuje vakcine na određenoj distanci“, objasnio je Dragiša Stojanović, jedan od pilota.

Vakcina se u obliku mamka distribuira dvaput godišnje, u proleće i jesen, objašnjava Katarina Tošić iz Uprave za veterinu.
„Sama vakcina obavijena je hranljivim mamkom, čiji miris privlači životinje – one pojedu mamak i na taj način bivaju imunizovane“, kaže Tošić.

Pogledajte

02:59
EU za poljoprivredu
EU za poljoprivredu
Izvor: Promo
Izvor: Promo

 Ona napominje da lisica zaražena besnilom, za razliku od, recimo pasa, zapravo izgleda – umiljato.

„Imajući u vidu da je Zapadna Evropa iskorenila besnilo u divljoj populaciji, kod lisica i drugih divljih mesojeda koji su rezervoari virusa, odnosno nosioci besnila, a Uprava za veterinu i Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije prepoznali da ovaj problem postoji kod nas, još 2010. godine, uz pomoć Evropske unije, otpočeo je višegodišnji proces implementacije programa za iskorenjivanje besnila u divljoj populaciji“.

Prve kampanje su krenule još 2010. podseća Tošić. Program u Srbiji potpuno je usaglašen sa onim, koji se već decenijama sprovodi u zemljama Evropske unije.

„Važno je znati da smo u periodu između 2005. i 2010. u Srbiji registrovali između 170 i 200 slučajeva besnila u toku godine, a da je zahvaljujući ovom programu vakcinacije, taj broj počeo da pada. Sada već, poslednjih dve i po, tri godine, nemamo nijedan slučaj besnila. Znači da je program zaista uspešan i da smo na dobrom putu da potpuno iskorenimo besnilo u Srbiji“, zaključuje ona.

Stručnjaci upozoravaju – besna lisica nema ni slične simptome, poput recimo, psa zaraženog besnilom. Dok će zdrava lisica pobeći od potencijalne opasnosti kada ugleda ljude, zaražena lisica zapravo deluje umiljato i spremna je da priđe čoveku. Zbog toga predstavlja još veću opasnost!

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru. IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU