Odbrana Veselina Šljivančanina zatražila je od predsednika Srbije da Srbija podrži zahtev za ponovno razmatranje pravosnažne presude kojom je Haški tribunal osudio Šljivančanina na 17 godina zatvora.
Odbrana Veselina Šljivančanina zatražila je od predsednika Srbije Borisa Tadića da Srbija podrži zahtev za ponovno razmatranje pravosnažne presude kojom je Haški tribunal osudio Šljivančanina na 17 godina zatvora.
U pismu predsedniku Tadiću, branioci Novak Lukić i Stefan Burgonj (Stephan Bourgon) zatražili su da Srbija podnese zahtev Tribunalu da u postupku protiv Šljivančanina nastupi kao "prijatelj suda" (amicus curiae).
Odbrana u pismu Tadiću naglašava da "ne traži i ne očekuje" da Srbija "zauzme bilo kakav stav u pogledu činjeničnih osnova ovog predmeta, o čemu smo već razgovarali s vama i potpuno smo svesni da bi to za državu bilo neprikladno".
"Ali, s obzirom da je Republika Srbija ratifikovala Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, ne sme se zaboraviti da ima pravnu obavezu da obezbedi da se prava njenih državljana, zaštićena ovim paktom, poštuju i primenjuju, a što Haški tribunal nije učinio u slučaju Veselina Šljivančanina", napisali su Šljivančaninovi advokati predsedniku Tadiću.
Branioci tvrde da je Tribunal uskratio Šljivančaninu pravo da uloži žalbu na osuđujuću presudu za novo krivično delo koju je "nezakonito" donelo apelaciono veće suda. Odbrana ukazuje i da bi - da mu je suđeno u Srbiji - Šljivančanin imao pravo da uloži žalbu na tu presudu.
"Činjenica da Veselin Šljivančanin ima manje prava jer mu je suđeno pred međunarodnim sudom - koji je stvoren da i trebalo bi da daje primer državama bivše Jugoslavije - je naprosto neprihvatljiva.
Ovo i jeste razlog za naše uverenje da Republika Srbija ima dužnost da preduzme mere kako se to ne bi dogodilo", podvukla je odbrana.
Šljivančanin je, posle žalbenog postupka, pravosnažno osuđen na 17 godina zatvora, pošto ga je apelaciono veće Tribunala proglasilo krivim za pomaganje ubistva 194 hrvatska zarobljenika zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, 20-21 novembra 1991. godine.
Apelaciono veće time je, po odbrani, "nezakonito" promenilo prvostepenu presudu, izrečenu 2007. kojom je Šljivančanin bio oslobođen krivice za ubijanje zarobljenika, a osuđen na pet godina zatvora zbog pomaganja njihovog mučenja.
Po odbrani, tom odlukom za koje nije imalo ovlašćenje, žalbeno veće Tribunala je Šljivančaninu uskratilo pravo da se žali na osuđujuću presudu za novo krivično delo, što je kršenje Međunarodnog pakta o građanskim pravima.
Šljivančanin je, u činu majora, bio načelnik za bezbednost Gardijske brigade JNA koja je delovala na vukovarskom ratištu. Njegovog starešinu, komandanta Gardijske brigade, pukovnika Mileta Mrkšića, Tribunal je pravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog pomaganja mučenja i streljanja hrvatskih zarobljenika na Ovčari.
(Beta)
U pismu predsedniku Tadiću, branioci Novak Lukić i Stefan Burgonj (Stephan Bourgon) zatražili su da Srbija podnese zahtev Tribunalu da u postupku protiv Šljivančanina nastupi kao "prijatelj suda" (amicus curiae).
Odbrana u pismu Tadiću naglašava da "ne traži i ne očekuje" da Srbija "zauzme bilo kakav stav u pogledu činjeničnih osnova ovog predmeta, o čemu smo već razgovarali s vama i potpuno smo svesni da bi to za državu bilo neprikladno".
"Ali, s obzirom da je Republika Srbija ratifikovala Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, ne sme se zaboraviti da ima pravnu obavezu da obezbedi da se prava njenih državljana, zaštićena ovim paktom, poštuju i primenjuju, a što Haški tribunal nije učinio u slučaju Veselina Šljivančanina", napisali su Šljivančaninovi advokati predsedniku Tadiću.
Branioci tvrde da je Tribunal uskratio Šljivančaninu pravo da uloži žalbu na osuđujuću presudu za novo krivično delo koju je "nezakonito" donelo apelaciono veće suda. Odbrana ukazuje i da bi - da mu je suđeno u Srbiji - Šljivančanin imao pravo da uloži žalbu na tu presudu.
"Činjenica da Veselin Šljivančanin ima manje prava jer mu je suđeno pred međunarodnim sudom - koji je stvoren da i trebalo bi da daje primer državama bivše Jugoslavije - je naprosto neprihvatljiva.
Ovo i jeste razlog za naše uverenje da Republika Srbija ima dužnost da preduzme mere kako se to ne bi dogodilo", podvukla je odbrana.
Šljivančanin je, posle žalbenog postupka, pravosnažno osuđen na 17 godina zatvora, pošto ga je apelaciono veće Tribunala proglasilo krivim za pomaganje ubistva 194 hrvatska zarobljenika zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, 20-21 novembra 1991. godine.
Apelaciono veće time je, po odbrani, "nezakonito" promenilo prvostepenu presudu, izrečenu 2007. kojom je Šljivančanin bio oslobođen krivice za ubijanje zarobljenika, a osuđen na pet godina zatvora zbog pomaganja njihovog mučenja.
Po odbrani, tom odlukom za koje nije imalo ovlašćenje, žalbeno veće Tribunala je Šljivančaninu uskratilo pravo da se žali na osuđujuću presudu za novo krivično delo, što je kršenje Međunarodnog pakta o građanskim pravima.
Šljivančanin je, u činu majora, bio načelnik za bezbednost Gardijske brigade JNA koja je delovala na vukovarskom ratištu. Njegovog starešinu, komandanta Gardijske brigade, pukovnika Mileta Mrkšića, Tribunal je pravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog pomaganja mučenja i streljanja hrvatskih zarobljenika na Ovčari.
(Beta)
