Više od sat vremena trajala je polemika poslanika LDP-a i DSS-a zbog ocene poslanika Jovana Palalića (DSS) da je "Predlog Statuta Vojvodine protivustavan akt".
U Skupštini Srbije je počela rasprava o Predlogu statuta Vojvodine, a predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović rekla je, obrazlažući taj akt, da je predloženo da se on donese po hitnom postupku kako bi bio obezbeđen nesmetan rad pokrajinskih organa.
Više od sat vremena trajala je polemika poslanika Liberalno demokratske partije i Demokratske stranke Srbije zbog ocene poslanika Jovana Palalića (DSS) da je “Predlog Statuta Vojvodine protivustavan akt kojim se narušava jedinstvo Srbije”, u koju su se uključili i poslanici drugih stranaka.
Liberali su od predsedavajuće Gordane Čomić tražili da ih zaštiti “od etiketiranja da su separatisti”.
Poslanik Papalić rekao je da je Predlog Statuta potpuno protivustavan, da narušava jedinstvo Srbije i da će njegovo usvanje dovesti do pogubnih posledica, istakavši da je to viđenje DSS-a.
"Imamo pravo da kažemo da nije u skladu sa Ustavom i propisima Srbije. Najbolje rešenje je da se povuče iz skupštinske procedure", rekao je on i najavio da će ta stranka pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom.
Poslanik LDP Slobodan Maraš je rekao da Statut nije separatistički, a njegov stranački kolega Ivan Andrić da u parlamentu ima mnogo poslanika iz Vojvodine koji imaju rođake u Pokrajini i da "nije u redu da se bilo kome stavlja etiketa secesioniste".
Istakavši da će LDP glasati za Statut, on je naglasio da ta stranka nije secesioništička, i da niko tako ne treba da je naziva.
U polemiku se uključila i šefica posalničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija, rekavši da "onaj ko traži da se o Statutu poslanici izjašnjavaju prozivkom, da bi se videlo ko je ko - krši Ustav".
"Svako ima pravo da kaže da li akt sadrži nešto protivustavno, neku pretnju i opasnost, ali vas molim da ne dopustite da se adresira bilo ko kao neko ko ima nameru da, nesvestan i neodgovoran, dovede do kataklizmičkih posledica", rekla je ona.
Predsedavajuća Gordana Čomić je u nekoliko navrata isključivala mikrofon poslanicima koji su se javljali za reč kada po poslovniku nisu imali pravo na to, a šef naprednjaka Tomislav Nikolić je poručio da "zbog toga sa njom više neće da komunicira".
Čomićeva mu je izrekla opomenu, a poslanici su se nakon toga vratili temi koja je na dnevom redu - raspravi o Predlogu Statuta Vojvodine.
Predlog Statuta Vojvodine pokrajinski parlament usvojio je 14. oktobra prošle godine, a u skupštinsku proceduru upućen je početkom novembra.
U međuvremenu je, na zahtev pokrajinskog parlamenta, bio povučen iz procedure, zbog ispravke člana koji se odnosi na status Novog Sada, tako da je posle ispravki taj grad definisan kao glavni administrativni centar Vojvodine, a ne kao njen glavni grad.
Položaj grada, kako je navedeno u predloženom tekstu, kao glavnog administrativnog centra Vojvodine, uređuje se pokrajinskom skupštinskom odlukom, u skladu sa zakonom.
U Predlogu statuta Vojvodine dalje piše da se imovina Vojvodine, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuje zakonom, a da su svojini Pokrajine stvari koje, na osnovu zakona, koriste organi Vojvodine, ustanove i javna preduzeća, čiji je ona osnivač i druge pokretne i nepokretne stvari.
U njemu piše da je Vojvodina autonomna pokrajina građanki i građana koji u njoj žive, u sastavu Republike Srbije, da je Vojvodina regija u kojoj se tradicionalno neguju višekulturalnost, višekonfesionalnost i drugi evropski principi i vrednosti i da je neodvojivi deo Republike Srbije.
Statutom je definisano da teritoriju Pokrajine čine teritorije jedinica lokalnih samouprava u njenim geografskim oblastima - Bačka, Banat i Srem, utvrđene zakonom, da se ona ne može menjati bez saglasnosti njenih građana, izražene na referendumu.
Referendum je, predviđeno je tim aktom, punovažan, ukoliko je na njemu glasala većina građana koji imaju izborno pravo i prebivalište na teritoriji Vojvodine.
Statutom je zagaranovana nacionalna ravnopravnost, što piše u članu šest, kojim se definiše da su u Vojvodini Srbi, Mađari, Slovaci, Hrvati, Crnogorci, Rumuni, Romi, Bunjevci, Rusini i Makedonci, kao i druge, brojčano manje nacionalne zajednice koje u njoj žive, ravnopravni u ostvarivanju svojih prava.
Poslanici su u utorak uveče završili načelno razmatranje Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine.
(Tanjug/MONDO)
Više od sat vremena trajala je polemika poslanika Liberalno demokratske partije i Demokratske stranke Srbije zbog ocene poslanika Jovana Palalića (DSS) da je “Predlog Statuta Vojvodine protivustavan akt kojim se narušava jedinstvo Srbije”, u koju su se uključili i poslanici drugih stranaka.
Liberali su od predsedavajuće Gordane Čomić tražili da ih zaštiti “od etiketiranja da su separatisti”.
Poslanik Papalić rekao je da je Predlog Statuta potpuno protivustavan, da narušava jedinstvo Srbije i da će njegovo usvanje dovesti do pogubnih posledica, istakavši da je to viđenje DSS-a.
"Imamo pravo da kažemo da nije u skladu sa Ustavom i propisima Srbije. Najbolje rešenje je da se povuče iz skupštinske procedure", rekao je on i najavio da će ta stranka pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom.
Poslanik LDP Slobodan Maraš je rekao da Statut nije separatistički, a njegov stranački kolega Ivan Andrić da u parlamentu ima mnogo poslanika iz Vojvodine koji imaju rođake u Pokrajini i da "nije u redu da se bilo kome stavlja etiketa secesioniste".
Istakavši da će LDP glasati za Statut, on je naglasio da ta stranka nije secesioništička, i da niko tako ne treba da je naziva.
U polemiku se uključila i šefica posalničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija, rekavši da "onaj ko traži da se o Statutu poslanici izjašnjavaju prozivkom, da bi se videlo ko je ko - krši Ustav".
"Svako ima pravo da kaže da li akt sadrži nešto protivustavno, neku pretnju i opasnost, ali vas molim da ne dopustite da se adresira bilo ko kao neko ko ima nameru da, nesvestan i neodgovoran, dovede do kataklizmičkih posledica", rekla je ona.
Predsedavajuća Gordana Čomić je u nekoliko navrata isključivala mikrofon poslanicima koji su se javljali za reč kada po poslovniku nisu imali pravo na to, a šef naprednjaka Tomislav Nikolić je poručio da "zbog toga sa njom više neće da komunicira".
Čomićeva mu je izrekla opomenu, a poslanici su se nakon toga vratili temi koja je na dnevom redu - raspravi o Predlogu Statuta Vojvodine.
Predlog Statuta Vojvodine pokrajinski parlament usvojio je 14. oktobra prošle godine, a u skupštinsku proceduru upućen je početkom novembra.
U međuvremenu je, na zahtev pokrajinskog parlamenta, bio povučen iz procedure, zbog ispravke člana koji se odnosi na status Novog Sada, tako da je posle ispravki taj grad definisan kao glavni administrativni centar Vojvodine, a ne kao njen glavni grad.
Položaj grada, kako je navedeno u predloženom tekstu, kao glavnog administrativnog centra Vojvodine, uređuje se pokrajinskom skupštinskom odlukom, u skladu sa zakonom.
U Predlogu statuta Vojvodine dalje piše da se imovina Vojvodine, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuje zakonom, a da su svojini Pokrajine stvari koje, na osnovu zakona, koriste organi Vojvodine, ustanove i javna preduzeća, čiji je ona osnivač i druge pokretne i nepokretne stvari.
U njemu piše da je Vojvodina autonomna pokrajina građanki i građana koji u njoj žive, u sastavu Republike Srbije, da je Vojvodina regija u kojoj se tradicionalno neguju višekulturalnost, višekonfesionalnost i drugi evropski principi i vrednosti i da je neodvojivi deo Republike Srbije.
Statutom je definisano da teritoriju Pokrajine čine teritorije jedinica lokalnih samouprava u njenim geografskim oblastima - Bačka, Banat i Srem, utvrđene zakonom, da se ona ne može menjati bez saglasnosti njenih građana, izražene na referendumu.
Referendum je, predviđeno je tim aktom, punovažan, ukoliko je na njemu glasala većina građana koji imaju izborno pravo i prebivalište na teritoriji Vojvodine.
Statutom je zagaranovana nacionalna ravnopravnost, što piše u članu šest, kojim se definiše da su u Vojvodini Srbi, Mađari, Slovaci, Hrvati, Crnogorci, Rumuni, Romi, Bunjevci, Rusini i Makedonci, kao i druge, brojčano manje nacionalne zajednice koje u njoj žive, ravnopravni u ostvarivanju svojih prava.
Poslanici su u utorak uveče završili načelno razmatranje Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine.
(Tanjug/MONDO)
