Odbijen predlog da se Stanku Ristiću, optuženom za skrivanje Ratka Mladića, ukine pritvor, jer Sud smatra da postoji opasnost od njegovog bekstva.
Sudsko veće Drugog opštinskog suda u Beogradu odbilo je predlog da se Stanku Ristiću, jednom od optuženih za skrivanje haškog optuženika Ratka Mladića, ukine pritvor, jer smatra da postoji opasnost od njegovog bekstva.
Pored toga, sud je kao razlog za Ristićev ostanak u pritvoru u kojem boravi od 26. avgusta ove godine, navelo i bojazan da bi boravkom na slobodi mogao da utiče na još nesaslušanog svedoka iz Republike Srpske Miodraga Stanića.
Suđenje je u ovom postupku odloženo za 17. i 21. decembar pošto se Stanić nije pojavio u sudu, iako je putem zamolnice Drugog opštinskog suda više puta pozivan da svedoči. Sudija Dejan Dobrosavljević kazao je da sudsko veće nije obavešteno o razlozima zašto nije postupljeno po zamolnici suda i srpskog Ministarstva pravde kojom je preko međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima od državnih organa RS zatraženo da se obezbedi Stanićevo prisustvo, odnosno svedočenje, kako bi ovaj proces mogao da se okonča.
Stanić je poslednji svedok koga sud treba da sasluša na ovom suđenju, posle čega bi moglo da usledi iznošenje završnih reči optužbe i odbrane, a potom i presuda.
Ristić je uhapšen 26. avgusta po odluci vanraspravnog krivičnog veća Drugog opštinskog suda zbog opasnosti od bekstva i sproveden u Centralni zatvor u Beogradu, gde je tokom 2006. godine proveo 162 dana u pritvoru zbog ovog postupka.
Optužnica protiv njega i još 10 ljudi optuženih za skrivanje Mladića podignuta je u julu 2006, a suđenje je počelo krajem septembra.
Tokom suđenja, Ristić je negirao da je zajedno sa sinom Predragom iznajmljivao stanove za skrivanje Mladića, već je stanove uzimao da bi se on i prvooptuženi Jovo Đogo "provodili sa švalerkama".
Đogo, koji je preminuo prošle godine, u optužnici je označen kao organizator operacije skrivanja od 2002. godine, kad je Mladić napustio vojne objekte, pa do kraja 2005. godine.
Optuženi su na teritoriji Beograda pronalazili i iznajmljivali sigurne stanove, u kojima se Mladić skrivao, navodi se u optužnici.
Ovo suđenje je počelo krajem aprila, ispočetka izjašnjavenjem optuženih o krivici, posle godinu i po dana prekida koji je usledio zbog dileme sudova oko nadležnosti za suđenje.
Svi optuženi ponovili su da ostaju pri ranijim iskazima u kojima su negirali da su pomagali Mladiću tokom 2005. u skrivanju na području Beograda.
Izuzetak je bio bivši oficir Vojske Republike Srpske (VRS) Marko Lugonja koji je priznao da je par dana Mladiću pružio utočište.
Na optuženičkoj klupi, zbog pomoći učiniocu posle izvršenja krivičnog dela, ostali su bivši oficiri VRS Lugonja i Ratko Vučetić, zatim Tatjana Vasković, njena majka i brat Ljiljana i Bojan Vasković, kao i Stanko Ristić, Blagoje Govedarica, Ljiljana Vasković, Saša Badnjar, Predrag Ristić i Borisav Ivanović.
Oni se optuženi da su u "produženom trajanju" pomagali Mladiću, iako su znali da je tužilac Haškog tribunala podigao optužnicu protiv njega, koja ga tereti za 15 krivičnih dela ratnih zločina i genocida.
(Tanjug)
Pored toga, sud je kao razlog za Ristićev ostanak u pritvoru u kojem boravi od 26. avgusta ove godine, navelo i bojazan da bi boravkom na slobodi mogao da utiče na još nesaslušanog svedoka iz Republike Srpske Miodraga Stanića.
Suđenje je u ovom postupku odloženo za 17. i 21. decembar pošto se Stanić nije pojavio u sudu, iako je putem zamolnice Drugog opštinskog suda više puta pozivan da svedoči. Sudija Dejan Dobrosavljević kazao je da sudsko veće nije obavešteno o razlozima zašto nije postupljeno po zamolnici suda i srpskog Ministarstva pravde kojom je preko međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima od državnih organa RS zatraženo da se obezbedi Stanićevo prisustvo, odnosno svedočenje, kako bi ovaj proces mogao da se okonča.
Stanić je poslednji svedok koga sud treba da sasluša na ovom suđenju, posle čega bi moglo da usledi iznošenje završnih reči optužbe i odbrane, a potom i presuda.
Ristić je uhapšen 26. avgusta po odluci vanraspravnog krivičnog veća Drugog opštinskog suda zbog opasnosti od bekstva i sproveden u Centralni zatvor u Beogradu, gde je tokom 2006. godine proveo 162 dana u pritvoru zbog ovog postupka.
Optužnica protiv njega i još 10 ljudi optuženih za skrivanje Mladića podignuta je u julu 2006, a suđenje je počelo krajem septembra.
Tokom suđenja, Ristić je negirao da je zajedno sa sinom Predragom iznajmljivao stanove za skrivanje Mladića, već je stanove uzimao da bi se on i prvooptuženi Jovo Đogo "provodili sa švalerkama".
Đogo, koji je preminuo prošle godine, u optužnici je označen kao organizator operacije skrivanja od 2002. godine, kad je Mladić napustio vojne objekte, pa do kraja 2005. godine.
Optuženi su na teritoriji Beograda pronalazili i iznajmljivali sigurne stanove, u kojima se Mladić skrivao, navodi se u optužnici.
Ovo suđenje je počelo krajem aprila, ispočetka izjašnjavenjem optuženih o krivici, posle godinu i po dana prekida koji je usledio zbog dileme sudova oko nadležnosti za suđenje.
Svi optuženi ponovili su da ostaju pri ranijim iskazima u kojima su negirali da su pomagali Mladiću tokom 2005. u skrivanju na području Beograda.
Izuzetak je bio bivši oficir Vojske Republike Srpske (VRS) Marko Lugonja koji je priznao da je par dana Mladiću pružio utočište.
Na optuženičkoj klupi, zbog pomoći učiniocu posle izvršenja krivičnog dela, ostali su bivši oficiri VRS Lugonja i Ratko Vučetić, zatim Tatjana Vasković, njena majka i brat Ljiljana i Bojan Vasković, kao i Stanko Ristić, Blagoje Govedarica, Ljiljana Vasković, Saša Badnjar, Predrag Ristić i Borisav Ivanović.
Oni se optuženi da su u "produženom trajanju" pomagali Mladiću, iako su znali da je tužilac Haškog tribunala podigao optužnicu protiv njega, koja ga tereti za 15 krivičnih dela ratnih zločina i genocida.
(Tanjug)
