Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu započela je usmena rasprava o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Šef delegacije Srbije, ambasador Dušan Bataković istakao je, na početku rasprave koja će trajati deset dana, da su jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, februara 2008, vlasti u Prištini ugrozile međunarodni pravni poredak zasnovan na suverenitetu i teritorijalnom integritetu država i održavanju mira.
Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti je sa međunarodnim pravom i sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN, rekao je Bataković ističući da je to "pokušaj da se ukine" međunarodni pravni režim i administracija u pokrajini, uvedeni rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Šef srpske delegacije je podsetio da SB UN nije ukinuo suverenitet Srbije u njenoj južnoj pokrajini, već rezolucijom 1244 naglasio da je neophodno očuvati suverenitet i teritorijalni integritet, te da je budući status Kosova trebalo odrediti pregovorima i političkim rešenjima.
"Uprkos flagrantnom kršenju njenog suverenita i teritorijalnog integriteta" koje predstavlja deklaracija o nezavisnosti Kosova, Srbija je odlučila da na nju reaguje na miran i legalan način i spremna je da pregovorima i dalje traži kompromisno rešenje sa kosovskim Albancima, predočio je Bataković.
Kako je rekao, "Srbija će istrajati u upornoj odbrani svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta... ali će biti fleksibilna" u traženju praktičnog rešenja. Bataković je kao primer takvog pristupa naveo da je Beograd podržao raspoređivanje misije Euleks u skladu sa rezolucijom 1244.
Srbija "odbacuje tvrdnju da su istrošene sve mogućnosti za pregovore" o statusu Kosova, rekao je Bataković, ocenivši da su pregovori koji su počeli 2005. "unapred bili osuđeni na neuspeh" zbog pristrasnog stava međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija i drugih pregovarača koji su unapred zagovarali nezavisnost Kosova.
Priliku za nalaženje kompromisnog rešenja nastavkom pregovora ne treba propustiti i to je i dalje, po rečima Batakovića, stav Srbije.
Bataković je podvukao da Srbija "osuđuje" sve zločine koje su na Kosovu počinile osobe koje su tvrdile da deluju u ime Srbije i SR Jugoslavije. "Smatramo da svi koji su počinili zločine moraju biti izvedeni pred sudove", kazao je Bataković, napominuvši da su pred sudovima u Srbiji već odgovarali policajci i vojnici koji su počinili zločine na Kosovu.
Zastupnik Srbije podsetio je da je albanska paravojska OVK počinila teške zločine nad Srbima, Romima i Albancima lojalnim državi i da je, posle povlačenja državnih snaga u leto 1999, Kosovo napustilo 60 odsto Srba, 66 odsto Roma i 70 odsto Goranaca.
"Kosovo je istorijska kolevka Srbije i suština njenog identiteta", rekao je Bataković, a Srbi su, dodao je, posle nezakonitog proglašenja nezavisnosti te pokrajine, "postali manjina u sopstvenoj zemlji".
Pravni zastupnici Srbije naglasili su danas pred Međunarodnim sudom pravde da je važećom rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN isključeno bilo kakvo rešenje statusa Kosova koje nisu prihvatile obe strane i koje nije odobrio Savet bezbednosti.
U nastavku rasprave o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, zamenik šefa delegacije Srbije Saša Obradović ocenio je da privremene vlasti u Prištini nisu imale ovlašćenje da jednoglasno proglase nezavisnost Kosova. Obradović je naglasio da "kosovski Albanci nisu imali pravo na samoopredeljenje zato što nisu poseban narod", niti je Kosovo kao pokrajina ispunjavala uslove za samopredeljenje.
Nemački stručnjak za međunarodno pravo Andreas Cimerman, takođe zastupnik Srbije , podvukao je da rezolucija 1244 "jasno sprečava jednostranu secesiju Kosova od Srbije". Za dogovoreno rešenje budućeg statusa Kosova zalagale su se i SAD i druge zapadne sile, koje su, međutim, promenile stav i podržale nelegalnu deklaraciju nezavisnosti Kosova pošto su prethodno sprovele nezakonitu intervenciju protiv SRJ i Srbije koju nije odobrio Savet bezbednosti UN, istakao je Cimerman.
Trajnu stabilnost i mir u regionu obezbediće samo dogovoreno rešenje koje je kao cilj imala rezolucija 1244, a ne postoje razlozi da novi pregovori ne počnu podstaknuti savetodavnim mišljenjem koje će dati Međunarodni sud pravde, rekao je Cimerman, podsećajući da je Srbija u pregovorima već nudila najširu autonomiju Kosovu.
Zastupnik Srbije Malkolm Šo naglasio je da "nelegalni akti" poput proklamacije o nezavisnosti Kosova "ne mogu biti pretvoreni u legalne političkim odlukama".
U obrazlaganju stava Srbije da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova protivno međunarodnom pravu, učestvovao je i švajcarski profesor međunarodnog prava Marsel Koen.
Delegaciju vlasti u Prištini predvodi ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hiseini.
Hiseini je u svom obraćanju istakao da je Kosovo nezavisna država, bez obzira da li Srbija to prihvata ili ne, ocenio je Hiseni i poručio da je to je nepovratan proces.
On je rekao da Priština želi pregovore sa Beogradom, ali o praktičnim pitanjima, vezanim za kvalitet života građana.
Šef delegacije Srbije, ambasador Dušan Bataković istakao je, na početku rasprave koja će trajati deset dana, da su jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, februara 2008, vlasti u Prištini ugrozile međunarodni pravni poredak zasnovan na suverenitetu i teritorijalnom integritetu država i održavanju mira.
Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti je sa međunarodnim pravom i sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN, rekao je Bataković ističući da je to "pokušaj da se ukine" međunarodni pravni režim i administracija u pokrajini, uvedeni rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Šef srpske delegacije je podsetio da SB UN nije ukinuo suverenitet Srbije u njenoj južnoj pokrajini, već rezolucijom 1244 naglasio da je neophodno očuvati suverenitet i teritorijalni integritet, te da je budući status Kosova trebalo odrediti pregovorima i političkim rešenjima.
"Uprkos flagrantnom kršenju njenog suverenita i teritorijalnog integriteta" koje predstavlja deklaracija o nezavisnosti Kosova, Srbija je odlučila da na nju reaguje na miran i legalan način i spremna je da pregovorima i dalje traži kompromisno rešenje sa kosovskim Albancima, predočio je Bataković.
Kako je rekao, "Srbija će istrajati u upornoj odbrani svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta... ali će biti fleksibilna" u traženju praktičnog rešenja. Bataković je kao primer takvog pristupa naveo da je Beograd podržao raspoređivanje misije Euleks u skladu sa rezolucijom 1244.
Srbija "odbacuje tvrdnju da su istrošene sve mogućnosti za pregovore" o statusu Kosova, rekao je Bataković, ocenivši da su pregovori koji su počeli 2005. "unapred bili osuđeni na neuspeh" zbog pristrasnog stava međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija i drugih pregovarača koji su unapred zagovarali nezavisnost Kosova.
Priliku za nalaženje kompromisnog rešenja nastavkom pregovora ne treba propustiti i to je i dalje, po rečima Batakovića, stav Srbije.
Bataković je podvukao da Srbija "osuđuje" sve zločine koje su na Kosovu počinile osobe koje su tvrdile da deluju u ime Srbije i SR Jugoslavije. "Smatramo da svi koji su počinili zločine moraju biti izvedeni pred sudove", kazao je Bataković, napominuvši da su pred sudovima u Srbiji već odgovarali policajci i vojnici koji su počinili zločine na Kosovu.
Zastupnik Srbije podsetio je da je albanska paravojska OVK počinila teške zločine nad Srbima, Romima i Albancima lojalnim državi i da je, posle povlačenja državnih snaga u leto 1999, Kosovo napustilo 60 odsto Srba, 66 odsto Roma i 70 odsto Goranaca.
"Kosovo je istorijska kolevka Srbije i suština njenog identiteta", rekao je Bataković, a Srbi su, dodao je, posle nezakonitog proglašenja nezavisnosti te pokrajine, "postali manjina u sopstvenoj zemlji".
Pravni zastupnici Srbije naglasili su danas pred Međunarodnim sudom pravde da je važećom rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN isključeno bilo kakvo rešenje statusa Kosova koje nisu prihvatile obe strane i koje nije odobrio Savet bezbednosti.
U nastavku rasprave o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, zamenik šefa delegacije Srbije Saša Obradović ocenio je da privremene vlasti u Prištini nisu imale ovlašćenje da jednoglasno proglase nezavisnost Kosova. Obradović je naglasio da "kosovski Albanci nisu imali pravo na samoopredeljenje zato što nisu poseban narod", niti je Kosovo kao pokrajina ispunjavala uslove za samopredeljenje.
Nemački stručnjak za međunarodno pravo Andreas Cimerman, takođe zastupnik Srbije , podvukao je da rezolucija 1244 "jasno sprečava jednostranu secesiju Kosova od Srbije". Za dogovoreno rešenje budućeg statusa Kosova zalagale su se i SAD i druge zapadne sile, koje su, međutim, promenile stav i podržale nelegalnu deklaraciju nezavisnosti Kosova pošto su prethodno sprovele nezakonitu intervenciju protiv SRJ i Srbije koju nije odobrio Savet bezbednosti UN, istakao je Cimerman.
Trajnu stabilnost i mir u regionu obezbediće samo dogovoreno rešenje koje je kao cilj imala rezolucija 1244, a ne postoje razlozi da novi pregovori ne počnu podstaknuti savetodavnim mišljenjem koje će dati Međunarodni sud pravde, rekao je Cimerman, podsećajući da je Srbija u pregovorima već nudila najširu autonomiju Kosovu.
Zastupnik Srbije Malkolm Šo naglasio je da "nelegalni akti" poput proklamacije o nezavisnosti Kosova "ne mogu biti pretvoreni u legalne političkim odlukama".
U obrazlaganju stava Srbije da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova protivno međunarodnom pravu, učestvovao je i švajcarski profesor međunarodnog prava Marsel Koen.
Delegaciju vlasti u Prištini predvodi ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hiseini.
Hiseini je u svom obraćanju istakao da je Kosovo nezavisna država, bez obzira da li Srbija to prihvata ili ne, ocenio je Hiseni i poručio da je to je nepovratan proces.
On je rekao da Priština želi pregovore sa Beogradom, ali o praktičnim pitanjima, vezanim za kvalitet života građana.
"Trenutak istine" u Palati mira
Predsednik Srbije Boris Tadić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić optimisti su u pogledu odluke MSP.
"Činjenica da bi mnoge zemlje mogle preispitati svoju odluku, stvara potpunu drugačiju međunarodnu političku atmosferu u kojoj - uveren sam, možemo nastaviti pregovore o budućem statusu Kosova", rekao je Tadić u intervjuu za britanski radio Bi-Bi-Si (BBC).
I ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je, uoči rasprave u MSP rekao je da je optimista i da očekuje uspeh.
U izjavi za Radio-televiziju Srbije (RTS), Jeremić je rekao da je proces pred MSP privukao "veliku pažnju svetske javnosti" i da "u međunarodno-pravnom smislu predstavlja trenutak istine".
Jeremić je rekao da je preovlađujuće mišljenje da je slučaj Beograda i Srbije baziran na međunarodnom pravu, a da će se "autori deklaracije koncentrisati pre svega na političke elemente".
"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru 2008. godine postavila Generalna skupština UN, usvojivši na zahtev Srbije rezoluciju o tome. Rezolucija je zvanično primljena u Palati mira u Hagu 10. oktobra 2008.
Svoje odgovore na to pitanje najvišem sudu UN ponudiće, od 1. do 11. decembra, predstavnici 28 država.
Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente, utvrditi savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje savetodavnog mišljenja postoje rokovi, a u praksi odlučivanje 15 sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.
U nedavnom susretu sa novinarima sudija Ovada je naznačio da je "normalno" da odluku suda "prihvati" Generalna skupština UN koja je i zatražila mišljenje. Da li će Generalna skupština zatim i postupiti po tom savetodavnom mišljenju suda, zavisi od nje, a isto važi i za države, rekao je japanski sudija Ovada.
Od osnivanja 1946. godine, Međunarodni sud pravde je dao savetodavno mišljenje u 25 međudržavnih sporova.
Petnaestorica sudija će 2. decembra saslušati zastupnike Albanije, Nemačke, Saudijske Arabije i Argentine, a sutradan će reč imati Austrija, Azarbejdžan i Belorusija.
Predstavnici Bolivije, Brazila, Bugarske i Burundija stupiće pred Sud 4. decembra, a Kine, Kipra, Hrvatske i Danske u ponedeljak, 7. decembra.
Pravni zastupnici Španije, SAD, Rusije i Finske dobiće reč 8. decembra, dok će sledećeg dana Sud saslušati mišljenje Francuske, Jordana i Norveške.
Pretposlednjeg dana rasprave, 10. decembra, pred Sudom će se pojaviti predstavnici Holandije, Rumunije i Velike Britanije, a rasprava će biti okončana 11. decembra nastupima Venecuele i Vijetnama.
Sve učesnice u raspravi će, po odluci suda, za izlaganje argumenata imati 45 minuta.
U prethodnoj fazi postupka, pisane podneske je Sudu uložilo 35 država: Češka Republika, Francuska, Kipar, Kina, Švajcarska, Rumunija, Albanija, Austrija, Egipat, Nemačka, Slovačka, Ruska Federacija, Finska, Poljska, Luksemburg, Libija, Velika Britanija, SAD, Srbija, Španija, Iran, Estonija, Norveška, Holandija, Slovenija, Letonija, Japan, Brazil, Republika Irska, Danska, Argentina, Azerbejdžan, Maldivi, Sijera Leone, Bolivija i Venecuela.
(MONDO/agencije)
"Činjenica da bi mnoge zemlje mogle preispitati svoju odluku, stvara potpunu drugačiju međunarodnu političku atmosferu u kojoj - uveren sam, možemo nastaviti pregovore o budućem statusu Kosova", rekao je Tadić u intervjuu za britanski radio Bi-Bi-Si (BBC).
I ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je, uoči rasprave u MSP rekao je da je optimista i da očekuje uspeh.
U izjavi za Radio-televiziju Srbije (RTS), Jeremić je rekao da je proces pred MSP privukao "veliku pažnju svetske javnosti" i da "u međunarodno-pravnom smislu predstavlja trenutak istine".
Jeremić je rekao da je preovlađujuće mišljenje da je slučaj Beograda i Srbije baziran na međunarodnom pravu, a da će se "autori deklaracije koncentrisati pre svega na političke elemente".
"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru 2008. godine postavila Generalna skupština UN, usvojivši na zahtev Srbije rezoluciju o tome. Rezolucija je zvanično primljena u Palati mira u Hagu 10. oktobra 2008.
Svoje odgovore na to pitanje najvišem sudu UN ponudiće, od 1. do 11. decembra, predstavnici 28 država.
Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente, utvrditi savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje savetodavnog mišljenja postoje rokovi, a u praksi odlučivanje 15 sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.
U nedavnom susretu sa novinarima sudija Ovada je naznačio da je "normalno" da odluku suda "prihvati" Generalna skupština UN koja je i zatražila mišljenje. Da li će Generalna skupština zatim i postupiti po tom savetodavnom mišljenju suda, zavisi od nje, a isto važi i za države, rekao je japanski sudija Ovada.
Od osnivanja 1946. godine, Međunarodni sud pravde je dao savetodavno mišljenje u 25 međudržavnih sporova.
Petnaestorica sudija će 2. decembra saslušati zastupnike Albanije, Nemačke, Saudijske Arabije i Argentine, a sutradan će reč imati Austrija, Azarbejdžan i Belorusija.
Predstavnici Bolivije, Brazila, Bugarske i Burundija stupiće pred Sud 4. decembra, a Kine, Kipra, Hrvatske i Danske u ponedeljak, 7. decembra.
Pravni zastupnici Španije, SAD, Rusije i Finske dobiće reč 8. decembra, dok će sledećeg dana Sud saslušati mišljenje Francuske, Jordana i Norveške.
Pretposlednjeg dana rasprave, 10. decembra, pred Sudom će se pojaviti predstavnici Holandije, Rumunije i Velike Britanije, a rasprava će biti okončana 11. decembra nastupima Venecuele i Vijetnama.
Sve učesnice u raspravi će, po odluci suda, za izlaganje argumenata imati 45 minuta.
U prethodnoj fazi postupka, pisane podneske je Sudu uložilo 35 država: Češka Republika, Francuska, Kipar, Kina, Švajcarska, Rumunija, Albanija, Austrija, Egipat, Nemačka, Slovačka, Ruska Federacija, Finska, Poljska, Luksemburg, Libija, Velika Britanija, SAD, Srbija, Španija, Iran, Estonija, Norveška, Holandija, Slovenija, Letonija, Japan, Brazil, Republika Irska, Danska, Argentina, Azerbejdžan, Maldivi, Sijera Leone, Bolivija i Venecuela.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.