Ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hiseni izjavio je danas pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da je Kosovo država, u kojoj ministarstva sprovode zakone i sudovi rade, uz zaštitu manjina i njihovog kulturnog i verskog nasleđa.
Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu započela je usmena rasprava o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Na početku rasprave govorio je šef delegacije Srbije, ambasador Dušan Bataković.
On je istakao da su jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, februara 2008, vlasti u Prištini ugrozile međunarodni pravni poredak zasnovan na suverenitetu i teritorijalnom integritetu država i održavanju mira.
Hiseni je u svom obraćanju istakao da je Kosovo nezavisna država, bez obzira da li Srbija to prihvata ili ne, ocenio je Hiseni i poručio da je to je nepovratan proces.
Priština je odlučila da proglasi nezavisnost Kosova, jer status kvo više nije bio podnošljiv, objasnio je Hiseni, ističući da su se i mnoge članice međunarodne zajednice zalagale za nezavisnost Kosova.
On je izjavio da Srbi sve više učestvuju u radu kosovskih institucija, iako postoje pritisci iz Beograda.
Mada su iz Beograda stigli zahtevi da bojkotuju lokalne izbore na Kosovu, Srbi su na njima učestvovali, rekao je Hiseni.
On je izjavio da su Srbi počinili zločine na Kosovu, što je potvrđeno i pred Haškim tribunalom, ali da na Kosovu sada postoje mir i stabilnost.
Srbija traži nove pregovore, jer želi da destabilizuje region, izjavio je Hiseni.
On je rekao da Priština želi pregovore sa Beogradom, ali o praktičnim pitanjima, vezanim za kvalitet života građana.
Razgovori mogu biti vođeni samo između dve nezavisne države, precizirao je Hiseni, napominjući da nema povratka.
Svaki takav pokušaj bi bio opasan za bezbednost regiona, upozorio je Hiseni, izrazivšu nadu da će doći do saradnje sa Srbijom.
Pravni zastupnik vlasti u Prištini Majkl Vud izjavio je danas pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da je deklaracija o nezavisnosti Kosova bila "prirodan ishod" političkog procesa koji je pokrenuo Savet bezbednosti UN.
"Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije bila iznenadna, ni nasilna, a kamoli suprotna međunarodnom pravu, ocenio je Vud.
Taj zaključak britanski pravnik je izveo iz pretpostavki, toka i ishoda pregovora o statusu Kosova koje su predstavnici Beograda i Prištine vodili uz posredovanje izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija.
Prema Vudovim rečima,Ahtisari, kome su generalni sekretar UN i Savet bezbednosti poverili vođenje pregovora za iznalaženje rešenja, preporučio je "međunarodno nadgledanu nezavisnost Kosova" pošto je zaključio da su pregovori posle dve godine "iscrpljeni".
Vud je naglasio da nezavisnost Kosova ne može biti presedan za druge regione u svetu zato što je i po Ahtisarijevom zaključku "Kosovo jedinstven slučaj i zahteva jedinstveno rešenje".
Zastupnik Prištine sugerisao je da je pravo kosovskih Albanaca da proglase nezavisnost proisteklo iz dugogodišnje represije vlasti u Beogradu, a koja je kulminirala "humanitarnom katastrofom 1998-99".
Vud je tvrdio da su masovna kršenja ljudskih prava kosovskih Albanaca, uključujući brojna ubistva i proterivanje stotina hiljada civila, počinjena u okviru "hotimičcne politike vlasti" Srbije i tadašnje SR Jugoslavije.
Nasuprot tvrdnjama delegacije Srbije da su državne snage bile uključene u borbu protiv albanskih terorista, Vud je naglasio da bi se ta kampanja "pre mogla nazvati opštim napadom na Albance".
Američki zastupnik kosovskih vlasti Šon Marfi negirao je pred sudom tvrdnju Srbije da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u suprotnosti sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
On je naznačio da su, pritom, predstavnici Srbije propustili da ukažu gde to u rezoluciji piše.
Delegacija iz Prištine večeras je završila izlaganje pred najvišim sudom UN, a rasprava će biti nastavljena sutra.
(agencije/MONDO)
Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu započela je usmena rasprava o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Na početku rasprave govorio je šef delegacije Srbije, ambasador Dušan Bataković.
On je istakao da su jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, februara 2008, vlasti u Prištini ugrozile međunarodni pravni poredak zasnovan na suverenitetu i teritorijalnom integritetu država i održavanju mira.
Hiseni je u svom obraćanju istakao da je Kosovo nezavisna država, bez obzira da li Srbija to prihvata ili ne, ocenio je Hiseni i poručio da je to je nepovratan proces.
Priština je odlučila da proglasi nezavisnost Kosova, jer status kvo više nije bio podnošljiv, objasnio je Hiseni, ističući da su se i mnoge članice međunarodne zajednice zalagale za nezavisnost Kosova.
On je izjavio da Srbi sve više učestvuju u radu kosovskih institucija, iako postoje pritisci iz Beograda.
Mada su iz Beograda stigli zahtevi da bojkotuju lokalne izbore na Kosovu, Srbi su na njima učestvovali, rekao je Hiseni.
On je izjavio da su Srbi počinili zločine na Kosovu, što je potvrđeno i pred Haškim tribunalom, ali da na Kosovu sada postoje mir i stabilnost.
Srbija traži nove pregovore, jer želi da destabilizuje region, izjavio je Hiseni.
On je rekao da Priština želi pregovore sa Beogradom, ali o praktičnim pitanjima, vezanim za kvalitet života građana.
Razgovori mogu biti vođeni samo između dve nezavisne države, precizirao je Hiseni, napominjući da nema povratka.
Svaki takav pokušaj bi bio opasan za bezbednost regiona, upozorio je Hiseni, izrazivšu nadu da će doći do saradnje sa Srbijom.
Pravni zastupnik vlasti u Prištini Majkl Vud izjavio je danas pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da je deklaracija o nezavisnosti Kosova bila "prirodan ishod" političkog procesa koji je pokrenuo Savet bezbednosti UN.
"Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije bila iznenadna, ni nasilna, a kamoli suprotna međunarodnom pravu, ocenio je Vud.
Taj zaključak britanski pravnik je izveo iz pretpostavki, toka i ishoda pregovora o statusu Kosova koje su predstavnici Beograda i Prištine vodili uz posredovanje izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija.
Prema Vudovim rečima,Ahtisari, kome su generalni sekretar UN i Savet bezbednosti poverili vođenje pregovora za iznalaženje rešenja, preporučio je "međunarodno nadgledanu nezavisnost Kosova" pošto je zaključio da su pregovori posle dve godine "iscrpljeni".
Vud je naglasio da nezavisnost Kosova ne može biti presedan za druge regione u svetu zato što je i po Ahtisarijevom zaključku "Kosovo jedinstven slučaj i zahteva jedinstveno rešenje".
Zastupnik Prištine sugerisao je da je pravo kosovskih Albanaca da proglase nezavisnost proisteklo iz dugogodišnje represije vlasti u Beogradu, a koja je kulminirala "humanitarnom katastrofom 1998-99".
Vud je tvrdio da su masovna kršenja ljudskih prava kosovskih Albanaca, uključujući brojna ubistva i proterivanje stotina hiljada civila, počinjena u okviru "hotimičcne politike vlasti" Srbije i tadašnje SR Jugoslavije.
Nasuprot tvrdnjama delegacije Srbije da su državne snage bile uključene u borbu protiv albanskih terorista, Vud je naglasio da bi se ta kampanja "pre mogla nazvati opštim napadom na Albance".
Američki zastupnik kosovskih vlasti Šon Marfi negirao je pred sudom tvrdnju Srbije da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u suprotnosti sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
On je naznačio da su, pritom, predstavnici Srbije propustili da ukažu gde to u rezoluciji piše.
Delegacija iz Prištine večeras je završila izlaganje pred najvišim sudom UN, a rasprava će biti nastavljena sutra.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
