Većina građana smatra da je sadašnja Vlada Srbije ostvarila pozitivne rezultate, pokazuje istraživanje "Galupa" u okviru projekta "Balkan Monitor".
Većina građana smatra da je sadašnja Vlada Srbije ostvarila pozitivne rezultate, pokazuje istraživanje koje je sprovela međunarodna agencija za ispitivanje javnog mnjenja "Galup" u okviru svog projekta "Balkan Monitor".
Prema istraživanju, koje je objavljeno na Internet-strani "Balkan Monitora" (www.balkan-monitor.eu), 51 odsto ispitanih ima pozitivan stav o rezultatima rada Vlade Srbije.
Jedan odsto ispitanih, naime, smatra da je učinak vlade odličan, 16 odsto da je dobar, dok 32 odsto ispitanih rezultate vlade ocenjuje kao zadovoljavajuće.
Vlada Srbije ima loše rezultate prema mišljenju 44 odsto ispitanika.
Prema rezultatima istraživanja, životnim standardom u Srbiji je zadovoljno 31 odsto građana, a 68 procenata je nezadovoljno.
Broj nezadovoljnih je u odnosu na prošlu godinu porastao, jer je u istraživanju "Galupa" iz 2008. godine 36 odsto ispitanih u Srbiji bilo zadovoljno svojim standardom, dok je 62 bilo nezadovoljno.
Građani Srbije, kako pokazuje istraživanje, međutim razumeju razmere uticaja svetske krize na domaću ekonomiju: 55 odsto smatra da je kriza u ogromnoj meri uticala na ekonomsku situaciju u zemlji, 32 odsto priznaje delimičan uticaj, a samo 8 odsto veruje da kriza nema nikakvog uticaja na stanje u zemlji.
Istraživanje pokazuje da su građani svih zemalja regiona pesimisti kada je reč o pravcu kojim se kreću njihove države, a ubedljivo najveći pesemisti su građani Hrvatske, u kojoj je čak 84 odsto ispitanih nezadovoljno, dok je osetan optimizam prisutan samo u Albaniji i na Kosovu (koje je odvojeno predstavljeno u istraživanju).
U Srbiji je državnim kursom nezadovoljno 72 odsto ispitanih, a 21 odsto smatra da je država na dobrom putu.
Kada je reč o EU, istraživanje pokazuje da većina građana Srbije podržava članstvo svoje zemlje: 50 odsto smatra da bi priključenje EU bilo dobar potez za Srbiju, 12 odsto ima suprotan stav, dok je 34 procenata neopredeljeno.
Podrška pristupanju EU je, kako pokazuju rezultati, u protekle četiri godine neznatno okrnjena.
Podrška pridruživanju EU je jasnije iskazana u načinu na koji su se ispitani izjasnili o tome kako bi glasali kada bi ovoga trenutka izašli na referendum o priključivanju EU: u Srbiji bi za članstvo glasalo 69 odsto ispitanih, dok bi se tome usprotivilo 19 odsto.
Izjašnjavajući se o očekivanom datumu prijema svoje zemlje u EU, najveći optimizam iskazuju Hrvati koji u proseku smatraju da će se to dogoditi 2013. godine, a najveći pesimisti su građani BiH koji smatraju da u EU neće ući pre 2022.
Srbija će se, prema srednjoj vrednosti odgovora anketiranih građana, pridružiti zemljama EU 2016. godine.
Na pitanje da li bi se trajno preselili u neku drugu državu, 22 odsto ispitanih građana Srbije reklo je da bi napustilo zemlju, a 75 odlučno je da u njoj ostane. Poređenje sa istim istraživanjem iz 2006. godine pokazuje da se broj potencijalnih emigranata smanjio za 3 odsto.
Istraživanje je sprovedeno za potrebe EU u septembru 2009. metodom intervjua, a u svakoj od država Zapadnog Balkana koje nisu članice EU anketirano je više od hiljadu osoba starijih od 15 godina.
(Tanjug)
Prema istraživanju, koje je objavljeno na Internet-strani "Balkan Monitora" (www.balkan-monitor.eu), 51 odsto ispitanih ima pozitivan stav o rezultatima rada Vlade Srbije.
Jedan odsto ispitanih, naime, smatra da je učinak vlade odličan, 16 odsto da je dobar, dok 32 odsto ispitanih rezultate vlade ocenjuje kao zadovoljavajuće.
Vlada Srbije ima loše rezultate prema mišljenju 44 odsto ispitanika.
Prema rezultatima istraživanja, životnim standardom u Srbiji je zadovoljno 31 odsto građana, a 68 procenata je nezadovoljno.
Broj nezadovoljnih je u odnosu na prošlu godinu porastao, jer je u istraživanju "Galupa" iz 2008. godine 36 odsto ispitanih u Srbiji bilo zadovoljno svojim standardom, dok je 62 bilo nezadovoljno.
Građani Srbije, kako pokazuje istraživanje, međutim razumeju razmere uticaja svetske krize na domaću ekonomiju: 55 odsto smatra da je kriza u ogromnoj meri uticala na ekonomsku situaciju u zemlji, 32 odsto priznaje delimičan uticaj, a samo 8 odsto veruje da kriza nema nikakvog uticaja na stanje u zemlji.
Istraživanje pokazuje da su građani svih zemalja regiona pesimisti kada je reč o pravcu kojim se kreću njihove države, a ubedljivo najveći pesemisti su građani Hrvatske, u kojoj je čak 84 odsto ispitanih nezadovoljno, dok je osetan optimizam prisutan samo u Albaniji i na Kosovu (koje je odvojeno predstavljeno u istraživanju).
U Srbiji je državnim kursom nezadovoljno 72 odsto ispitanih, a 21 odsto smatra da je država na dobrom putu.
Kada je reč o EU, istraživanje pokazuje da većina građana Srbije podržava članstvo svoje zemlje: 50 odsto smatra da bi priključenje EU bilo dobar potez za Srbiju, 12 odsto ima suprotan stav, dok je 34 procenata neopredeljeno.
Podrška pristupanju EU je, kako pokazuju rezultati, u protekle četiri godine neznatno okrnjena.
Podrška pridruživanju EU je jasnije iskazana u načinu na koji su se ispitani izjasnili o tome kako bi glasali kada bi ovoga trenutka izašli na referendum o priključivanju EU: u Srbiji bi za članstvo glasalo 69 odsto ispitanih, dok bi se tome usprotivilo 19 odsto.
Izjašnjavajući se o očekivanom datumu prijema svoje zemlje u EU, najveći optimizam iskazuju Hrvati koji u proseku smatraju da će se to dogoditi 2013. godine, a najveći pesimisti su građani BiH koji smatraju da u EU neće ući pre 2022.
Srbija će se, prema srednjoj vrednosti odgovora anketiranih građana, pridružiti zemljama EU 2016. godine.
Na pitanje da li bi se trajno preselili u neku drugu državu, 22 odsto ispitanih građana Srbije reklo je da bi napustilo zemlju, a 75 odlučno je da u njoj ostane. Poređenje sa istim istraživanjem iz 2006. godine pokazuje da se broj potencijalnih emigranata smanjio za 3 odsto.
Istraživanje je sprovedeno za potrebe EU u septembru 2009. metodom intervjua, a u svakoj od država Zapadnog Balkana koje nisu članice EU anketirano je više od hiljadu osoba starijih od 15 godina.
(Tanjug)
