Drugog dana usmene rasprave povodom pitanja legalnosti deklaracije o nezavisnosti Kosova, koje je Generalna skupština Ujedinjenih nacija stavila pred MSP na inicijativu Srbije, predstavnici prve tri najavljene države govorile su u prilog secesije Kosova pošto su ga priznale kao samostalnu državu, dok je Argentina branila interese Srbije i međunarodno pravo.
Delegacije Albanije, Nemačke i Saudijske Arabije tvrde da jednostrana deklaracija nezavisnosti nije protivna međunarodnom pravu, kao i da je u skladu sa pravom naroda na samoopredeljenje.
Tako se čulo da "secesija Kosova nema ništa sa međnarodnom pravom, jer ono ne regulise secesiju, pa prema njihovom tumačenju, secesija nije zabranjena".
"Kosovo je postalo nezavisna država jer ju je priznalo 63 članice UN, kao i 109 članova MMF-a i Svetske banke", rekla je, između ostalog, predstavnica Nemačke Vasum-Rajner.
Govoreći u ime albanske delegacije profesor Joćen Frovein izjavio je da secesija Kosova "nema ništa sa međunarodnim pravom", niti međunarodno pravo ima šta da kaže o deklaraciji nezavisnosti Kosova.
Njegov kolega profesor Teri Gil kazao je da bi Srbija mogla da vrati Kosovo samo silom i branio pravo naroda Kosova na samoopredeljenje uz tvrdnju da je narod Kosova "konstitutivni narod", što je, kako je naglasio, "činjenica priznata međunarodnim dokumentima i u međunarodnim institucijama, počev od pregovora u Rambujeu 1998. -1999".
U ime delegacije Saudiske Arabije govorio je ambasador te države u Holandiji Abdulah Alšagrud, koji je izrazio podršku secesiji Kosova, koju je ocenio kao saglasnu sa međunarodnim pravom.
Delegacija Argentine ocenila je da secesija Kosova predstavlja najgrublje kršenje međunarodnog prava i preti da uruši uspostavljeni međunarodni poredak i poručila da se svetla budućnost jedne države ne može graditi na taj način.
Ona je ocenila da je jednostrana deklaracija nezavisnosti nastala u "koordiniranoj akciji privremenih instucija na Kosovu i država koje su ih u tome podržale".
"Apsolutno ništa ne dozvoljava pokrajini secesiju od države, a privremene kosovske institucije su to uradile", navela je šefica delegacije Argentine Susana Ruis Seruti ističući da se taj potpuno nezakoniti čin ne može naknadno konvalidirati.
Rasprava je počela juče sučeljavanjem argumenata srpske i delegacije iz Prištine, koje su,svaka za sebe izrazile očekivanja da je će savetodavno mišljenje suda ići njima u korist.
Narednih osam dana još 24 države koje su se prijavile za usmenu raspravu takođe će imati po 45 minuta da obrazlože svoje stavove za ili u prilog nezavisnosti Kosova.
Pored Argentine, u korist srpskih interesa i odbrane međunarodnog prava, narednih dana govoriće Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Burundi, Kipar, Venecuela i Vijetnam.
U prilog samoproklamovane države Kosovo, pored već pomenutih država argumentaciju će izneti, SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Holandija, Norveška, Hrvatska, Bugarska, Bahrein, Danska, Finska i Jordan.
Po okončanju javne sednice, 15 sudija MSP vagaće iznete argumente i većinom glasova, kako se očekuje polovinom iduće godine, doneti savetodavno mišljenje o legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova, koje bi prema ocenama stručnjaka trebalo da ima veliku pravnu i moralnu težinu, ali ne i obavezujuće dejstvo.
Iz Međunarodnog suda Pravde poručili su da će, iako 15 sudija dolazi iz različitih okruženja i da bi moglo da bude različitih pogleda u vezi sa ovim pitanjem, konačno usvojeni stav predstavljati stav suda u celini.
Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta do sada su priznale 63 od 192 države članice UN.
Rasprava se u MSP tretira kao slučaj od istorijske važnosti na samo za Srbiju i Ksovo već i za međunarodno pravo uopšte, s obzirom na to da se u nju uključio najveći broj država članica UN od kad ga je previše od pola veka osnovala najveća svetska organizacija.
Za izveštavanje sa rasprave akreditovano je oko 60 predstavnika medija iz Beograda, Prištine, Holandije, Nemačke, Albanije i drugih država zainteresovanih za savetodavno mišljenje MSP, koji su smešteni pod šator postavljen u dvorištu zgrade Palate mira.
(agencije/MONDO)
Delegacije Albanije, Nemačke i Saudijske Arabije tvrde da jednostrana deklaracija nezavisnosti nije protivna međunarodnom pravu, kao i da je u skladu sa pravom naroda na samoopredeljenje.
Tako se čulo da "secesija Kosova nema ništa sa međnarodnom pravom, jer ono ne regulise secesiju, pa prema njihovom tumačenju, secesija nije zabranjena".
"Kosovo je postalo nezavisna država jer ju je priznalo 63 članice UN, kao i 109 članova MMF-a i Svetske banke", rekla je, između ostalog, predstavnica Nemačke Vasum-Rajner.
Govoreći u ime albanske delegacije profesor Joćen Frovein izjavio je da secesija Kosova "nema ništa sa međunarodnim pravom", niti međunarodno pravo ima šta da kaže o deklaraciji nezavisnosti Kosova.
Njegov kolega profesor Teri Gil kazao je da bi Srbija mogla da vrati Kosovo samo silom i branio pravo naroda Kosova na samoopredeljenje uz tvrdnju da je narod Kosova "konstitutivni narod", što je, kako je naglasio, "činjenica priznata međunarodnim dokumentima i u međunarodnim institucijama, počev od pregovora u Rambujeu 1998. -1999".
U ime delegacije Saudiske Arabije govorio je ambasador te države u Holandiji Abdulah Alšagrud, koji je izrazio podršku secesiji Kosova, koju je ocenio kao saglasnu sa međunarodnim pravom.
Delegacija Argentine ocenila je da secesija Kosova predstavlja najgrublje kršenje međunarodnog prava i preti da uruši uspostavljeni međunarodni poredak i poručila da se svetla budućnost jedne države ne može graditi na taj način.
Ona je ocenila da je jednostrana deklaracija nezavisnosti nastala u "koordiniranoj akciji privremenih instucija na Kosovu i država koje su ih u tome podržale".
"Apsolutno ništa ne dozvoljava pokrajini secesiju od države, a privremene kosovske institucije su to uradile", navela je šefica delegacije Argentine Susana Ruis Seruti ističući da se taj potpuno nezakoniti čin ne može naknadno konvalidirati.
Rasprava je počela juče sučeljavanjem argumenata srpske i delegacije iz Prištine, koje su,svaka za sebe izrazile očekivanja da je će savetodavno mišljenje suda ići njima u korist.
Narednih osam dana još 24 države koje su se prijavile za usmenu raspravu takođe će imati po 45 minuta da obrazlože svoje stavove za ili u prilog nezavisnosti Kosova.
Pored Argentine, u korist srpskih interesa i odbrane međunarodnog prava, narednih dana govoriće Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Burundi, Kipar, Venecuela i Vijetnam.
U prilog samoproklamovane države Kosovo, pored već pomenutih država argumentaciju će izneti, SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Holandija, Norveška, Hrvatska, Bugarska, Bahrein, Danska, Finska i Jordan.
Po okončanju javne sednice, 15 sudija MSP vagaće iznete argumente i većinom glasova, kako se očekuje polovinom iduće godine, doneti savetodavno mišljenje o legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova, koje bi prema ocenama stručnjaka trebalo da ima veliku pravnu i moralnu težinu, ali ne i obavezujuće dejstvo.
Iz Međunarodnog suda Pravde poručili su da će, iako 15 sudija dolazi iz različitih okruženja i da bi moglo da bude različitih pogleda u vezi sa ovim pitanjem, konačno usvojeni stav predstavljati stav suda u celini.
Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta do sada su priznale 63 od 192 države članice UN.
Rasprava se u MSP tretira kao slučaj od istorijske važnosti na samo za Srbiju i Ksovo već i za međunarodno pravo uopšte, s obzirom na to da se u nju uključio najveći broj država članica UN od kad ga je previše od pola veka osnovala najveća svetska organizacija.
Za izveštavanje sa rasprave akreditovano je oko 60 predstavnika medija iz Beograda, Prištine, Holandije, Nemačke, Albanije i drugih država zainteresovanih za savetodavno mišljenje MSP, koji su smešteni pod šator postavljen u dvorištu zgrade Palate mira.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
