Pojedini poslanici opozicije, ali i vladajuće koalicije zatražili su u sredu u Skupštini Srbije da se predloženim zakonom o ravnopravnosti polova kao obavezujuće propiše da u svakoj organizacionoj jedinici bude 30 odsto žena.
Predlog tog zakona predviđa da organi javne vlasti "treba da nastoje" da obezbede zastupljenost manje zastupljenog pola od najmanje 30 odsto u svakoj organizacionoj jedinici, na rukovodećim mestima i u organima upravljanja i nadzora.
Poslanica Liberalno demokratske partije Nataša Mićić tokom rasprave o amandmanima je tražila da taj procenat bude obavezujući, a ne kao nešto što organi vlasti treba da nastoje da obezbede.
Amandmane sa sličnim zahtevom podnele su i poslanice Saveza vojvođanskih Mađara, G17 plus i Demokratske stranke, ali Vlada Srbije ni jedan nije prihvatila.
Vlada je navela da bi tako propisana obaveza zapošljavanja ili imenovanja na položaje u organima vlasti određenog procenta manje zastupljenog pola direktno bila suprotna načelu profesionalizacije, kao jednom od osnovnih principa na kojima se izgrađuje rad tih organa.
Nataša Mićić zatražila je i da se u predloženi zakon uvrsti da prilikom imenovanja članova upravnih i nadzornih organa u javnim službama bude 30 odsto žena.
Mićićeva je zamerila ministru Rasimu Ljajiću, koji zastupa Predlog zakona o ravnopravnosti polova što u parlamentu među četiri poslanika njegove Sandžačke demokratske partije nema ni jedne žene.
Poslanici DSS su, iako smatraju da je takav zakon potreban, kazali da u predloženom zakonskom aktu ima nepreciznosti, koje se, kako su istakli, moraju ispraviti kako ne bi bilo različitih tumačenja i problema u sprovođenju zakona.
Oni su amandmanom, između ostalog, predložili da zaposleni koji posumnja na seksualno uznemiravanje pismenim putem o tome obavesti poslodavca, ali i inspekciju, koja bi vršila nadzor i ocenila da li je došlo do seksualnog uznemiravanja ili ne.
Poslanici Nove Srbije ocenili su da se priča o rodnoj ravnopravnosti "prodaje EU", ali da se ne primenjuje u praksi, posebno u slučajevima kada dolazi do političkih razmimoilaženja.
Oni su tvrdili da se prihvataju amandmani većine, a ne i njihovi, iako su identični i naveli da je to primer "političke diskriminacije".
Poslanici SRS su istakli da bi zakon trebalo da uređuje ravnopravnost žena i muškaraca, tvrdeći da su i muškarci jedna od diskriminisanih kategorija, što je Vlada Srbije odbila s obrazloženjem da zakon jasno propisuje da se radi o jednakim mogućnostima zasnovanim na polu.
Radikali su istakli i da predloženi akt mora da "osnaži" svakog zaposlenog "pogotovu kada je u pitanju seksualno maltretiranje žena".
U dosadašnjem toku rasprave u pojedinostima na taj zakonski predlog, poslanici su razmotrili oko 60 od ukupno više od sto podnetih amandmana.
(agencije/MONDO)
Predlog tog zakona predviđa da organi javne vlasti "treba da nastoje" da obezbede zastupljenost manje zastupljenog pola od najmanje 30 odsto u svakoj organizacionoj jedinici, na rukovodećim mestima i u organima upravljanja i nadzora.
Poslanica Liberalno demokratske partije Nataša Mićić tokom rasprave o amandmanima je tražila da taj procenat bude obavezujući, a ne kao nešto što organi vlasti treba da nastoje da obezbede.
Amandmane sa sličnim zahtevom podnele su i poslanice Saveza vojvođanskih Mađara, G17 plus i Demokratske stranke, ali Vlada Srbije ni jedan nije prihvatila.
Vlada je navela da bi tako propisana obaveza zapošljavanja ili imenovanja na položaje u organima vlasti određenog procenta manje zastupljenog pola direktno bila suprotna načelu profesionalizacije, kao jednom od osnovnih principa na kojima se izgrađuje rad tih organa.
Nataša Mićić zatražila je i da se u predloženi zakon uvrsti da prilikom imenovanja članova upravnih i nadzornih organa u javnim službama bude 30 odsto žena.
Mićićeva je zamerila ministru Rasimu Ljajiću, koji zastupa Predlog zakona o ravnopravnosti polova što u parlamentu među četiri poslanika njegove Sandžačke demokratske partije nema ni jedne žene.
Poslanici DSS su, iako smatraju da je takav zakon potreban, kazali da u predloženom zakonskom aktu ima nepreciznosti, koje se, kako su istakli, moraju ispraviti kako ne bi bilo različitih tumačenja i problema u sprovođenju zakona.
Oni su amandmanom, između ostalog, predložili da zaposleni koji posumnja na seksualno uznemiravanje pismenim putem o tome obavesti poslodavca, ali i inspekciju, koja bi vršila nadzor i ocenila da li je došlo do seksualnog uznemiravanja ili ne.
Poslanici Nove Srbije ocenili su da se priča o rodnoj ravnopravnosti "prodaje EU", ali da se ne primenjuje u praksi, posebno u slučajevima kada dolazi do političkih razmimoilaženja.
Oni su tvrdili da se prihvataju amandmani većine, a ne i njihovi, iako su identični i naveli da je to primer "političke diskriminacije".
Poslanici SRS su istakli da bi zakon trebalo da uređuje ravnopravnost žena i muškaraca, tvrdeći da su i muškarci jedna od diskriminisanih kategorija, što je Vlada Srbije odbila s obrazloženjem da zakon jasno propisuje da se radi o jednakim mogućnostima zasnovanim na polu.
Radikali su istakli i da predloženi akt mora da "osnaži" svakog zaposlenog "pogotovu kada je u pitanju seksualno maltretiranje žena".
U dosadašnjem toku rasprave u pojedinostima na taj zakonski predlog, poslanici su razmotrili oko 60 od ukupno više od sto podnetih amandmana.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.