Odluka EU da se Srbiji ukinu vize prvi je veliki korak u integracijama, a to je je rezultat napornog rada obeju strana - vlasti u Beogradu, ali i Evropske komisije, izjavio Vensan Dežer.
Odluka Evropske unije da se Srbiji ukinu vize prvi je veliki korak u integracijama, koji su direktno osetili građani, a to je je rezultat napornog rada obeju strana - vlasti u Beogradu, ali i Evropske komisije, izjavio je šef delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer.
"Kada smo se usredsredili na pitanje viza, postavili smo i određene uslove. Oni nisu bili laki i podrazumevali su reforme u okviru sigurnosti dokumenata, politike migracija. Zadovoljni smo ovim procesom, koji se, naravno, mora nastaviti", rekao je Dežer u intervjuu "Novostima".
On je objasnio da, iako su vize za zemlje EU ukinute, to ne znači da građani Srbije mogu da ostanu u tim zemljama da rade.
"Ovi koraci uslediće kada se Srbija bude približila EU. Ipak, ukidanje viza jako je važno za motivaciju, kao i za to da bi se građani osetili delom zajednice", smatra Dežer.
Upitan da li će pozitivan izveštaj haškog tužioca Serža Bramerca biti dovoljan za Holandiju da uskoro na Savetu ministara EU u Briselu, glasa za odmrzavanje Privremenog sporazuma, Dežer je naveo da u izveštaju piše da postoji saradnja između Srbije i Tribunala u Hagu i da je jasno da Srbija napreduje, ali ne piše gde su haški begunci.
"Ono što smo oduvek govorili jeste da, gde god da se oni nalaze (Ratko Mladić i Goran Hadžić), odgovor na to mora dati Srbija. Poznat je stav Evropske komisije, koji je iznela u izveštaju u oktobru, da treba odmrznuti Prelazni sporazum. Naš stav je podržao i Evropski parlament", kazao je on.
"Sada moramo da sačekamo narednu priliku i Savet ministara EU 8. decembra. Naravno, potreban je konsenzus svih 27 zemalja", istakao je Dežer.
Na pitanje može li status Kosova biti prepreka na evropskom putu Srbije, Dežer je odgovorio da se zna da ni EU ne deli isto stanovište u vezi sa Kosovom - 22 zemlje su ga priznale, a pet nije.
"Mi sada to vidimo kao dva paralelna procesa. Sa jedne strane je proces pridruživanja EU koji je duži, ima svoj tok, faze i dinamiku. Kosovo je paralelan proces i nalazi se pred Međunarodnim sudom pravde. EU sa svoje strane pomaže u socioekonomskom razvoju Kosova", rekao je on.
Dežer je kazao da EU traži dobru saradnju Srbije i Kosova, uz legalnu političku debatu.
"Tražimo saradnju u praktičnim socijalnim, ekonomskim temama zarad dobrobiti svih građana. Prvi korak u tom smeru je potpisivanje protokola o sigurnosti admnistrativne linije - između Ministarstva unutrašnjih poslova i Euleksa. Jer, ukoliko nema saradnje, od toga koristi imaju organizovane kriminalne grupe", istakao je Dežer.
On je podsetio da EU, kada je reč o zakonima, uvek insistira na dve stvari - da zakoni budu kvalitetni, u smislu da su prošli sve nivoe rasprave i da su na putu dobre primene.
"Jer, ako hoćete da budete deo jedinstvenog tržišta, da imate istu valutu, budete deo šengen zone, onda morate pokazati da imate zakone koji se dobro primenjuju, a ne samo stoje u nekoj fioci. Tražićemo od Srbije da pokaže kako primenjuje zakone, jer je to jedan od uslova u procesu pridruživanja (EU)", poručio je Dežer.
(Tanjug)
"Kada smo se usredsredili na pitanje viza, postavili smo i određene uslove. Oni nisu bili laki i podrazumevali su reforme u okviru sigurnosti dokumenata, politike migracija. Zadovoljni smo ovim procesom, koji se, naravno, mora nastaviti", rekao je Dežer u intervjuu "Novostima".
On je objasnio da, iako su vize za zemlje EU ukinute, to ne znači da građani Srbije mogu da ostanu u tim zemljama da rade.
"Ovi koraci uslediće kada se Srbija bude približila EU. Ipak, ukidanje viza jako je važno za motivaciju, kao i za to da bi se građani osetili delom zajednice", smatra Dežer.
Upitan da li će pozitivan izveštaj haškog tužioca Serža Bramerca biti dovoljan za Holandiju da uskoro na Savetu ministara EU u Briselu, glasa za odmrzavanje Privremenog sporazuma, Dežer je naveo da u izveštaju piše da postoji saradnja između Srbije i Tribunala u Hagu i da je jasno da Srbija napreduje, ali ne piše gde su haški begunci.
"Ono što smo oduvek govorili jeste da, gde god da se oni nalaze (Ratko Mladić i Goran Hadžić), odgovor na to mora dati Srbija. Poznat je stav Evropske komisije, koji je iznela u izveštaju u oktobru, da treba odmrznuti Prelazni sporazum. Naš stav je podržao i Evropski parlament", kazao je on.
"Sada moramo da sačekamo narednu priliku i Savet ministara EU 8. decembra. Naravno, potreban je konsenzus svih 27 zemalja", istakao je Dežer.
Na pitanje može li status Kosova biti prepreka na evropskom putu Srbije, Dežer je odgovorio da se zna da ni EU ne deli isto stanovište u vezi sa Kosovom - 22 zemlje su ga priznale, a pet nije.
"Mi sada to vidimo kao dva paralelna procesa. Sa jedne strane je proces pridruživanja EU koji je duži, ima svoj tok, faze i dinamiku. Kosovo je paralelan proces i nalazi se pred Međunarodnim sudom pravde. EU sa svoje strane pomaže u socioekonomskom razvoju Kosova", rekao je on.
Dežer je kazao da EU traži dobru saradnju Srbije i Kosova, uz legalnu političku debatu.
"Tražimo saradnju u praktičnim socijalnim, ekonomskim temama zarad dobrobiti svih građana. Prvi korak u tom smeru je potpisivanje protokola o sigurnosti admnistrativne linije - između Ministarstva unutrašnjih poslova i Euleksa. Jer, ukoliko nema saradnje, od toga koristi imaju organizovane kriminalne grupe", istakao je Dežer.
On je podsetio da EU, kada je reč o zakonima, uvek insistira na dve stvari - da zakoni budu kvalitetni, u smislu da su prošli sve nivoe rasprave i da su na putu dobre primene.
"Jer, ako hoćete da budete deo jedinstvenog tržišta, da imate istu valutu, budete deo šengen zone, onda morate pokazati da imate zakone koji se dobro primenjuju, a ne samo stoje u nekoj fioci. Tražićemo od Srbije da pokaže kako primenjuje zakone, jer je to jedan od uslova u procesu pridruživanja (EU)", poručio je Dežer.
(Tanjug)
