Srpska delegacija u Hagu smatra da su nam Bugari opet zabili "nož u leđa", podržavajući pred sudom u Hagu secesiju Kosova.
Srpska delegacija, s ambasadorom Dušanom Batakovićem na čelu, smatra da nam je Bugarska, kao i mnogo puta do sada u istoriji, "zabila nož u leđa", braneći secesiju Kosova pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, dok su Brazil i Bolivija povrdili zainteresovanost za očuvanje međunarodnog poretka.
Predstavnici Bolivije i Brazila ocenili su tokom govora u MSP da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava, kao i da narod Kosova nije imao pravo na samoopredeljenje i secesiju.
Ambasador Bolivije u Holandiji Roberto Kalsadilja Sarmiento je istakao da Kosovo nije bilo kolonija, niti pod okupacijom strane države, zbog čega ne može biti nezavisno po osnovu prava naroda na samoopredeljenje.
Sličan stav je izneo i ambasador Brazila u Holandiji Žoze Artur Denot Medeiroš, konstatujući da Kosovo nije bilo kolonija, niti žrtva agresije strane države. Prema rečima Medeiroša, Rezolucija 1244 je ukazala na potrebu očuvanja teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije, i pozvala na pronalaženje rešenja statusa Kosova pregovorima.
Jednostrana odluka se ne može shvatiti kao takvo rešenje, konstantovao je Medeiroš.
Predstavnik Burundija Žan D'Aspremon je pozvao Međunarodni sud pravde da utvrdi da li je pravo naroda na samoopredeljenje i formiranje nove države ograničeno isključivo na proces dekolonizacije. Bez obzira na odluku Međunarodnog suda pravde, Kosovo če nastaviti da postoji kao entitet, ocenio je D'Aspremon.
Što se tiče izlaganja bugarskog predstavnika Zlatka Dimitrova koji je branio secesiju Kosova, predstavnici srpske delegacije u Hagu podsećaju da je on bio član tima Martija Ahtisarija koji je "dao zeleno svetlo vlastima u Prištini da proglase nezavisnost".
Prema njegovim rečima, Rezolucija 1244 nije tražila da se postigne saglasnost o statusu Kosova, niti da Kosovo ostane u sastavu Srbije, ukoliko se ne postigne dogovor Beograda i Prištine. Pregovarački proces Beograda i Prištine je propao i nezavisnost Kosova je postala jedno od mogućih rešenja problema, izjavio je Dimitrov.
Delegacija Srbije smatra da nam je "po ko zna koji put u istoriji, navodno prijateljski nastrojena Bugarska zabila nož u leđa", ocenjujući da je čak i Albanija bila manje antisrpski nastrojena od Dimitrova koji je svojim govorom nastojao da delegitimiše poteze Srbije i pogrešno interpretira pojedine stavove koji su se prethodnih dana čuli u korist srpskih interesa.
Predstavnici Burundija izneli su, prema oceni srpske delegacije, krajnje neubedljivu interpretaciju jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova.
Najviše nade u odbrani srpskih stavova u Hagu se polaže u članice Saveta bezbednosti koje će izlagati u ponedeljak i utorak - Kinu i Rusiju, kao i članice EU Španiju, Kipar i Rumuniju.
Legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova do sada su podržale Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija i Austrija, dok su Argentina, Azarbejdžan i Belorusija ocenile da je ta deklaracija u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
U korist srpskih interesa i odbrane međunarodnog prava, pored navedenih država, govoriće narednih dana predstvnici Rumunije, Kipra, Venecuele i Vijetnama.
U prilog samoproklamovane države Kosovo, pored navedenih država i Albanije, Nemačke i Saudijske Arabije, argumentaciju će do kraja desetodnevnog zasedanja izneti SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Holandija, Norveška, Hrvatska, Danska, Finska i Jordan.
(Tanjug/MONDO)
Predstavnici Bolivije i Brazila ocenili su tokom govora u MSP da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava, kao i da narod Kosova nije imao pravo na samoopredeljenje i secesiju.
Ambasador Bolivije u Holandiji Roberto Kalsadilja Sarmiento je istakao da Kosovo nije bilo kolonija, niti pod okupacijom strane države, zbog čega ne može biti nezavisno po osnovu prava naroda na samoopredeljenje.
Sličan stav je izneo i ambasador Brazila u Holandiji Žoze Artur Denot Medeiroš, konstatujući da Kosovo nije bilo kolonija, niti žrtva agresije strane države. Prema rečima Medeiroša, Rezolucija 1244 je ukazala na potrebu očuvanja teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije, i pozvala na pronalaženje rešenja statusa Kosova pregovorima.
Jednostrana odluka se ne može shvatiti kao takvo rešenje, konstantovao je Medeiroš.
Predstavnik Burundija Žan D'Aspremon je pozvao Međunarodni sud pravde da utvrdi da li je pravo naroda na samoopredeljenje i formiranje nove države ograničeno isključivo na proces dekolonizacije. Bez obzira na odluku Međunarodnog suda pravde, Kosovo če nastaviti da postoji kao entitet, ocenio je D'Aspremon.
Što se tiče izlaganja bugarskog predstavnika Zlatka Dimitrova koji je branio secesiju Kosova, predstavnici srpske delegacije u Hagu podsećaju da je on bio član tima Martija Ahtisarija koji je "dao zeleno svetlo vlastima u Prištini da proglase nezavisnost".
Prema njegovim rečima, Rezolucija 1244 nije tražila da se postigne saglasnost o statusu Kosova, niti da Kosovo ostane u sastavu Srbije, ukoliko se ne postigne dogovor Beograda i Prištine. Pregovarački proces Beograda i Prištine je propao i nezavisnost Kosova je postala jedno od mogućih rešenja problema, izjavio je Dimitrov.
Delegacija Srbije smatra da nam je "po ko zna koji put u istoriji, navodno prijateljski nastrojena Bugarska zabila nož u leđa", ocenjujući da je čak i Albanija bila manje antisrpski nastrojena od Dimitrova koji je svojim govorom nastojao da delegitimiše poteze Srbije i pogrešno interpretira pojedine stavove koji su se prethodnih dana čuli u korist srpskih interesa.
Predstavnici Burundija izneli su, prema oceni srpske delegacije, krajnje neubedljivu interpretaciju jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova.
Najviše nade u odbrani srpskih stavova u Hagu se polaže u članice Saveta bezbednosti koje će izlagati u ponedeljak i utorak - Kinu i Rusiju, kao i članice EU Španiju, Kipar i Rumuniju.
Legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova do sada su podržale Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija i Austrija, dok su Argentina, Azarbejdžan i Belorusija ocenile da je ta deklaracija u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
U korist srpskih interesa i odbrane međunarodnog prava, pored navedenih država, govoriće narednih dana predstvnici Rumunije, Kipra, Venecuele i Vijetnama.
U prilog samoproklamovane države Kosovo, pored navedenih država i Albanije, Nemačke i Saudijske Arabije, argumentaciju će do kraja desetodnevnog zasedanja izneti SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Holandija, Norveška, Hrvatska, Danska, Finska i Jordan.
(Tanjug/MONDO)
