Srbija treba da se ponaša kao da je već članica Evropske unije izjavio je potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić.
To znači da ne budemo ograničeni samo na ono što je postalo takozvani trougao evropskih integracija, a to su vize, IPA fondovi i formalni status zemlje, rekao je za "Politiku" Đelić.
To jesu tri ključna elementa u našim evropskim integracijama i u okviru sva tri smo uspeli da napravimo veoma značajan napredak ove godine, ocenio je on.
Sa druge strane Evropa je serija drugih stvari, sada kada je dovršen Lisabonski sporazum, Srbija mora da bude prisutna na samom začetku i u punom kapacitetu poput bilo koje druge članice EU prisutna u onome što Evropa sprema, objašnjava Đelić.
Prema njegovim rečima Srbija mora nastupiti u punom kapacitetu u okviru šest evropskih inicijativa sledeće godine.
"Na prvom mestu mislim na transportnu zajednicu. Predložićemo originalan način finansiranja železnice. Druga stvar je dunavska strategija i mi ćemo već 1. i 2. februara izaći sa punom listom projekata i predlozima.
Zatim tu je tehnologija - sa kolegama iz Evrope i regiona smo podelili projekat tehnološkog fonda za zapadni Balkan i reakcije su bile toliko pozitivne da verujem da će on postati realnost u narednih godinu i po ili dve", kaže Đelić.
Napominjući kao veoma značajnu i politiku inkluzije Roma, problem izbeglica i raseljenih lica.
Po njegovom mišljenju Srbija će, tokom španskog predsedavanja biti u prilici da pomogne u izradi panevropske strategije za inkluziju Roma.
Prihvaćena je i srpska inicijativa da se u prvoj polovini sledeće godine održi konferencija na temu izbeglih i raseljenih lica kako bi se napokon rešili zaostali problemi i prava ovih građana.
"Najzad, tražićemo da mnogo veća sredstva budu izdvojena za programe razmene na profesionalnom nivou", kaže Đelić napominjući da Srbija mora biti tamo gde se pokreću važne evropske inicijative.
(FoNet)
To jesu tri ključna elementa u našim evropskim integracijama i u okviru sva tri smo uspeli da napravimo veoma značajan napredak ove godine, ocenio je on.
Sa druge strane Evropa je serija drugih stvari, sada kada je dovršen Lisabonski sporazum, Srbija mora da bude prisutna na samom začetku i u punom kapacitetu poput bilo koje druge članice EU prisutna u onome što Evropa sprema, objašnjava Đelić.
Prema njegovim rečima Srbija mora nastupiti u punom kapacitetu u okviru šest evropskih inicijativa sledeće godine.
"Na prvom mestu mislim na transportnu zajednicu. Predložićemo originalan način finansiranja železnice. Druga stvar je dunavska strategija i mi ćemo već 1. i 2. februara izaći sa punom listom projekata i predlozima.
Zatim tu je tehnologija - sa kolegama iz Evrope i regiona smo podelili projekat tehnološkog fonda za zapadni Balkan i reakcije su bile toliko pozitivne da verujem da će on postati realnost u narednih godinu i po ili dve", kaže Đelić.
Napominjući kao veoma značajnu i politiku inkluzije Roma, problem izbeglica i raseljenih lica.
Po njegovom mišljenju Srbija će, tokom španskog predsedavanja biti u prilici da pomogne u izradi panevropske strategije za inkluziju Roma.
Prihvaćena je i srpska inicijativa da se u prvoj polovini sledeće godine održi konferencija na temu izbeglih i raseljenih lica kako bi se napokon rešili zaostali problemi i prava ovih građana.
"Najzad, tražićemo da mnogo veća sredstva budu izdvojena za programe razmene na profesionalnom nivou", kaže Đelić napominjući da Srbija mora biti tamo gde se pokreću važne evropske inicijative.
(FoNet)
