On je rekao novinarima nakon posete kancelarije Zaštitnika građana Saše Jankovića da je reforma pravosuđa ključna za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
"Reforma sudstva je jedna od najsenzibilnijih i nijedna reforma tog tipa ne može da bude idealna", izjavio je Tadić.
"Nijedna reforma ne može da bude idealna i niko nije očekivao da će svi delovi društva i političke stranke reći da je to prava stvar", rekao je Tadić.
"No, siguran sam da je celokupna reforma pravosuđa dobro urađena i za to smo dobili veliku podršku evropskih institucija", kazao je Tadić.
Komentarišući zahteve Sindikata pravosuđa da se poništi opšti izbor sudija i tužioca, Tadić je rekao da će da sasluša primedbe koje dolaze iz sindikata, ali da će razgovarati i sa državnim organima koji su vršili reformu pravosuđa.
On je negirao da je bilo ikakvih političkih pritisaka i ocenio da bi takvim pritiscima reforma pravosuđa bila obesmišljena.
Tadić je rekao da je reforma pravosuđa neophodna i da je u prethodnom periodu osećao i ličnu frustraciju kada je ohrabrivao sprovođenje borbe protiv kriminala, nasilja ili korupcije, a kada su neke suštinski važne presude poništavane.
"Kada su ljudi koji su pokušavali da upale glavu čoveka koji je pripadnik službe bezbednosti dobijali zatvorsku kaznu , onda je išla masovna akcija protiv te kazne", naveo je Tadić.
"Da ne govorim o pokušajima revizije sudskih procesa za ubistvo (premijera) Zorana Đinđića ili Ibarsku magistralu", rekao je on.
Predsednik je ocenio da su sudije i tužioce birale nezavisne institucije i da je taj posao obavljen u skladu sa profesionalnim kriterijumima.
Prema njegovoj oceni, zbog izbora velikog broja ljudi "statistički" nije moguće da izbor svakog sudije bude "idealan", ali da eventualne nepravilnosti ne treba da budu tumačene kao politički pritisak.
"Veliki kriminalci misle, da uvek mogu da ostvare neku vezu u pravosuđu što bi im omogućilo odbranu sa slobode. Mi više nismo naivni, znamo šta su osnovne pretpostavke za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije", zaključio je Tadić.
On je ocenio da država treba da se sistematski suprotstavi nasilju, bez obzira da li se ono događa na sportskim terenima ili političkim i javnim skupovima.
Tadić je rekao da država mora da bude znatno aktivnija u suprotstavljanju nasilju i podržao inicijativu Liberalno-demokratske partije da se izmeni Krivični zakonik tako da posebno kažnjavanje nasilničkog ponašanja na sportskim priredbama bude moguće i na javnim skupovima.
"Nije dovoljno da nasilništvo suspendujemo samo u jednom segmentu društva, ako dozvolimo da nasilje buja u nekom drugom segmentu", naglasio je Tadić.
Mi decenijama živimo u atmosferi nasilništva, počev od političkog govora i govora mržnje, pa do promovisanja nasilja kao modela ponašanja za mlade, upozorio je Tadić.
On je ukazao i da postoji jedna vrsta "legitimizacije nasilništva prema ženama", da skoro svake nedelje jedna žena izgubi život od svog životnog saputnika i naglasio da ovo društvo u zaštiti rodnih prava mora biti aktivnije.
"Nemamo ni pravu politiku suspendovanja i kažnjavanja koja bi odvraćala od nasilja pojedine grupa našeg stanovništva", rekao je Tadić.
On je dodao da Srbija nije dovoljno ulagala u institucije zatvorskih sankcija.
"Zatvori u Srbiji treba da se podižu na novim standardima i moraju da budu zone bezbednosti, da omoguće da sankcija postigne efekat i da omoguće popravljanje i socijalizaciju građana koji su počinili krivična dela", poručio je Tadić.
Prema njegovim rečima, administracija u Srbiji mnoge inicijative tretira samo kao predmete, a ne kao inicijative iza kojih stoje sudbine ljudi, koje mogu da budu ugrožene.
"Neophodno je da administracija, koja pokreće inicijativu, prati krajnji rezultat, da prati da li su prava građana zaštićena aktivnošću javnih službi ili su ugrožena njihovom neaktivnošću i pasivnim odnosom", rekao je Tadić.
On je čestitao Jankoviću na rezultatima ostvarenim u prve dve godine rada i ocenio da je Zaštitnik građana u tom periodu izrastao u instituciju na koju građani mogu da se oslone.
Nakon posete kancelariji Zaštitnika građana, predsednik je ocenio da su prostorije neadekvatne i izrazio očekivanje da će, nakon što bude obezbeđen adekvatan smeštaj, ta kancelarija ostvariti i bolje rezultate nego do sada.
Zaštitnik građana Saša Janković rekao je, povodom dve godine rada kancelarije, da je ta institucija od skromne službe izrasla u organizaciju u kojoj radi 58 saradnika.
On je rekao da se, u tom periodu, zaštitniku građana obratilo oko 8.000 građana, a da je u više od 100 slučajeva utvrđeno da su prava građana bila prekršena.
Janković je rekao da je kancelarija do sada imala 15 zakonskih inicijativa Skupštini i dve Vladi Srbije, a da su njeni predstavnici konsultovani u izradi više zakonskih predloga.
On je podsetio i da su novinari u poslednje vreme postali meta nasilništva i pretnji, uz ocenu da "nema mesta zadovoljstvu" u radu institucije Zaštitnika građana.
"Pred nama je veliki rad i nadam se da ćemo još većem broju građana Srbije povratiti i osnažiti poverenje u to da država postoji da bi štitila njihova prava, kao i da administracija ima obaveze a građani prava, a ne obratno", naglasio je Janković.
"Ipak, ne mogu reći da smo zadovoljni, jer i dalje ima građana koji osećaju nedostatak zaštite svojih prava", rekao je Janković i dodao da je dostizanje pravde za mnoge građane i dalje sporo, naročito za ugrožene i ranjive grupe.
(agencije/MONDO)
"Reforma sudstva je jedna od najsenzibilnijih i nijedna reforma tog tipa ne može da bude idealna", izjavio je Tadić.
"Nijedna reforma ne može da bude idealna i niko nije očekivao da će svi delovi društva i političke stranke reći da je to prava stvar", rekao je Tadić.
"No, siguran sam da je celokupna reforma pravosuđa dobro urađena i za to smo dobili veliku podršku evropskih institucija", kazao je Tadić.
Komentarišući zahteve Sindikata pravosuđa da se poništi opšti izbor sudija i tužioca, Tadić je rekao da će da sasluša primedbe koje dolaze iz sindikata, ali da će razgovarati i sa državnim organima koji su vršili reformu pravosuđa.
On je negirao da je bilo ikakvih političkih pritisaka i ocenio da bi takvim pritiscima reforma pravosuđa bila obesmišljena.
Tadić je rekao da je reforma pravosuđa neophodna i da je u prethodnom periodu osećao i ličnu frustraciju kada je ohrabrivao sprovođenje borbe protiv kriminala, nasilja ili korupcije, a kada su neke suštinski važne presude poništavane.
"Kada su ljudi koji su pokušavali da upale glavu čoveka koji je pripadnik službe bezbednosti dobijali zatvorsku kaznu , onda je išla masovna akcija protiv te kazne", naveo je Tadić.
"Da ne govorim o pokušajima revizije sudskih procesa za ubistvo (premijera) Zorana Đinđića ili Ibarsku magistralu", rekao je on.
Predsednik je ocenio da su sudije i tužioce birale nezavisne institucije i da je taj posao obavljen u skladu sa profesionalnim kriterijumima.
Prema njegovoj oceni, zbog izbora velikog broja ljudi "statistički" nije moguće da izbor svakog sudije bude "idealan", ali da eventualne nepravilnosti ne treba da budu tumačene kao politički pritisak.
"Veliki kriminalci misle, da uvek mogu da ostvare neku vezu u pravosuđu što bi im omogućilo odbranu sa slobode. Mi više nismo naivni, znamo šta su osnovne pretpostavke za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije", zaključio je Tadić.
On je ocenio da država treba da se sistematski suprotstavi nasilju, bez obzira da li se ono događa na sportskim terenima ili političkim i javnim skupovima.
Tadić je rekao da država mora da bude znatno aktivnija u suprotstavljanju nasilju i podržao inicijativu Liberalno-demokratske partije da se izmeni Krivični zakonik tako da posebno kažnjavanje nasilničkog ponašanja na sportskim priredbama bude moguće i na javnim skupovima.
"Nije dovoljno da nasilništvo suspendujemo samo u jednom segmentu društva, ako dozvolimo da nasilje buja u nekom drugom segmentu", naglasio je Tadić.
Mi decenijama živimo u atmosferi nasilništva, počev od političkog govora i govora mržnje, pa do promovisanja nasilja kao modela ponašanja za mlade, upozorio je Tadić.
On je ukazao i da postoji jedna vrsta "legitimizacije nasilništva prema ženama", da skoro svake nedelje jedna žena izgubi život od svog životnog saputnika i naglasio da ovo društvo u zaštiti rodnih prava mora biti aktivnije.
"Nemamo ni pravu politiku suspendovanja i kažnjavanja koja bi odvraćala od nasilja pojedine grupa našeg stanovništva", rekao je Tadić.
On je dodao da Srbija nije dovoljno ulagala u institucije zatvorskih sankcija.
"Zatvori u Srbiji treba da se podižu na novim standardima i moraju da budu zone bezbednosti, da omoguće da sankcija postigne efekat i da omoguće popravljanje i socijalizaciju građana koji su počinili krivična dela", poručio je Tadić.
Prema njegovim rečima, administracija u Srbiji mnoge inicijative tretira samo kao predmete, a ne kao inicijative iza kojih stoje sudbine ljudi, koje mogu da budu ugrožene.
"Neophodno je da administracija, koja pokreće inicijativu, prati krajnji rezultat, da prati da li su prava građana zaštićena aktivnošću javnih službi ili su ugrožena njihovom neaktivnošću i pasivnim odnosom", rekao je Tadić.
On je čestitao Jankoviću na rezultatima ostvarenim u prve dve godine rada i ocenio da je Zaštitnik građana u tom periodu izrastao u instituciju na koju građani mogu da se oslone.
Nakon posete kancelariji Zaštitnika građana, predsednik je ocenio da su prostorije neadekvatne i izrazio očekivanje da će, nakon što bude obezbeđen adekvatan smeštaj, ta kancelarija ostvariti i bolje rezultate nego do sada.
Zaštitnik građana Saša Janković rekao je, povodom dve godine rada kancelarije, da je ta institucija od skromne službe izrasla u organizaciju u kojoj radi 58 saradnika.
On je rekao da se, u tom periodu, zaštitniku građana obratilo oko 8.000 građana, a da je u više od 100 slučajeva utvrđeno da su prava građana bila prekršena.
Janković je rekao da je kancelarija do sada imala 15 zakonskih inicijativa Skupštini i dve Vladi Srbije, a da su njeni predstavnici konsultovani u izradi više zakonskih predloga.
On je podsetio i da su novinari u poslednje vreme postali meta nasilništva i pretnji, uz ocenu da "nema mesta zadovoljstvu" u radu institucije Zaštitnika građana.
"Pred nama je veliki rad i nadam se da ćemo još većem broju građana Srbije povratiti i osnažiti poverenje u to da država postoji da bi štitila njihova prava, kao i da administracija ima obaveze a građani prava, a ne obratno", naglasio je Janković.
"Ipak, ne mogu reći da smo zadovoljni, jer i dalje ima građana koji osećaju nedostatak zaštite svojih prava", rekao je Janković i dodao da je dostizanje pravde za mnoge građane i dalje sporo, naročito za ugrožene i ranjive grupe.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
