Ta odluka je, kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, doneta posle konsultacija predsednika Srbije Borisa Tadića sa predsednikom Vlade Srbije Mirkom Cvetkovićem.

"Republika Srbija odlučila se na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine", piše u saopštenju Vlade Srbije.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je povodom odluke Vlade da Srbija i dalje smatra da sve konflikte iz ratova na tlu bivše SFRJ treba rešavati vansudskim procesima, mirnim putem.

"Srbija je smatrala i u prethodnim godinama, a smatra i dalje, da je uvek bolje da se svi konflikti iz ratova 90-ih godina rešavaju vansudskim procesima, mirnim putem, međutim, za takav pristup Srbije potrebni su i partneri sa druge strane", rekao je Tadić za Radio-televiziju Srbije.

Prema predsednikovim rečima, takav pristup Srbije, nikada nije podrazumevao da svi zločini ne treba da budu procesuirani, ali da zločini treba da budu procesuirani u redovnim sudskim procesima.

Tadić je rekao da danas nema nikakve dileme "da ulazimo u jednu novu etapu odnosa, koja će podrazumevati i sudski proces pred Međunarodnim sudom pravde".

"Ali istovremeno želimo da verujemo da je moguće da hrvatske i srpske institucije u budućnosti sednu za sto i pokušaju da kroz jedan uporan i naporan proces uspostave eventualno vansudsko poravnanje i vansudsko rešenje koje zadovoljava i pravdu i princip pravičnosti, ali istovremeno vodi računa o žrtvama koje su apsolutno nesumnjive i teška posledica ratnih zbivanja tokom 90-ih godina", rekao je predsednik.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi ocenio je da je odluka Vlade Srbije logičan potez.

"Potez na koji se odlučila naša vlada je logičan. Ja se još uvek pomalo nadam da će u poslednjem času doći do nekog susreta i nekog prepoznavanja da bi bilo racionalnije da se to ostavi istoriji i individualnoj odgovornosti", izjavio je Varadi agenciji Tanjug.

Varadi, koji je bio jedan od pravni zastupnika Srbije u vezi sa tužbom koju je podnela Hrvatska, podsetio je da je i tada zastupao stav da Međunarodni sud pravde po tom pitanju treba da se oglasi nenadležnim, ne samo zato što to nije pravno korektno, već i zbog toga što je za međususedske odnose dve države loše da se taj sukob nastavi i na pravni način.

"Mislim da istinu treba tražiti kroz individualnu odgovornost, a ne kroz konfrontaciju država", ocenio je Varadi.

On je objasnio da Međunarodni sud pravde odluku može doneti samo po pitanju genocida, odnosno utvrditi da li je jedna država izvršila ili pomagala genocid.

Varadi smatra da je malo verovatno da se postupak po kontratužbi Srbije protiv Hrvatske može završiti osudom.

"Znamo da Haški tribunal za sukobe u Hrvatskoj, ne da nije nikog osudio, nego nije nikog ni optužio za genocid. Po tome sudeći, malo je verovatno da bi se ovaj postupak mogao završiti osudom", ocenio je Varadi.

Hrvatska je MSP podnela tužbu protiv Srbije 1999. godine. U njoj se tvrdi da je Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida", zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske.

MSP je odbacio argumentaciju Srbije da nije nadležan da presuđuje jer u vreme podnošenja tužbe Srbija, odnosno bivša Savezna Republika Jugoslavija, nije bila članica UN, a potom odredio rok do 22. marta 2010. godine da Srbija, u skladu sa procedurom, odgovori na navode iz hrvatske tužbe.

(agencije/MONDO, arhivska fotografija, foto Beta)