Ibarsku magistralu su sa pravom godinama zvali "crna magistrala". Crne tačke na ovoj deonici počinju već na izlazu iz Beograda, kod Orlovače i naselja Meljak i Stepojevac.
Već je dobro poznato da je jedna od najrizičnih deonica kod Ljiga, gde je zbog čestih nesreća policija bila prinuđena da uvede stalne kontrole.
Prema pojedinim statističkim podacima, na 14 rizičnih deonica ove saobraćajnice godišnje pogine skoro 500 ljudi. Mnogi je i dalje smatraju jednom od najopasnijih saobraćajnica u Srbiji. Ali sve se menja 2016. kada se u novembru te godine otvara deonica Koridora 11 od Ljiga do Preljine dužine 40,35 kilometra. Sa 66 mostova i četiri tunela ova deonica je označila početak borbe za sigurnije puteve - puteve kojima će se bezbednije i brže stizati.
Najznačajniji datum je svakako onaj dve i po godine kasnije kada je 18. avgusta 2019. svečano otvoren autoput "Miloš Veliki". Odnosno deonica Koridora 11 od Obrenovca do Preljine. Novih 103 kilometara autoputa. Veliko olakšanje za sve one koji putuju do Zapadne Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Ko voli tačne brojke deonice izgledaju ovako:
- Obrenovac - Ub: 26,2 km
- Ub - Lajkovac: 12,5 km
- Lajkovac - Ljig: 24 km
Zajedno sa deonicom Ljig - Preljina to je onih već pomenutih 103 kilometra. Ograničenje brzine na većem delu autoputa je 130 kilometara na sat. To bi značilo da od Obrenovca do Ljiga možete stići za nekih pola sata. Ovo je kada govorimo o brzini. Ali ne zaboravite ono što je još važnije - bezbednost. "Miloš Veliki" omogućava da zaobiđete Ibarsku magistralu. Do Čačka iz Beograda stižete za sat i 45 minuta.
Izgradnja autoputa "Miloš Veliki" ima i veliki značaj za privlačenje domaćih i stranih investitora što će, između ostalog, omogućiti ravnomerni razvoj svih okolnih opština. Kada govorimo o investicijama auto put je velika šansa za privedu ali i za turiskičku i ugostiteljsku delatnost. Kolika je frekvencija saobraćaja dovoljno govori podatak da nevno prođe 14.000 vozila.
Ono što bi trebalo podsetiti je da bi ključna deonica autoputa oko Čačka, tačnije od Preljine do Pakovraća, uskoro trebalo da bude završena. Time će se rasteretiti saobraćaj u ovom gradu a očekuju se značajno manje gužve na Preljini, prema Zlatiboru, Tari, Crnoj Gori i BiH. Očekuje se da ova deonica bude gotova do kraja januara ili u prvoj polovini februara.
Inače, trebalo bi naglasiri da je auto-put Preljina - Požega podeljen na tri manje deonice. Od Preljine do Prijevora u dužini do 8,27 kilometara. Zatim od Prijevora do Lučana bi trebalo uraditi 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova. Treća poddeonica, od Lučana do Požege, protezaće se na sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgrađena tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice.
Ova deonica ima posebno veliki značaj jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg auto-puta Beograd - Sarajevo.
U planu je još jedna deonica u dužini od 100 i nešto kilometara. U pitanju je deonica Požega - Boljare. U toku je izbor trase. Vrednost ove deonice se procenjuje na oko milijardu evra. Auto-put ide od Požege do Arilja i Ivanjice, gde dolazi na Peštersku visoravan, prolazi blizu Sjenice i završava se na budućem graničnom prelazu Boljare. Deonica je veoma komplikovana za izgradnju, sa mnogo mostova i tunela. Trebalo bi na kraju naglasiti da je samo u 2021. godini urađeno 547 kilometara loaklnih i 682 kilometra državnih puteva.
