Suđenje lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, optuženom za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, nastavljeno je danas popodne pred Haškim tribunalom iskazom svedoka optužbe iza zatvorenih vrata.
Iskaz zaštićenog svedoka optužbe VS-037 o zbivanjima u Zvorniku 1991-92 otvoren je za javnost danas kasno popodne na suđenju lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, optuženom za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH.
Svedočenju je prisustvovao i svedokov branilac Duško Tomić, budući da je svedok pred Tribunalom imao status osumnjičenog.
Odgovarajući na pitanja tužioca Matijasa Markusena, svedok koji je u to vreme bio komandir policijske stanice i potpredsednik Srpske demokratske stranke u Zvorniku, opisivao je razvoj stanja u tom gradu pre početka rata u BiH.
VS-037 je tvrdio da je cilj SDS bilo "očuvanje Jugoslavije", kao države "u kojoj su živeli svi Srbi", ali da se taj cilj, kada je počeo rat u BiH, promenio u ostanak srpskog naroda i svih koji to žele u "krnjoj Jugoslaviji".
Svedok je, međutim, potvrdio da je Skupština Republike Srpske u maju 1992. usvojila šest strateških ciljeva, među kojima je bilo odvajanje od druga dva naroda i uklanjanje Drine kao granice među Srbima.
VS-037 je rekao i da se sa Šešeljom nikada nije susreo, ali da jeste prisustvovao njegovom govoru u Malom Zvorniku za koji je mogao samo da kaže da je održan "pre jula 1991".
U optužnici protiv Šešelja navodi se da je on taj govor održao u aprilu 1992, dva dana pre srpskog napada na Zvornik, pozivajući na proterivanje Muslimana.
Šešelj je ranije tokom procesa, ispitujući jedinog svedoka optužbe o tom mitingu, u sudnici pokazao dokaze da je miting u Malom Zvorniku održao u avgustu 1990.
Tužilac Markusen je potom priznao da nema dodatnih dokaza za tvrdnju iz optužnice.
Svedok VS-037 je danas rekao i da je Šešelj u tom govoru kritikovao tadašnju vlast u Srbiji na čelu sa Slobodanom Miloševićem, na šta je predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) primetio da su, po optužnici, Milošević i Šešelj bili učesnici u istom zajedničkom zločinačkom poduhvatu.
VS-037 nastavlja svedočenje, a sutra će ga unakrsno ispitivati optuženi Šešelj.
Šešelj je danas od sudskog veća zatražio da mu omogući da se "obrati javnosti telefonskom konferencijom za štampu" uoči lokalnih izbora u Odžacima, zakazanim za 24. januar.
"Ja sam vrlo zainteresovan za ishod tih izbora....koji su veoma važni za mene i moju stranku", rekao je Šešelj.
Šešelj je, u nastavku suđenja danas rekao da mu je od kada se nalazi u pritvoru često onemogućavan kontakt sa spoljašnim svetom.
"Sedam godina sam robijaš, ali sam po zakonu nevin dok se suprotno ne dokaže. Sada, prvi put posle sedam godina, tražim od sudskog veća, s obzirom na to da su 24. januara lokalni izbori u Odžacima, da mi se omogući obraćanje srpskoj javnosti putem telefonske konferencije za štampu", rekao je Šešelj u sudnici Haškog tribunala.
Sudija Antoneti zatražio je od tužilaca i sudskog sekretarijata da se pismeno izjasne o zahtevu optuženog.
Prema ranijoj odluci pretresnog veća, Šešelj je danas sudijama i tužiocima dostavio tri svoje nove knjige radi provere da li one sadrže poverljive podatke o svedocima.
"Neću pominjati naslove jer su uvredljivi i skaredni i u njima se pominju imena sudija Kevina Parkera, O Gon Kvona i Ijana Bonomija . U knjigama su objavljeni samo javni dokumenti", kazao je Šešelj.
Optuženi je danas ponovo protestovao zbog toga što mu je sekretarijat Tribunala "pre više od godinu dana" ukinuo nenadzirane susrete sa pravnim savetnicima Zoranom Krasićem i Slavkom Jerkovićem "zbog sumnje da su uticali na svedoke".
Suđenje Šešelju biće nastavljeno sutra na sednici zatvorenoj za javnost, što je najviši nivo zaštite identiteta svedoka.
Proces Šešelju, koji je počeo u novembru 2007, bio je prekinut u februaru prošle godine, na zahtev optužbe, posle tvrdnje jednog od svedoka da mu je prećeno.
Tribunal je o tim tvrdnjama sproveo poverljivu istragu, čiji detalji nisu bili dostupni javnosti. Saopštavajući odluku da suđenje bude nastavljeno, sudija Antoneti u novembru prošle godine nije pomenuo ishod te istrage, osim što je naznačio da su neki delovi odluke i dalje poverljivi i da neće biti dostupni čak ni optuženom Šešelju.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
Šešelj je u pritvoru Haškog tribunala od kraja februara 2003, kada se dobrovoljno predao.
(agencije/MONDO)
Svedočenju je prisustvovao i svedokov branilac Duško Tomić, budući da je svedok pred Tribunalom imao status osumnjičenog.
Odgovarajući na pitanja tužioca Matijasa Markusena, svedok koji je u to vreme bio komandir policijske stanice i potpredsednik Srpske demokratske stranke u Zvorniku, opisivao je razvoj stanja u tom gradu pre početka rata u BiH.
VS-037 je tvrdio da je cilj SDS bilo "očuvanje Jugoslavije", kao države "u kojoj su živeli svi Srbi", ali da se taj cilj, kada je počeo rat u BiH, promenio u ostanak srpskog naroda i svih koji to žele u "krnjoj Jugoslaviji".
Svedok je, međutim, potvrdio da je Skupština Republike Srpske u maju 1992. usvojila šest strateških ciljeva, među kojima je bilo odvajanje od druga dva naroda i uklanjanje Drine kao granice među Srbima.
VS-037 je rekao i da se sa Šešeljom nikada nije susreo, ali da jeste prisustvovao njegovom govoru u Malom Zvorniku za koji je mogao samo da kaže da je održan "pre jula 1991".
U optužnici protiv Šešelja navodi se da je on taj govor održao u aprilu 1992, dva dana pre srpskog napada na Zvornik, pozivajući na proterivanje Muslimana.
Šešelj je ranije tokom procesa, ispitujući jedinog svedoka optužbe o tom mitingu, u sudnici pokazao dokaze da je miting u Malom Zvorniku održao u avgustu 1990.
Tužilac Markusen je potom priznao da nema dodatnih dokaza za tvrdnju iz optužnice.
Svedok VS-037 je danas rekao i da je Šešelj u tom govoru kritikovao tadašnju vlast u Srbiji na čelu sa Slobodanom Miloševićem, na šta je predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) primetio da su, po optužnici, Milošević i Šešelj bili učesnici u istom zajedničkom zločinačkom poduhvatu.
VS-037 nastavlja svedočenje, a sutra će ga unakrsno ispitivati optuženi Šešelj.
Šešelj je danas od sudskog veća zatražio da mu omogući da se "obrati javnosti telefonskom konferencijom za štampu" uoči lokalnih izbora u Odžacima, zakazanim za 24. januar.
"Ja sam vrlo zainteresovan za ishod tih izbora....koji su veoma važni za mene i moju stranku", rekao je Šešelj.
Šešelj je, u nastavku suđenja danas rekao da mu je od kada se nalazi u pritvoru često onemogućavan kontakt sa spoljašnim svetom.
"Sedam godina sam robijaš, ali sam po zakonu nevin dok se suprotno ne dokaže. Sada, prvi put posle sedam godina, tražim od sudskog veća, s obzirom na to da su 24. januara lokalni izbori u Odžacima, da mi se omogući obraćanje srpskoj javnosti putem telefonske konferencije za štampu", rekao je Šešelj u sudnici Haškog tribunala.
Sudija Antoneti zatražio je od tužilaca i sudskog sekretarijata da se pismeno izjasne o zahtevu optuženog.
Prema ranijoj odluci pretresnog veća, Šešelj je danas sudijama i tužiocima dostavio tri svoje nove knjige radi provere da li one sadrže poverljive podatke o svedocima.
"Neću pominjati naslove jer su uvredljivi i skaredni i u njima se pominju imena sudija Kevina Parkera, O Gon Kvona i Ijana Bonomija . U knjigama su objavljeni samo javni dokumenti", kazao je Šešelj.
Optuženi je danas ponovo protestovao zbog toga što mu je sekretarijat Tribunala "pre više od godinu dana" ukinuo nenadzirane susrete sa pravnim savetnicima Zoranom Krasićem i Slavkom Jerkovićem "zbog sumnje da su uticali na svedoke".
Suđenje Šešelju biće nastavljeno sutra na sednici zatvorenoj za javnost, što je najviši nivo zaštite identiteta svedoka.
Proces Šešelju, koji je počeo u novembru 2007, bio je prekinut u februaru prošle godine, na zahtev optužbe, posle tvrdnje jednog od svedoka da mu je prećeno.
Tribunal je o tim tvrdnjama sproveo poverljivu istragu, čiji detalji nisu bili dostupni javnosti. Saopštavajući odluku da suđenje bude nastavljeno, sudija Antoneti u novembru prošle godine nije pomenuo ishod te istrage, osim što je naznačio da su neki delovi odluke i dalje poverljivi i da neće biti dostupni čak ni optuženom Šešelju.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
Šešelj je u pritvoru Haškog tribunala od kraja februara 2003, kada se dobrovoljno predao.
(agencije/MONDO)
