Da li znate šta su otpadne vode? To su prirodne vode koje su nekom upotrebom postale štetne po životnu sredinu. Tom prilikom se njene fizičke, hemijske ili biološke karakteristike toliko menjaju da ona postaje nepodobna upotrebu.
Da li znate šta su otpadne vode? To su prirodne vode koje su nekom upotrebom postale štetne po životnu sredinu. Tom prilikom se njene fizičke, hemijske ili biološke karakteristike toliko menjaju da ona postaje nepodobna upotrebu. Dele se po načinu nastanka - atmosferske (koje se prikupljaju tokom padavina ili topljenja snega) i podzemne vode koje su najmanje zagarene, komunalne koje nastaju mešanjem sanitarnih (iz domaćinstva) i industrijskih voda i za kraj vode iz poljoprivrede.
Trebalo bi naglasiti da se sve otpadne vode moraju prečistiti ako njihov kvalitet ne odgovara zakonskim okvirima. Sama država određuje normu potrošnje vode na osnovu svoje razvijenosti i na ovoj kolčini se baziraju planovi za izgradnju postrojenja za vodosnabdevanje i za prečišćavanje voda.
Kakav je slučaj sa našom zemljom?
Srbija nema najsjajniju situaciju jer najveći deo otpadnih voda ide direktno u reke i iz tih reka se koristi za piće. Ipak, za razliku od ranijih godina, naša zemlja danas ima ekonomski kapacitet da reši ovaj problem koji je decenijama ostajao ispod radara. Kako bi se promenila loša slika koja postoji više od 60 godina cilj je da se u narednih pet godina investira više od četiri milijarde evra. Uz to bi se izgradilo više od 6.000 kilometara kanalizacione infrastrukture i više stotina postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Da stvari idu dobrim putem pokazuje i primer grada Kruševca koji je dobio postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda - prvo postrojenje u Srbiji koje uključuje i solarno sušenje kanalizacionog mulja čime on postaje energetska sirovina za industriju cementa. Izgradnja postrojenja za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda trajala je tri godine.
Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je najveća i najznačajnija kapitalna investicija u Rasinskom okrugu, čija ukupna vrednost sa pripadajućom gradnjom kolektorske mreže u dužini od 63 kilometara iznosi skoro 24 miliona evra. U ovom postrojenju, koje je jedno od najsavremenijih tog tipa u Evropi, preradom mulja se dobija biogas, koji se može koristiti za električnu i toplotnu energiju. Ovo, kako ističu stručnjaci, predstavlja jedan od retkih primera cirkularne ekonomije u praksi u Srbiji.
Podsećanja radi, pre izgradnje ove nove fabrike, prečišćena otpadna voda se ispuštala, bez kontrole, direktno u Zapadnu Moravu. Slčina situacija je i u većini gradova u Srbiji.
Ovo postrojenje ima najsavremeniju tehnologiju koja prerađuje mulj kroz proces anaerobne digestije. Proces je sledeći - biogas se oslobađa iz mulja, koji se dalje skladišti u rezervoaru i preko generatora gasa pretvara u električnu energiju i toplotu. Mulj iz tretmana otpadnih voda se suši na suncu u objektu nalik stakleniku. Takav sušeni mulj je sličan lignitu, i može se koristiti kao izvor energije.
Zanimljivo je reći i to da ideja o preradi otpadnih voda na teritoriji Kruševca datira početkom 90-ih, kada je i počela izgradnja Uređaja za prečišćavanje otpadnih voda na severnoj zaobilaznici grada. Ali tada ovaj projekat zbog dobro poznatog stanja u državi nije mogao da bude realizovan do kraja. Tek deceniju i po kasnije, krenulo se u realizaciju. Cilj je oduvek bio jasan - zaštita i očuvanje životne sredine i smanjenje lošeg uticaja na zdravlje ljudi.
