Bramerc je podvukao da je, međutim, glavni zadatak da budu uhapšeni odbegli optuženici Ratko Mladić i Goran Hadžić, rekavši da što pre očekuje pozitivan razvoj u vezi s tim.
Haški tužilac je u raspravi u Spoljno-političkom odboru Evropskog parlamenta u Briselu predočio da će ocenu o saradnji sa Srbijom ponovo dati u junu ali je, odgovarajući na poslaničko pitanje, rekao da nikad neće reći da Mladić i Hadžić nisu u Srbiji.
Jer, "na osnovu onog što dobijam od srpskih vlasti, nemam razloga da verujem da oni nisu u Srbiji", rekao je.
Zamoljen od francuskog poslanika Arnoa Danžana da kaže koji su to elementi napretka u saradnji Beograda s Haškim sudom, ako je i dalje u bekstvu Mladić koji je ne tako nedavno bio povezan sa srpskim bezbednosnim službama, Bramerc je uzvratio da svake nedelje dobija tehničke podatke od sadašnjih srpskih vlasti, ali da ih ne može obelodaniti.
Haški tužilac je dodao da od Beograda dobija sva tražena dokumenta, mada je i dalje nužan podstrek za još bolju saradnju.
Rekao je da će na temelju činjenica sačiniti junski izveštaj Savetu bezbednosti UN o saradnji Beograda i ukazao na činjenicu da je i u decembarskom izveštaju predočio da je veoma povoljan rad operativnih grupa srpskih vlasti koje tragaju za haškim
optuženicima.
"Mi nemamo nikakvog problema sa srpskom vladom ili narodom, već tragamo za pojedincima koji su lično odgovorni za neke od najtežih zločina počinjenih u Evropi", zaključio je Bramerc.
Naglasio je da istinski želi da ohrabri i podrži rad tih srpskih službi.
Bramerc je podvukao da je od suštinske važnosti za poverenje u međunarodnu zajednicu i njenu saradnju sa Haškim sudom to da budu uhapšeni preostali begunci i razotkrivene njihove mreže.
Naglasio je i da očekuje još bolji pristup Haškog suda arhivama u zemljama na zapadnom Balkanu kad je reč o pronalaženju dokaza za ratne zločine, uz mnogo bolju zaštitu svedoka.
Bramerc je ukazao da je poslednjih godina došlo do bitnog poboljšanja u saradnji vlasti država bivše Jugoslavije s Haškim tribunalom.
Odgovarajući na više pitanja o tome da li ima poverenja u saradnju hrvatskih vlasti s Haškim sudom, on je rekao da i dalje očekuje od vlade u Zagrebu dokumenta vezana za istragu o ratnim zločinima hrvatske vojske prilikom operacije "Oluja" 1995. godine.
Bramerc je ocenio da je hrvatska vlada u međuvremenu učinila neke pozitivne korake, naglasivši da je bitno da su se i Haški sud i hrvatska vlada saglasili da su ti dokumenti, artiljerijski dnevnici hrvatske vojske, postojali.
On je dodao da zasad ne može da kaže da li su ti dokumenti uništeni ili su neke kopije sačuvane, naglasivši da ima poverenja u hrvatskog tužioca za ratne zločine.
Bramerc je rekao da vidi korisno poboljšanje saradnje Haškog suda sa državama regiona i u činjenici da su tužilaštva Srbije, Hrvatske i Bosne postavila oficire za vezu u tribunalu u Hagu.
Haški tužilac je naglasio da tekuća operativna saradnja sa Beogradom odlično teče i veoma povoljno ocenio rad srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića.
Bramerc je naveo da je Haškom sudu i dalje potrebna podrška EU, UN i međunarodne zajednice za dobijanje pristupa arhivama, zaštitu svedoka, iako je došlo do vidnog preokreta i poboljšanja u saradnji
vlada u regionu sa sudom.
On je primetio i da je 2000. godine za hapšenje optuženog Slobodana Miloševića bilo presudno to što je, na donatorskim konferencijama, međunarodna pomoć Srbiji zavisila od takvog poteza vlasti u
Beogradu.
A ocenio je i da je od bitne važnosti bilo to što su međunarodni činioci poslednjih godina ulazak zemalja regiona u strukture EU uslovile punom saradnjom s tribunalom u Hagu.
(agencije/MONDO)
Haški tužilac je u raspravi u Spoljno-političkom odboru Evropskog parlamenta u Briselu predočio da će ocenu o saradnji sa Srbijom ponovo dati u junu ali je, odgovarajući na poslaničko pitanje, rekao da nikad neće reći da Mladić i Hadžić nisu u Srbiji.
Jer, "na osnovu onog što dobijam od srpskih vlasti, nemam razloga da verujem da oni nisu u Srbiji", rekao je.
Zamoljen od francuskog poslanika Arnoa Danžana da kaže koji su to elementi napretka u saradnji Beograda s Haškim sudom, ako je i dalje u bekstvu Mladić koji je ne tako nedavno bio povezan sa srpskim bezbednosnim službama, Bramerc je uzvratio da svake nedelje dobija tehničke podatke od sadašnjih srpskih vlasti, ali da ih ne može obelodaniti.
Haški tužilac je dodao da od Beograda dobija sva tražena dokumenta, mada je i dalje nužan podstrek za još bolju saradnju.
Rekao je da će na temelju činjenica sačiniti junski izveštaj Savetu bezbednosti UN o saradnji Beograda i ukazao na činjenicu da je i u decembarskom izveštaju predočio da je veoma povoljan rad operativnih grupa srpskih vlasti koje tragaju za haškim
optuženicima.
"Mi nemamo nikakvog problema sa srpskom vladom ili narodom, već tragamo za pojedincima koji su lično odgovorni za neke od najtežih zločina počinjenih u Evropi", zaključio je Bramerc.
Naglasio je da istinski želi da ohrabri i podrži rad tih srpskih službi.
Bramerc je podvukao da je od suštinske važnosti za poverenje u međunarodnu zajednicu i njenu saradnju sa Haškim sudom to da budu uhapšeni preostali begunci i razotkrivene njihove mreže.
Naglasio je i da očekuje još bolji pristup Haškog suda arhivama u zemljama na zapadnom Balkanu kad je reč o pronalaženju dokaza za ratne zločine, uz mnogo bolju zaštitu svedoka.
Bramerc je ukazao da je poslednjih godina došlo do bitnog poboljšanja u saradnji vlasti država bivše Jugoslavije s Haškim tribunalom.
Odgovarajući na više pitanja o tome da li ima poverenja u saradnju hrvatskih vlasti s Haškim sudom, on je rekao da i dalje očekuje od vlade u Zagrebu dokumenta vezana za istragu o ratnim zločinima hrvatske vojske prilikom operacije "Oluja" 1995. godine.
Bramerc je ocenio da je hrvatska vlada u međuvremenu učinila neke pozitivne korake, naglasivši da je bitno da su se i Haški sud i hrvatska vlada saglasili da su ti dokumenti, artiljerijski dnevnici hrvatske vojske, postojali.
On je dodao da zasad ne može da kaže da li su ti dokumenti uništeni ili su neke kopije sačuvane, naglasivši da ima poverenja u hrvatskog tužioca za ratne zločine.
Bramerc je rekao da vidi korisno poboljšanje saradnje Haškog suda sa državama regiona i u činjenici da su tužilaštva Srbije, Hrvatske i Bosne postavila oficire za vezu u tribunalu u Hagu.
Haški tužilac je naglasio da tekuća operativna saradnja sa Beogradom odlično teče i veoma povoljno ocenio rad srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića.
Bramerc je naveo da je Haškom sudu i dalje potrebna podrška EU, UN i međunarodne zajednice za dobijanje pristupa arhivama, zaštitu svedoka, iako je došlo do vidnog preokreta i poboljšanja u saradnji
vlada u regionu sa sudom.
On je primetio i da je 2000. godine za hapšenje optuženog Slobodana Miloševića bilo presudno to što je, na donatorskim konferencijama, međunarodna pomoć Srbiji zavisila od takvog poteza vlasti u
Beogradu.
A ocenio je i da je od bitne važnosti bilo to što su međunarodni činioci poslednjih godina ulazak zemalja regiona u strukture EU uslovile punom saradnjom s tribunalom u Hagu.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
