Draškovići (naravno) idu na molitveni doručak, idu i Karađorđevići... dok ministar Rasim Ljajić ne želi da ide, jer "nema smisla" da putuje u Vašington dok su u Srbiji štrajkovi.
U balskoj dvorani vašingtonskog ”Hiltona”, na molitvenom doručku 4. februara, naći će se petnaestak gostiju iz Srbije.
Za neke, poput advokata Zdenka Tomanovića, biće to prvi put. "Idemo supruga i ja. Prošle godine sam bio na inauguraciji predsednika Obame. Sad ću prvi put na doručak", potvrdio je za "Novosti" Tomanović.
U Vašingtonu debituje i pisac Vladimir Kecmanović, prošlogodišnji dobitnik nagrade ”Meša Selimović”.
Među pozvanima je i ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić, ali, kako saznaje beogradski list, još nije odlučio da li će se otisnuti preko okeana.
Ako spakuje kofere, za stolovima u ”Hiltonu” biće dva srpska ministra, pošto je mesto već rezervisano za zamenika premijera Ivicu Dačića. Dačić će se sastati sa zamenikom državnog sekretara u Stejt Departmentu Džejmsom Štajnbergom, direktorom FBI Robertom Milerom, i drugim američkim zvaničnicima, saopšteno je iz MUP-a.
Pošto su malo ”pauzirali”, prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina ponovo se spremaju za tradicionalni događaj. Pozivnice su dobili od senatora Ejmi Klobusar (Minesota) i Džonija Isaksona (Džordžija).
Iako zbog obaveza prvobitno nisu bili sigurni hoće li u Obamino društvo, bračni par Vuk i Danica Drašković, ipak, kreću na drugi doručak prvog čoveka SAD.
Takođe, dobro poznata lica na ovim skupovima - Vlajko Senić i Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta DSS - potvrdili su da idu na prijem.
Među zvanicama je i Vladimir Božović, nekadašnji glavni inspektor MUP.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ostaje u Srbiji, mada mu je pozivnica, po običaju, stigla. "Nema smisla da idem tamo, a ovde štrajkovi. Pa svi bi me prozivali. A, zbog samog doručka ne bih ni išao. Sve to ima značaj samo kada su zakazani i važni susreti", rekao je Ljajić.
Kako je preneo Tanjug, na početku učesnicima skupa obratiće se, u skladu sa tradicijom, predsednik SAD Barak Obama i još jedan istaknuti govornik čije ime se ne navodi unapred. Prošle godine je to bio bivši britanski premijer Toni Bler.
Tradicija okupljanja na Molitvenom doručku ustanovljena je pre više od pedeset godina, za mandata predsednika Dvajta Ajzenhauera, koji je sa grupom kongresmena došao na ideju da oranizuje zajednički skup čija bi okosnica bila molitva za Ameriku.
Ideja je bila da se pomogne u prevazilaženju tadašnjih podela u američkom društvu, nalik na one koje i danas postoje između plave - demokratske i crvene -republikanske Amerike, a za koju se američki predsednik Barak Obama zavetovao da će prevezići.
Zvanični domaćin događaja je američki Kongres, i to ispred kongresa dva člana američkog zakonodavnog tela - jedan iz republikanske i jedan iz demokratske stranke, a organizacija skupa je poverena neformalnoj konzervativnoj hrišćanskoj organizaciji "Feloušip faundejšon", poznatoj još i pod nazivom "Familja."
Prve delegacije iz inostranstva pozvane su tek pre 30-tak godina i obično čine oko jednu trećinu gostiju. Za Balkan je obično rezervisano oko 50 mesta, od čega petnaestak za Srbiju.
Iako se u našoj javnosti pozivi na Molitveni doručak često tumače kao svojevrsno priznanje administracije, zvanice zapravo pozivaju pe svega kongresmeni i članovi "feloušipa".
Vlada SAD, takođe, ima pravo na određeni broj gostiju i obično predlaže visoke strane zvaničnike a svaki kongresmen i svaki senator imaju pravo da pozovu koga god žele.
Svi pozivi na kraju se koordiniraju sa organizacionim komitetom, jer postoje čvrsto određene kvote za svaki region i svaku američku državu a o tome ko će se naći na konačnom spisku gostiju odlučuju koliko funkcija i ugled odabranih, toliko i lična poznanstva, a ponekad i činjenica da su prethodnih godina već bili pozivani.
Ranijih godina među uglednim zvanicnicima iz Srbije bio je predsednik Boris Tadić, pre nego što je stupio na predsedničku dužnost, lider DŠ-a Vojislav Koštunica i predsednik Spoljnoplitičkog odbora skupštine Srbije Dragoljub Mićunović.
Reč je zapravo o manifestaciji koja traje više dana i koja pored centralnog događaja u četvrtak, kome prisustvuje američki predsednik podrazumeva i niz pratećih događaja poput zajedičkih sastanaka sa kongresmenim ili tematskih skupova i seminara.
Deset odsto troškova pokriva američki Kongres, deset odsto sredstava obezbeđuje se iz donacija, a kotizaciju plaćaju samo "domaći" američki gosti.
(MONDO).
Za neke, poput advokata Zdenka Tomanovića, biće to prvi put. "Idemo supruga i ja. Prošle godine sam bio na inauguraciji predsednika Obame. Sad ću prvi put na doručak", potvrdio je za "Novosti" Tomanović.
U Vašingtonu debituje i pisac Vladimir Kecmanović, prošlogodišnji dobitnik nagrade ”Meša Selimović”.
Među pozvanima je i ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić, ali, kako saznaje beogradski list, još nije odlučio da li će se otisnuti preko okeana.
Ako spakuje kofere, za stolovima u ”Hiltonu” biće dva srpska ministra, pošto je mesto već rezervisano za zamenika premijera Ivicu Dačića. Dačić će se sastati sa zamenikom državnog sekretara u Stejt Departmentu Džejmsom Štajnbergom, direktorom FBI Robertom Milerom, i drugim američkim zvaničnicima, saopšteno je iz MUP-a.
Pošto su malo ”pauzirali”, prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina ponovo se spremaju za tradicionalni događaj. Pozivnice su dobili od senatora Ejmi Klobusar (Minesota) i Džonija Isaksona (Džordžija).
Iako zbog obaveza prvobitno nisu bili sigurni hoće li u Obamino društvo, bračni par Vuk i Danica Drašković, ipak, kreću na drugi doručak prvog čoveka SAD.
Takođe, dobro poznata lica na ovim skupovima - Vlajko Senić i Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta DSS - potvrdili su da idu na prijem.
Među zvanicama je i Vladimir Božović, nekadašnji glavni inspektor MUP.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ostaje u Srbiji, mada mu je pozivnica, po običaju, stigla. "Nema smisla da idem tamo, a ovde štrajkovi. Pa svi bi me prozivali. A, zbog samog doručka ne bih ni išao. Sve to ima značaj samo kada su zakazani i važni susreti", rekao je Ljajić.
Kako je preneo Tanjug, na početku učesnicima skupa obratiće se, u skladu sa tradicijom, predsednik SAD Barak Obama i još jedan istaknuti govornik čije ime se ne navodi unapred. Prošle godine je to bio bivši britanski premijer Toni Bler.
Tradicija okupljanja na Molitvenom doručku ustanovljena je pre više od pedeset godina, za mandata predsednika Dvajta Ajzenhauera, koji je sa grupom kongresmena došao na ideju da oranizuje zajednički skup čija bi okosnica bila molitva za Ameriku.
Ideja je bila da se pomogne u prevazilaženju tadašnjih podela u američkom društvu, nalik na one koje i danas postoje između plave - demokratske i crvene -republikanske Amerike, a za koju se američki predsednik Barak Obama zavetovao da će prevezići.
Zvanični domaćin događaja je američki Kongres, i to ispred kongresa dva člana američkog zakonodavnog tela - jedan iz republikanske i jedan iz demokratske stranke, a organizacija skupa je poverena neformalnoj konzervativnoj hrišćanskoj organizaciji "Feloušip faundejšon", poznatoj još i pod nazivom "Familja."
Prve delegacije iz inostranstva pozvane su tek pre 30-tak godina i obično čine oko jednu trećinu gostiju. Za Balkan je obično rezervisano oko 50 mesta, od čega petnaestak za Srbiju.
Iako se u našoj javnosti pozivi na Molitveni doručak često tumače kao svojevrsno priznanje administracije, zvanice zapravo pozivaju pe svega kongresmeni i članovi "feloušipa".
Vlada SAD, takođe, ima pravo na određeni broj gostiju i obično predlaže visoke strane zvaničnike a svaki kongresmen i svaki senator imaju pravo da pozovu koga god žele.
Svi pozivi na kraju se koordiniraju sa organizacionim komitetom, jer postoje čvrsto određene kvote za svaki region i svaku američku državu a o tome ko će se naći na konačnom spisku gostiju odlučuju koliko funkcija i ugled odabranih, toliko i lična poznanstva, a ponekad i činjenica da su prethodnih godina već bili pozivani.
Ranijih godina među uglednim zvanicnicima iz Srbije bio je predsednik Boris Tadić, pre nego što je stupio na predsedničku dužnost, lider DŠ-a Vojislav Koštunica i predsednik Spoljnoplitičkog odbora skupštine Srbije Dragoljub Mićunović.
Reč je zapravo o manifestaciji koja traje više dana i koja pored centralnog događaja u četvrtak, kome prisustvuje američki predsednik podrazumeva i niz pratećih događaja poput zajedičkih sastanaka sa kongresmenim ili tematskih skupova i seminara.
Deset odsto troškova pokriva američki Kongres, deset odsto sredstava obezbeđuje se iz donacija, a kotizaciju plaćaju samo "domaći" američki gosti.
(MONDO).
