Predsednik Srbije i DS Boris Tadić izjavio je na konvenciji da razvijenost demokratije u Srbiji nikada nija bila na višem nivou.
"Danas, 20 godina od obnavljanja Demokratske stranke, možemo reći da Srbija nikada, sa stanovištva demokratskih principa i vrednosti, nije bila na višem nivou razvoja", rekao je Tadić na skupu povodom 20. godina obnavljanja rada DS-a.
Tadić je istakao da demokratije i slobode, međutim, nikada nije dovoljno. "Moramo više i bolje u ostvarivanju tih osnovnih vrednosti", rekao je on.
"Demokratska stranka je veća od svog članstva, nju čine i oni koji podržavaju njenu ideju, ali i kritikuju njen rad", rekao je Tadić i poručio da bez DS nema stabilne i prosperitetne Srbije.
"Ne postojimo da bismo zadovoljavali interese članova. DS nije socijalna grupa. Ona prevazilazi svoj institucionalni okvir. To je institucija posvećena srpskom narodu i srpskoj državi", rekao je Tadić, ističući da je posvećenost miru i opredeljenje ka budućnosti konstanta njene politike u pritekle dve decenije.
On je naveo da danas, prvi put nakon 5. oktobra 2000. godine, može da se kaže da su ukinute vize, da je Srbija podnela zahtev za kandidaturu za članstvo u uniji, da se primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU, da se krenulo u reformu pravosuđa i obračun sa kriminalom i korupcijom.
Tadić je objavio rat kriminalu, a posebno organizovanom kriminalu koji, kako je rekao, neće biti završen dok se "kriminalci ne počiste iz Srbije".
"Nikada u istoriji Srbije nismo imali ovakvu borbu protiv organizovanog kriminala, njima objavljujemo rat, rat koji nećemo završiti. Njima objavljujemo rat, svima ostalima mir, kriminalcima rat koji nećemo okončati dok ih ne počistimo iz Srbije kako bismo građanima Srbije obezbedili bolju budućnost", rekao je Tadić
Tadić je rekao da će DS nastaviti da se bori za modernizaciju Srbije, njenu evropsku budućnost i da će tragati za prijateljima u svetu, ne samo u EU već i u Rusiji, Kini, Africi i Latinskoj Americi.
Prema njegovim rečima, Srbija svojim identitetom i izgrađenom infrastrukturom može postati deo zajednice modernih država.
Tadić je rekao da će ta stranka pobediti i na narednim izborima, jer je njena dužnost da realizuje ideju moderne, demokratske i evropske Srbije.
On je istakao da takva budućnost Srbije nema alternativu.
"Mi ćemo pobediti i na sledećim izborima zbog toga što nemamo pravo da izgubimo", kazao je on i poručio da su dobrodošli da joj se pridruže svi koji podržavaju ideju moderne evropske Srbije.
"DS je spremna da pruži ruku i onim strankama sa kojima je bila u sporu, ukoliko su spremne da podrže vrednosti i ideje stabilne, demokratske i evropske Srbije", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, DS ima najveću energiju i najkonzistentniju politiku koja pokušava da reši konflikt izbegavajući sukob. Naveo je da je jedan od principa DS "vera u budućnost i principijelnost".
U svom govoru, Tadić je pomenuo ubijenog premijera i nekadašnjeg predsednika DS Zorana Đinđića kao "najboljeg među nama", podsećajući na njegove reči: "Vi i ja, srešćemo se negde u budućnosti".
"Vera u budućnost je jedan od principa Demokratske stranke i za nju se moramo boriti. Usmerenost ka budućnosti je nešto od čega DS ne može da odustane", rekao je Tadić.
Istakao je neophodnost sprovođenja reformi, kako u društvu, tako i u političkim partijama, pa i u DS-u.
"DS danas mora da misli o promenama jer ono što nas čeka u budućnosti neće biti isto vreme kao ono 5. oktobra 2000. godine ili 3. februara 1990. godine", rekao je on.
Predsednik je rekao da DS često čini i ono što je bolno za građane, ali poručio da će ta stranka izdržati sve "kletve, pretnje i uvrede", jer zna da je misija stranke ono što je govorio Zoran Đinđić.
Prvi predsednik obnovljene DS i sadašnji predsednik Političkog saveta Dragoljub Mićunović izjavio je da cilj DS mora biti "hvatanje koraka sa naprednim svetom" i da ta stranka bude stranka budućnosti.
"Svet je u ubrzanom ritmu i ako ga ne pratimo, izgubićemo korak", rekao je Mićunović i dodao da bi DS trebalo da i u stranci razvija ono što želi da razvije u čitavom društvu i kao ciljeve pomenuo demokratiju i napredovanje najboljih članova.
On je istakao da je DS prvi naslutio da je integracija Srbije u Evropsku uniju najbolji put i da su u toj stranci "srećni" kada im se još neko pridruži na tom putu.
"Osnovali smo DS sa ciljem da stvorimo modernu državu, da pokušamo da stvorimo društvo kao što su društva razvijenih evropskih naroda, a nastojali smo da sačuvamo bivšu državu ili bar da se mirno raziđemo", rekao je Mićunović
Prvi predsednik obnovljene DS je naglasio da je mir bio velika vrednost za DS i naglasio da je ona bila jedna od retkih stranaka koja je u vreme ratova na području bivše Jugoslavije nije imala dobrovoljačke jedinice, što joj i danas služi na čast.
Prema njegovim rečima, DS je ostala dosledna mirotvornom obrascu i razvoju demokratije i parlamentarizma.
"Drago nam je što danas ima više onih koji misle kao i mi - da je Srbiji mesto u zajednici sa evropskim narodima i da to ne može da ima alternativu, to nam je bio prvi cilj", podsetio je Mićunović.
On je izrazio uverenje da će DS postići još veće uspehe i još više afirmisati određene vrednosti.
"Biću uvek sa vama u traganju za budućnošću", poručio je Mićunović prisutnima.
Mićunović je u govoru pomenuo osnivače obnovljene Demokratske stranke koji više nisu živi kao što su Zoran Đinđić, Borislav Pekić, Dušan Vukajlović, Miodrag Perišić, Slobodan Inić i Desimir Tošić.
Obeležavanju dve decenije obnovljenog rada DS, pored mnogih članova stranke prisustvovali su članovi Vlade, predsednica Skupštine Srbije, predstavnici diplomatskog kora, ličnosti iz javnog i kulturnog života u Srbiji i istaknuti sportisti i narodni poslanici.
Na konvenciji nije bilo predstavnika opozicije izuzev predsednice Narodne partije i bivše gradonačelnice Novog Sada Maje Gojković.
DS je u protekle dve decenije prešla put od opozicione stranke i jednog od najvećih boraca za uspostavljanje demokratije, do partije moderne evropske levice i nosioca aktuelne vlasti.
Od obnavljanja rada 1989. godine i konstituisanja stranačkih organa godinu dana kasnije, do sada, DS je okupila više od 170.000 članova, a zemlju je vodila, u koaliciji sa drugim strankama, u tri vlade od demokratskih promena 2000. godine.
Demokrate su sada "na vlasti" u 119 opština i gradova u Srbiji, u republičkom parlamentu imaju 64, u Skupštini AP Vojvodine 57 poslanika, a rejting se u poslednje vreme, u zavisnosti od autora istraživanja, kreće do 30 odsto podrške biračkog tela.
Istorija stranke počinje 1919. godine, kada je u Sarajevu održana osnivačka konferencija i izabran njen prvi predsednik - Ljubomir Davidović, a preteče DS bile su Srpska napredna stranka, koju su osnovali mladi konzervativaci 1881. godine, i kasnije formirana Samostalna radikalna stranka.
Posle završetka rata i dolaska komunista na vlast, DS prestaje sa radom, jer nije bilo uslova za slobodno delovanje stranaka, a na političku scenu Srbije vratili su se novembra 1989. godine, kada je, usled promena u istočnoj Evropi, grupa od 13 intelektualaca održala konferenciju za novinare u beogradskom Domu omladine i tom prilikom saopštila javnosti da DS obnavlja rad.
Među tadašnjim onoviteljima bili su Kosta Čavoški, Milovan Danojlić, Zoran Đinđić, Gojko Đogo, Vladimir Gligorov, Slobodan Inić, Marko Janković, Vojislav Koštunica, Dragoljub Mićunović, Borislav Pekić, Miodrag Perišić, Radoslav Stojanović, Dušan Vukajlović...
Za prvog predsednika DS tada je izabran Mićunović, a narednih godina su je vodili i Đinđić, kao i Zoran Živković do izbora novog predsednika Borisa Tadića 2004.
Tadić, koji je iste godine prvi put izabran i za predsednika Srbije, i danas je na čelu DS i države.
Od uvođenja višestranačja u Srbiji 1990, DS je u svakom sazivu parlamenta, izuzev od 1998. do 2000. - kada je bojkotovala izbore, imala predstavnike.
Za 20 godina DS je u političkom spektru napravila pomak od desnog centra ka modernoj stranci socijaldemokratske orijentacije, i danas je članica Socijalističke internacionale.
(agencije/MONDO)
"Danas, 20 godina od obnavljanja Demokratske stranke, možemo reći da Srbija nikada, sa stanovištva demokratskih principa i vrednosti, nije bila na višem nivou razvoja", rekao je Tadić na skupu povodom 20. godina obnavljanja rada DS-a.
Tadić je istakao da demokratije i slobode, međutim, nikada nije dovoljno. "Moramo više i bolje u ostvarivanju tih osnovnih vrednosti", rekao je on.
"Demokratska stranka je veća od svog članstva, nju čine i oni koji podržavaju njenu ideju, ali i kritikuju njen rad", rekao je Tadić i poručio da bez DS nema stabilne i prosperitetne Srbije.
"Ne postojimo da bismo zadovoljavali interese članova. DS nije socijalna grupa. Ona prevazilazi svoj institucionalni okvir. To je institucija posvećena srpskom narodu i srpskoj državi", rekao je Tadić, ističući da je posvećenost miru i opredeljenje ka budućnosti konstanta njene politike u pritekle dve decenije.
On je naveo da danas, prvi put nakon 5. oktobra 2000. godine, može da se kaže da su ukinute vize, da je Srbija podnela zahtev za kandidaturu za članstvo u uniji, da se primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU, da se krenulo u reformu pravosuđa i obračun sa kriminalom i korupcijom.
Tadić je objavio rat kriminalu, a posebno organizovanom kriminalu koji, kako je rekao, neće biti završen dok se "kriminalci ne počiste iz Srbije".
"Nikada u istoriji Srbije nismo imali ovakvu borbu protiv organizovanog kriminala, njima objavljujemo rat, rat koji nećemo završiti. Njima objavljujemo rat, svima ostalima mir, kriminalcima rat koji nećemo okončati dok ih ne počistimo iz Srbije kako bismo građanima Srbije obezbedili bolju budućnost", rekao je Tadić
Tadić je rekao da će DS nastaviti da se bori za modernizaciju Srbije, njenu evropsku budućnost i da će tragati za prijateljima u svetu, ne samo u EU već i u Rusiji, Kini, Africi i Latinskoj Americi.
Prema njegovim rečima, Srbija svojim identitetom i izgrađenom infrastrukturom može postati deo zajednice modernih država.
Tadić je rekao da će ta stranka pobediti i na narednim izborima, jer je njena dužnost da realizuje ideju moderne, demokratske i evropske Srbije.
On je istakao da takva budućnost Srbije nema alternativu.
"Mi ćemo pobediti i na sledećim izborima zbog toga što nemamo pravo da izgubimo", kazao je on i poručio da su dobrodošli da joj se pridruže svi koji podržavaju ideju moderne evropske Srbije.
"DS je spremna da pruži ruku i onim strankama sa kojima je bila u sporu, ukoliko su spremne da podrže vrednosti i ideje stabilne, demokratske i evropske Srbije", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, DS ima najveću energiju i najkonzistentniju politiku koja pokušava da reši konflikt izbegavajući sukob. Naveo je da je jedan od principa DS "vera u budućnost i principijelnost".
U svom govoru, Tadić je pomenuo ubijenog premijera i nekadašnjeg predsednika DS Zorana Đinđića kao "najboljeg među nama", podsećajući na njegove reči: "Vi i ja, srešćemo se negde u budućnosti".
"Vera u budućnost je jedan od principa Demokratske stranke i za nju se moramo boriti. Usmerenost ka budućnosti je nešto od čega DS ne može da odustane", rekao je Tadić.
Istakao je neophodnost sprovođenja reformi, kako u društvu, tako i u političkim partijama, pa i u DS-u.
"DS danas mora da misli o promenama jer ono što nas čeka u budućnosti neće biti isto vreme kao ono 5. oktobra 2000. godine ili 3. februara 1990. godine", rekao je on.
Predsednik je rekao da DS često čini i ono što je bolno za građane, ali poručio da će ta stranka izdržati sve "kletve, pretnje i uvrede", jer zna da je misija stranke ono što je govorio Zoran Đinđić.
Prvi predsednik obnovljene DS i sadašnji predsednik Političkog saveta Dragoljub Mićunović izjavio je da cilj DS mora biti "hvatanje koraka sa naprednim svetom" i da ta stranka bude stranka budućnosti.
"Svet je u ubrzanom ritmu i ako ga ne pratimo, izgubićemo korak", rekao je Mićunović i dodao da bi DS trebalo da i u stranci razvija ono što želi da razvije u čitavom društvu i kao ciljeve pomenuo demokratiju i napredovanje najboljih članova.
On je istakao da je DS prvi naslutio da je integracija Srbije u Evropsku uniju najbolji put i da su u toj stranci "srećni" kada im se još neko pridruži na tom putu.
"Osnovali smo DS sa ciljem da stvorimo modernu državu, da pokušamo da stvorimo društvo kao što su društva razvijenih evropskih naroda, a nastojali smo da sačuvamo bivšu državu ili bar da se mirno raziđemo", rekao je Mićunović
Prvi predsednik obnovljene DS je naglasio da je mir bio velika vrednost za DS i naglasio da je ona bila jedna od retkih stranaka koja je u vreme ratova na području bivše Jugoslavije nije imala dobrovoljačke jedinice, što joj i danas služi na čast.
Prema njegovim rečima, DS je ostala dosledna mirotvornom obrascu i razvoju demokratije i parlamentarizma.
"Drago nam je što danas ima više onih koji misle kao i mi - da je Srbiji mesto u zajednici sa evropskim narodima i da to ne može da ima alternativu, to nam je bio prvi cilj", podsetio je Mićunović.
On je izrazio uverenje da će DS postići još veće uspehe i još više afirmisati određene vrednosti.
"Biću uvek sa vama u traganju za budućnošću", poručio je Mićunović prisutnima.
Mićunović je u govoru pomenuo osnivače obnovljene Demokratske stranke koji više nisu živi kao što su Zoran Đinđić, Borislav Pekić, Dušan Vukajlović, Miodrag Perišić, Slobodan Inić i Desimir Tošić.
Obeležavanju dve decenije obnovljenog rada DS, pored mnogih članova stranke prisustvovali su članovi Vlade, predsednica Skupštine Srbije, predstavnici diplomatskog kora, ličnosti iz javnog i kulturnog života u Srbiji i istaknuti sportisti i narodni poslanici.
Na konvenciji nije bilo predstavnika opozicije izuzev predsednice Narodne partije i bivše gradonačelnice Novog Sada Maje Gojković.
DS je u protekle dve decenije prešla put od opozicione stranke i jednog od najvećih boraca za uspostavljanje demokratije, do partije moderne evropske levice i nosioca aktuelne vlasti.
Od obnavljanja rada 1989. godine i konstituisanja stranačkih organa godinu dana kasnije, do sada, DS je okupila više od 170.000 članova, a zemlju je vodila, u koaliciji sa drugim strankama, u tri vlade od demokratskih promena 2000. godine.
Demokrate su sada "na vlasti" u 119 opština i gradova u Srbiji, u republičkom parlamentu imaju 64, u Skupštini AP Vojvodine 57 poslanika, a rejting se u poslednje vreme, u zavisnosti od autora istraživanja, kreće do 30 odsto podrške biračkog tela.
Istorija stranke počinje 1919. godine, kada je u Sarajevu održana osnivačka konferencija i izabran njen prvi predsednik - Ljubomir Davidović, a preteče DS bile su Srpska napredna stranka, koju su osnovali mladi konzervativaci 1881. godine, i kasnije formirana Samostalna radikalna stranka.
Posle završetka rata i dolaska komunista na vlast, DS prestaje sa radom, jer nije bilo uslova za slobodno delovanje stranaka, a na političku scenu Srbije vratili su se novembra 1989. godine, kada je, usled promena u istočnoj Evropi, grupa od 13 intelektualaca održala konferenciju za novinare u beogradskom Domu omladine i tom prilikom saopštila javnosti da DS obnavlja rad.
Među tadašnjim onoviteljima bili su Kosta Čavoški, Milovan Danojlić, Zoran Đinđić, Gojko Đogo, Vladimir Gligorov, Slobodan Inić, Marko Janković, Vojislav Koštunica, Dragoljub Mićunović, Borislav Pekić, Miodrag Perišić, Radoslav Stojanović, Dušan Vukajlović...
Za prvog predsednika DS tada je izabran Mićunović, a narednih godina su je vodili i Đinđić, kao i Zoran Živković do izbora novog predsednika Borisa Tadića 2004.
Tadić, koji je iste godine prvi put izabran i za predsednika Srbije, i danas je na čelu DS i države.
Od uvođenja višestranačja u Srbiji 1990, DS je u svakom sazivu parlamenta, izuzev od 1998. do 2000. - kada je bojkotovala izbore, imala predstavnike.
Za 20 godina DS je u političkom spektru napravila pomak od desnog centra ka modernoj stranci socijaldemokratske orijentacije, i danas je članica Socijalističke internacionale.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
