U vreme kada je otac Sergeja i Aljoše Leščuka počeo da se bavi ovim zanatom, ovo zanimanje se nazivalo graditelj instrumenata.
Njih dvojica su nastavili višedecenijsku tradiciju ove radnje i kažu da posla ima. Ovaj zanat je prava umetnost, jer krajnji ishod i izgled instrumenta na početku rada ne može da se pretpostavi.
“Radionicu je pokrenuo moj otac sedamdesetih godina, a zanat je izučio kod starog i čuvenog novosadskog majstora Adama Šada. Bavio se ovim pored svog osnovnog posla, a vremenom je i on postao veliki majstor. Posla ima, ljudi dolaze sa svih strana, čuju i dođu po preporuci. Možda ih je i više iz inostranstva, a iz našeg okruženja najviše servisiramo tamburaške instrumente. Proces je dugotrajan i komplikovan, pogotovo kod starih instrumenata koji zahtevaju mnogo detalja. Koristimo isključivo stare materijale koji su se koristili i pre trista godina. Sve mora lagano i polako”, kaže Sergej Leščuk za Sremska Mitrovica živi.
Sa svakim poslom uče nešto novo, istražuju, ovde nema udžbenika po kome se radi. Mora da se ima sluh, mirna ruka i majstorsko znanje. Trenutno imaju jedan zanimljiv zahtev iz beogradskog Muzeja nauke i tehnike, reparaciju cimbala starog oko sto pedeset godina, a narudžbine dolaze čak i iz Kanade. Na to da imaju radionicu svetskog glasa, Sergej reaguje vrlo skromno.
DA LI ZNATE ŠTA SU GRADITELJI INSTRUMENATA - u Sremskoj Mitrovici se jedna porodica bavi ovim starim zanatom
“Ovo je moja osnovna profesija. Bavim se i muzikom u tamburaškom bendu, ali ovaj posao obožavam. U radionici sam od sedme godine i ne bih menjao ni za šta na svetu. Svaki instrument je drugačiji, iako su naizgled svi isti. Na svakom se pojavi nešto novo, u tome i jeste draž posla. Imam decu, još su mali, ali se zanimaju za našu radionicu. Voleo bih da im prenesem ljubav i znanje za ovaj zanat o kome se uči ceo život”, zaključio je Sergej.
