Skupu koji se održava svakog prvog četvrtka u februaru prisustvuje oko 3.000 zvanica, a među njima će ove godine biti i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković i njegova supruga Danica, kao i internacionalni sekretar SPO Miloš Anđelić.
Među gostima iz Srbije su i šef ekonomskog tima Demokratske stranke Srbije Nenad Popović, funkcioner G17 plus Vlajko Senić i bivši inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Vladimir Božović.
Molitvenom doručku prisustvovaće i princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom princezom Katarinom.
Pozivi su upućeni i beogradskom muftijhi Muhamed Jusufspahiću i ministrima Rasimu Ljajiću i Oliveru Duliću koji ovoga puta neće ići u Vašington.
Na početku, učesnicima skupa obratiće se, u skladu sa tradicijom, predsednik Barak Obama i još jedan istaknuti govornik čije ime se ne navodi unapred.
Prošle godine je to bio bivši britanski premijer Toni Bler.
Tradicija okupljanja na Molitvenom doručku ustanovljena je pre više od 50 godina, za mandata predsednika Dvajta Ajzenhauera, koji je sa grupom kongresmena došao na ideju da organizuje zajednički skup čija bi okosnica bila molitva za Ameriku.
Ideja je bila da se pomogne u prevazilaženju tadašnjih podela u američkom društvu, nalik na one koje i danas postoje između plave - demokratske i crvene -republikanske Amerike, a za koju se američki predsednik Obama zavetovao da će je prevezići.
Zvanični domaćin događaja je američki Kongres i to dva člana vrhovnog zakonodavnog tela - po jedan iz republikanske i demokratske stranke, a organizacija skupa je poverena neformalnoj konzervativnoj hrišćanskoj organizaciji "Feloušip faundejšon", poznatoj još i pod nazivom "Familja."
Prve delegacije iz inostranstva pozvane su tek pre oko 30 godina i obično čine oko trećine gostiju.
Za Balkan je obično rezervisano oko 50 mesta, od kojih oko 15 za Srbiju.
Iako se u srpskoj javnosti pozivi na Molitveni doručak često tumače kao svojevrsno priznanje predsedničke administracije, zvanice zapravo pozivaju, pe svega, kongresmeni i članovi "feloušipa".
Administracija SAD ima pravo i na određeni broj gostiju i obično predlaže visoke strane zvaničnike.
Svi pozivi na kraju se koordiniraju sa organizacionim komitetom, jer postoje čvrsto određene kvote za svaki region i svaku američku državu, a o tome ko će se naći na konačnom spisku odlučuju koliko funkcija i ugled odabranih, toliko i lična poznanstva, a ponekad i činjenica da su prethodnih godina već bili pozivani.
Ranijih godina među uglednim zvanicnicima iz Srbije bio je predsednik Boris Tadić, pre nego što je stupio na predsedničku dužnost, lider DS S-a Vojislav Koštunica i predsednik Spoljnoplitičkog odbora Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović.
Reč je, zapravo, o manifestaciji koja traje više dana i koja, pored centralnog događaja u četvrtak, kome prisustvuje predsednik SAD, podrazumeva i niz pratećih događaja, poput zajedičkih sastanaka sa kongresmenima ili tematskih skupova i seminara.
Deset odsto troškova pokriva Kongres, isto toliko se obezbeđuje iz donacija, a kotizaciju plaćaju samo "domaći" gosti.
(Tanjug)
Među gostima iz Srbije su i šef ekonomskog tima Demokratske stranke Srbije Nenad Popović, funkcioner G17 plus Vlajko Senić i bivši inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Vladimir Božović.
Molitvenom doručku prisustvovaće i princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom princezom Katarinom.
Pozivi su upućeni i beogradskom muftijhi Muhamed Jusufspahiću i ministrima Rasimu Ljajiću i Oliveru Duliću koji ovoga puta neće ići u Vašington.
Na početku, učesnicima skupa obratiće se, u skladu sa tradicijom, predsednik Barak Obama i još jedan istaknuti govornik čije ime se ne navodi unapred.
Prošle godine je to bio bivši britanski premijer Toni Bler.
Tradicija okupljanja na Molitvenom doručku ustanovljena je pre više od 50 godina, za mandata predsednika Dvajta Ajzenhauera, koji je sa grupom kongresmena došao na ideju da organizuje zajednički skup čija bi okosnica bila molitva za Ameriku.
Ideja je bila da se pomogne u prevazilaženju tadašnjih podela u američkom društvu, nalik na one koje i danas postoje između plave - demokratske i crvene -republikanske Amerike, a za koju se američki predsednik Obama zavetovao da će je prevezići.
Zvanični domaćin događaja je američki Kongres i to dva člana vrhovnog zakonodavnog tela - po jedan iz republikanske i demokratske stranke, a organizacija skupa je poverena neformalnoj konzervativnoj hrišćanskoj organizaciji "Feloušip faundejšon", poznatoj još i pod nazivom "Familja."
Prve delegacije iz inostranstva pozvane su tek pre oko 30 godina i obično čine oko trećine gostiju.
Za Balkan je obično rezervisano oko 50 mesta, od kojih oko 15 za Srbiju.
Iako se u srpskoj javnosti pozivi na Molitveni doručak često tumače kao svojevrsno priznanje predsedničke administracije, zvanice zapravo pozivaju, pe svega, kongresmeni i članovi "feloušipa".
Administracija SAD ima pravo i na određeni broj gostiju i obično predlaže visoke strane zvaničnike.
Svi pozivi na kraju se koordiniraju sa organizacionim komitetom, jer postoje čvrsto određene kvote za svaki region i svaku američku državu, a o tome ko će se naći na konačnom spisku odlučuju koliko funkcija i ugled odabranih, toliko i lična poznanstva, a ponekad i činjenica da su prethodnih godina već bili pozivani.
Ranijih godina među uglednim zvanicnicima iz Srbije bio je predsednik Boris Tadić, pre nego što je stupio na predsedničku dužnost, lider DS S-a Vojislav Koštunica i predsednik Spoljnoplitičkog odbora Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović.
Reč je, zapravo, o manifestaciji koja traje više dana i koja, pored centralnog događaja u četvrtak, kome prisustvuje predsednik SAD, podrazumeva i niz pratećih događaja, poput zajedičkih sastanaka sa kongresmenima ili tematskih skupova i seminara.
Deset odsto troškova pokriva Kongres, isto toliko se obezbeđuje iz donacija, a kotizaciju plaćaju samo "domaći" gosti.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
