U tekstu se ocenjuje da su nerealna očekivanja Srbije o brzini integracije u EU, odnosno da bi mogla da za manje od pet godina postane članica Unije.
"Čak i u najboljem slučaju, bez političkih faktora koji usporavaju proces, Srbija ne može da dobije status kandidata pre 2011. Pristupni pregovori bi onda mogli da počnu 2012. i da budu zaključeni 2016. sa ulaskom 2018. Ipak, s obzirom na verovatne komplikacije na tom putu, 2020. je mnogo realističnija procena", navodi se u tom tekstu.
Beograd je predao zahtev za kandidaturu u decembru 2009, ali ona neće biti obrađena sve do pune saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. "U praktičnom smislu, to znači pre svega hašpenje i izručenje Ratka Mladića Tribunalu", dodaje se.
Kada Beograd izruči Mladića, zemljama članicama će biti potrebno nekoliko nedelja da daju mandat Evropskoj komisiji da pripremi zvanično mišljenje o aplikaciji Srbije. Za realizaciju te procene biće potrebno još godinu dana ili duže. Ta procena će stvoriti osnovu za političku debatu o osnovanosti ponude za članstvo.
Do sada, nijedna članica EU nije uslovila dobijanje statusa kandidata priznavanjem nezavisnosti Kosova, ali, kako se podseća, 22 od 27 članica EU priznale su Kosovo. Jasno je da će Srbija, da bi postala kandidat za članstvo u EU, morati da bude konstruktivnija po pitanju Kosova pošto se sve odluke vezane za proširenje donose konsenzusom.
Pre početka razgovora o članstvu, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) mora da stupi na snagu za šta je potrebno da ga ratifikuju sve zemlje članice. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, taj proces će trajati najmanje dve godine od trenutka kada Savet ministara donese tu odluku.
Tokom te faze, kosovsko pitanje će verovatno odlučiti o brzini napretka. Zemlje članice koje su priznale Kosovo, mogle bi da iskoriste ratifikaciju SSP-a kako bi izvršile pritisak na Srbiju da učini ustupke po tom pitanju. To ne mora nužno da dovede do usporavanja, ako se Srbija složi sa rešenjem prihvatljivim EU i Prištini, Brisel bi mogao da je nagradi ranim datumom za početak pristupnih pregovora.
Ali i u tom slučaju, oni neće početi pre 2012, navodi se.
Srbija ima bolje administrativne kapacitete nego njeni susedi, a tokom pristupnih pregovora koji će trajati najmanje četiri godine, biće dodatnih prilika da oni budu podignuti na nivo evropskih standarda. Za razliku od prethodnih proširenja, izvestan broj kriterijuma moraće da bude ispunjen čak i pre otvaranja pregovora o pojedinim poglavljima.
Osim toga, mnoge zemlje EU uvele su pravila po kojima otvaranje i zatvaranje poglavlja moraju da prouče i odobre spoljnopolitički odbori parlamenata tih zemalja, a primena "kriterijuma iz Kopenhagena" je rigoroznija nego ikada zbog problema sa Bugarskom i Rumunijom.
Prema strategiji proširenja iz 2008, EU neće izneti datume za pristup sve do pred kraj pregovora. U najboljem slučaju, razgovori bi mogli da budu okončani i pristupni sporazum potpisan 2017. Nakon toga bi bilo potrebno godinu i po dana za ratifikaciju u parlamentima svih zemalja članica EU i u Evropskom parlamentu sa zvaničnim ulaskom 2018. godine.
Čak i da Srbija uspe da kroz pregovore ide bez konačnog rešenja za Kosovo, nema nikakve sumnje da zemlje koje priznaju nezavisnost Kosova, neće dati zeleno svetlo za pristupanje bez dogovora o Kosovu.
Niko u Evropskoj uniji nije spreman da primi drugi Kipar, piše WAZ.EUObserver.
(Beta)
"Čak i u najboljem slučaju, bez političkih faktora koji usporavaju proces, Srbija ne može da dobije status kandidata pre 2011. Pristupni pregovori bi onda mogli da počnu 2012. i da budu zaključeni 2016. sa ulaskom 2018. Ipak, s obzirom na verovatne komplikacije na tom putu, 2020. je mnogo realističnija procena", navodi se u tom tekstu.
Beograd je predao zahtev za kandidaturu u decembru 2009, ali ona neće biti obrađena sve do pune saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. "U praktičnom smislu, to znači pre svega hašpenje i izručenje Ratka Mladića Tribunalu", dodaje se.
Kada Beograd izruči Mladića, zemljama članicama će biti potrebno nekoliko nedelja da daju mandat Evropskoj komisiji da pripremi zvanično mišljenje o aplikaciji Srbije. Za realizaciju te procene biće potrebno još godinu dana ili duže. Ta procena će stvoriti osnovu za političku debatu o osnovanosti ponude za članstvo.
Do sada, nijedna članica EU nije uslovila dobijanje statusa kandidata priznavanjem nezavisnosti Kosova, ali, kako se podseća, 22 od 27 članica EU priznale su Kosovo. Jasno je da će Srbija, da bi postala kandidat za članstvo u EU, morati da bude konstruktivnija po pitanju Kosova pošto se sve odluke vezane za proširenje donose konsenzusom.
Pre početka razgovora o članstvu, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) mora da stupi na snagu za šta je potrebno da ga ratifikuju sve zemlje članice. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, taj proces će trajati najmanje dve godine od trenutka kada Savet ministara donese tu odluku.
Tokom te faze, kosovsko pitanje će verovatno odlučiti o brzini napretka. Zemlje članice koje su priznale Kosovo, mogle bi da iskoriste ratifikaciju SSP-a kako bi izvršile pritisak na Srbiju da učini ustupke po tom pitanju. To ne mora nužno da dovede do usporavanja, ako se Srbija složi sa rešenjem prihvatljivim EU i Prištini, Brisel bi mogao da je nagradi ranim datumom za početak pristupnih pregovora.
Ali i u tom slučaju, oni neće početi pre 2012, navodi se.
Srbija ima bolje administrativne kapacitete nego njeni susedi, a tokom pristupnih pregovora koji će trajati najmanje četiri godine, biće dodatnih prilika da oni budu podignuti na nivo evropskih standarda. Za razliku od prethodnih proširenja, izvestan broj kriterijuma moraće da bude ispunjen čak i pre otvaranja pregovora o pojedinim poglavljima.
Osim toga, mnoge zemlje EU uvele su pravila po kojima otvaranje i zatvaranje poglavlja moraju da prouče i odobre spoljnopolitički odbori parlamenata tih zemalja, a primena "kriterijuma iz Kopenhagena" je rigoroznija nego ikada zbog problema sa Bugarskom i Rumunijom.
Prema strategiji proširenja iz 2008, EU neće izneti datume za pristup sve do pred kraj pregovora. U najboljem slučaju, razgovori bi mogli da budu okončani i pristupni sporazum potpisan 2017. Nakon toga bi bilo potrebno godinu i po dana za ratifikaciju u parlamentima svih zemalja članica EU i u Evropskom parlamentu sa zvaničnim ulaskom 2018. godine.
Čak i da Srbija uspe da kroz pregovore ide bez konačnog rešenja za Kosovo, nema nikakve sumnje da zemlje koje priznaju nezavisnost Kosova, neće dati zeleno svetlo za pristupanje bez dogovora o Kosovu.
Niko u Evropskoj uniji nije spreman da primi drugi Kipar, piše WAZ.EUObserver.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
