"Ziđin" je od dolaska u Srbiju, u nekadašnji RTB Bor uložio oko 700 miliona dolara. Samo tokom 2020. godine, u tehničku obnovu i proširenje četiri rudnika i topionice u Boru, kao i u brojne projekte bezbednosti i zaštite životne sredine investirano 360 miliona dolara.
Igor Nemanjić, inženjer geologije, koji je zaposlen u ovoj kineskoj kompaniji kaže da je odlučio da dođe ovde je voli geologiju, a pošto je, kako ističe, geologija usko vezana sa rudnikom i sa istraživanjem, uvideo je mogućnost zapošljenja ovde.
"I kao što možete videti ovo je kombinacija rudarstva i geologije. Generalno bih preporučio svim početnicima da dođu na ovo mesto pošto su uslovi izuzetno dobri, kolegijalnost je na nivou, ljudi su uvek spremni da vam pomognu. Nećete se u ovoj firmi osećati neprijatno", rekao je Nemaniić.
Prema rečima Nenada Anđelića, vozača teških kamiona, on se vratio u Srbiju iz Austrije i zaposlio se u "Ziđin".
"Ja sam se 2017. godine vratio, ovde sam se zaposlio možda posle godinu dan. Odlučio sam da se vratim zato što dok sam radio tamo dva meseca budem u kamionu, dve nedelje kući. Ponekad budem i po tri meseca, tri i po, zavisi kako kad, a kući imam porodicu, sina i ćerku. I sad sam pre dve godine dobio blizance i zato sam i rešio da se vratim. Najviše zbog dece", rekao je Anđelić.
On kaže da je sada drugačija situacija.
"Sada odradim osam sati a onda kad dođem kući imam vremena da budem sa decom, sa porodicom. Plata je solidna", rekao je Anđelić.
Milena Knežević, referent za bezbednost i zdravlje na radu kaže kako ne oseća težinu ovog posla.
"Ja sam u rudniku od 2012. godine radila u proizvodnji. To mi je bilo prvo zaposlenje, a kasnije sam se zaposlila kao referent za bezbednost. Žena može da radi u rudniku, ali svaki dan je borba. Moraš da budeš psihofizički stabilan da bi radio ovaj posao. Posao bezbednosti ne može da radi bilo ko, je to je nadogradnja svih poslova, dosta toga treba da se zna i o mehanizaciji, o mašinama, o radu tih mašina. Treba poznavati ljude dosta, psihu ljudi, treba ih naučiti, usmeravati, edukovati na neki način, tako da je to meni trenutno i satisfakcija.
Nikola Grujović, vozač teških kamiona napominje kako je pre zaposlenja u "Ziđinu" radio za jednu italijansku firmu.
"Vozio sam skoro dve godine po Evropi - špedicija, autovoz. I onda sam se vratio ovde. A vratio sam se prvenstveno zbog porodice, jer tamo je ipak napornije nego ovde. Ovde postoji neko radno vreme, osam sati, a tamo je ceo dan", rekao je Grujović.
