Pre petnaest godina u Beogradu su održane demonstracije za koje se smatra da su prvi put ozbiljno uzdrmale režim Slobodana Miloševića.
Pre petnaest godina u Beogradu su održane demonstracije za koje se smatra da su prvi put ozbiljno uzdrmale režim Slobodana Miloševića.Godišnjicu devetomartovskih demonstracija u četvrtak je na Trgu Republike obeležio Srpski pokret obnove, koji je bio na čelu tih demonstracija, i članovi te stranke koji su se izdvojili iz nje i osnovali novu partiju, Srpski demokratski pokret obnove.
Predsednik SPO-a, Vuk Drašković, i funkcioneri te stranke u podne su se okupili na Trgu Republike, koji od 9. marta 1991. i dogadjaja na taj dan nosi i nezvanični naziv Trg slobode.
Drašković je na skupu, pred oko 500 pristalica, rekao da se "manjinska, goloruka Srbija" 9. marta 1991. suprotstavila Miloševiću, njegovoj vojsci, policiji i "većinskom mišljenju ljudi u Srbiji koji su tada dresirano podržavali diktatora i njegov poredak laži, mržnje i zla".
Lider Srpskog pokreta obnove izjavio je da su "ešaloni i falange" Slobodana Miloševića danas u nadiranju, i da je potreban "novi 9. mart" kako bi im se suprotstavilo.
Drašković je naglasio da se "i danas, 15 godina kasnije, suočavamo sa situacijom da je duh miloševićevske Srbije u opasnom zamahu i širenju".
"Ne zaboravimo šta je bilo jer nesreće i greške koje se zaboravljaju sigurno će i da se ponovile", upozorio je Drašković.
Pošto se većina pristalica SPO razišla sa Trga Republike, godišnjicu devetomartovskih demonstracija je na istom mestu obeležio i Srpski demokratski pokret obnove. Lider te stranke Vojislav Mihailović je pred oko 30 pristalica rekao da niko nema pravo da prisvaja 9. mart, jer bi to trebalo da bude dan svih onih koji su se u Srbiji borili za demokratiju.
U višečasovnom okršaju policije i demonstranata u centru Beograda 9. marta 1991. godine poginuli su učenik Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović, a povredjena su 203 demonstranta. Na demonstracijama je učestvovalo oko 100.000 ljudi.
Posle okršaja u centru grada, Predsedništvo SFRJ odlučilo je da oklopne jedinice JNA izađu na beogradske ulice.
Demonstracije je inicirao SPO zbog zbog uredjivačke politike države Radio-televizije Beograd, koja je prvi put nazvana TV Bastiljom. Policija je bacanjem velike količine suzavca i vodenim topovima pokušala da rastera demonstrante sa Trga Republike, a potom su počeli sukobi gradjana i policije, koji su se proširili na širi centar grada. Lider SPO-a Vuk Drašković i tadašnji potpredsednik njegove partije Jovan Marjanović uhapšeni su posle demonstracija.
Povod za sazivanje protesta bio je komentar na državnoj televiziji 16. februara u kojem je Slavko Budihna optužio SPO da je produžena ruka hrvatskog režima, za koji je rečeno da je ustaški.
Dan posle na Terazijskom platou, takodje u centru Beograda, okupilo se na hiljade studenata, koji su pored ostavki čelnika državne televizije tražili i ostavku ministra policije Radmila Bogdanovića i oslobadjanje uhapšenih opozicionih lidera. Skupština Srbije je ubrzo usvojila ostavke rukovodećih ličnosti RTV Beograd, a usvojena je i ostavka ministra unutrašnjih poslova Srbije Radmila Bogdanovića.
(MONDO)
