• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ljajić: Ništa od rekonstrukcije Vlade (VIDEO)

Od rekonstrukcije Vlade Srbije i smanjenja broja ministarstava neće biti ništa, rekao je u intervjuu FoNetu ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić, napominjući da "pri ovoj pameti" tu ideju ne bi ni lansirao.

On je objasnio da je svojevremeno ideju racionalizacije "lansirao u najboljoj nameri, misleći da bi to bio proaktivan politički potez, koji bi Vladi sigurno doneo stabilnost i mir".

"Bila bi poslata poruka da se Vlada samo ne brani pritisnuta ekonomskim problemima", dodao je Ljajić i objasnio da "na taj način ne bismo bili u defanzivi prema medijima i političkim oponentima".

"Video sam, međutim, da reakcije, što javne, što neformalne, nisu bile nimalo pozitivne", napomenuo je Ljajić, koji ne zna zašto je to tako, "ako se svi javno zalažu za rekonstrukciju".

Posle svega, od toga nije bilo ništa, nastavio je Ljajić, "a ja sam optužen da sam izneo neozbiljan predlog i da se bavim marketingom, što meni ne pada na pamet, niti to znam da činim".

"U svakom slučaju, to sigurno nije bio neozbiljan predlog", ocenio je Ljajić, već je "bio u cilju jačanja, a ne slabljenja Vlade".



Upitan o saradnji sa Haškim tribunalom, kao uslovom daljih evropskih integracija Srbije, Ljajić je odgovorio da je realno da će u junu biti nastavljen proces integracija, kada je reč o primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Uslov za to jeste da imamo još jedan pozitivan izveštaj Serža Bramerca, precizirao je Ljajić, napomnijući da se saradnja sa Tribunalom nastavlja "u svim aspektima, ne samo u domenu potrage za Mladićem i Hadžicem, nego i u pristupu arhivama i svedocima".

"Nadležni sprovode redovne aktivnosti na pronalaženju dvojice preostalih haških optuženika", dodao je Ljajić i podsetio da se na njegovom primeru "videlo da je nezahvalno licitirati i prognozirati kada bi to moglo da se dogodi", ali se "nada da će ove aktivnosti dati rezultat".

Govoreći o mogućnosti izbora, Ljajić ih ne očekuje u ovoj godini i smatra da oni nikome ne bi odgovarali.

Ne mislim da su izbori najgore rešenje, ali je sigurno da bi veliki luksuz bio da u ovoj krizi izgubimo celu godinu, objasnio je Ljajić.

Prema njegovim rečima, "naša privreda je još u velikim problemima i to bi, u ekonomskom smislu, značilo potrošeno vreme, što za izbore, što za kampanju".

Osim toga, Ljajić ne vidi šta bi izbore moglo da izazove, s obzirom na to da vladajuća koalicija još ima stabilnu većinu u parlamentu.

Što se tiče njegove Socijaldemokratske partije Srbije, Ljajić kaže da je ona sada opredeljena da jača partijsku infrastrukturu, dok će o koalicijama razmišljati kada izbori budu i raspisani.

Osvrćući se na nedavno Galupovo istraživanje, po kojem je rejting njegove stranke ispod cenuzusa, Ljajić je rekao da mnogo više veruje svom osećaju kada je sa ljudima na terenu, nego bilo kojem istraživanju javnog mnjenja.

"Čak i ta istraživanja daju razloga za optimizam, jer postojimo tek dva meseca, a imamo veći procenat glasova od stranaka koje su formirane pre 10 ili 15 godina", napomenuo je Ljajić, ocenjujući da su izbori jedino merilo.

Upitan o regionalizaciji, kojom su sve sandžačke opštine ušle u jedan region i prigovorima da to znači opasnost od separatizma, Ljajić je podsetio da se upravo on zalagao za punu integraciju Bošnjaka u državni sistem Srbije.



"Bilo bi suludo 2010. godine pomišljati na bilo kakav politički projekat koji bi značio izdvajanje Sandžaka iz ustavnog sistema ove zemlje", poručio je Ljajić.

Mi drugu državu nemamo i ne može nikome iz Sandžaka biti bolje, ukoliko i Srbiji ne bude bolje, dodao je Ljajić, ističući "da smo, pre svega, opredeljeni da učinimo sve što možemo da Srbija izade iz ove ekonomske i socijalne situacije u kojoj se nalazi".

Logično je da onda svim regionima u Srbiji bude bolje nego što je danas, objasnio je Ljajić i precizirao da model regionalizacije ne uvodi nikakvu podelu po političkim i administrativnim merilima, već da se radi samo o statističkim regionima.

"Ništa više ni manje od toga. Upravo je smisao tog zakona da se pomogne siromašnim područjima i da pokušamo, zajedničkim projektima više opština, da konkurišemo za sredstva kod Evropske unije (EU)", rekao je Ljajić.

Svaka priča o nekakvom separatizmu je politički iskonstruisana, smatra Ljajić, "i od bošnjačkih nacionalista, i od ovih tobožnjih srpskih patriota".

Povodom sve većeg broja štrajkova u Srbiji, Ljajić je potvrdio da ih je u januaru bilo više nego što je bilo ko mogao da očekuje, posebno u poređenju sa prethodnim godinama.

"Prošle godine smo ukupno imali 115 štrajkova, a samo u januaru taj je broj bio nešto oko tridesetak, zavisno od podataka koje smo dobili od sindikata i zvaničnih informacija inspektorata za rad", ukazao je Ljajić.

Niko ne može da isključi mogućnost novih štrajkova i protesta, rekao je Ljajić, ali činimo sve što možemo da država ispuni svoje obaveze prema radnicima, pre svega u smislu povezivanja radnog staža i obezbeđivanja zdravstenog osiguranja.

Povodom ocena da su štrajkovi politički motivisani, Ljajić je ocenio da se ne mogu svi štrajkovi stavljati u isti koš, upozoravajući da je "svaka generalizacija opasna".

"Imate štrajkove koji su zaista socijalno i ekonomski motivisani, ljudi po nekoliko meseci nisu primali plate, niti su im isplaćivani doprinosi. Prvi talas je sigurno bio takav, bez političkih motiva", konstatovao je Ljajić.

Prema njegovim rečima, u januaru je, međutim, bilo nekoliko protesta koji su počeli kao sindikalni i radnički, da bi potom "prerasli u proteste sa isključivo političkim motivima", ali ih ipak ne bi sve trebalo trpati u isti koš.

Podsećajući da je budžet za ovu godinu pet odsto veći u odnosu na prošlu, Ljajić veruje da će to biti dovoljno za sva socijalna davanja, ali na žalost ne i za njihovo povećanje.

Najvažnije je da će ona biti redovna, kao i prošle godine, ocenio je Ljajić, koji smatra da bi za povećanje plata i penzija na jesen trebalo da budu ispunjena dva uslova.

Prvi je da imamo rast bruto društvenog proizvoda (BDP), a drugi je dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondaom (MMF), jer ne možemo zaobići činjenicu da smo sa njima postigli dogovor o zamrzavanju zarada i penzija u 2010. godini, precizirao je Ljajić.

Odmrzavanje bi zahtevalo novi dogovor sa MMF, rekao je Ljajić, a ukoliko hoćemo da budemo kredibilan partner, moramo da poštujemo obaveze.

To drugim rečima znači da je neophodna i njihova saglasnost, naglasio je Ljajić, objašnjavajući da je, s druge strane, neophodan i rast BDP, "jer ne možemo da delimo nešto što nismo zaradili i moramo da se naviknemo da živimo po novim pravilima".

Ljajić je, pri tome, javnu potrošnju označio kao preveliku, mada neke zemlje u regionu imaju i veću, ali to za Srbiju nije nikakva uteha.

"Potrošnja je u jednom trenutku bila i 45 odsto BDP, i država je prva stegla kaiš i time poslala poruku da svi moramo da štedimo, smanjimo i racionalizujemo državnu administraciju", rekao je Ljajić i najavio da će taj proces biti nastavljen.

Mislio sam da će on biti završen do kraja februara, dodao je Ljajić, napominjući da je Vlada Srbije na prethodnoj sednici usvojila sistematizaciju nekoliko ministarstava, uključujući i njegovo, koje će morati da smanji broj radnika za 61 zaposlenog.

Uskoro će biti usvojena sistematizacija još nekoliko ministarastava, najavio je Ljajić, koji očekuje da će taj proces ipak ući u mart i tada biti završen.

(FoNet)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽA