Radoslav Lukić Lule, nekadašnji pomoćnik Jovice Stanišića i bivši radnik Državne bezbednosti, najverovatnije je izvršio samoubistvo, pokazuju rezultati obdukcije, piše "Kurir".
Da je Lukić sam sebi pucao u glavu, trebalo bi da potvrde i rezultati parafinske rukavice, koju je policija uzela odmah po izlasku na uviđaj u parku na Košutnjaku.
Policija je otkrila i da je Lukić pre nego što je digao ruku na sebe ostavio tri oproštajna pisma - jedno za policiju, drugo za sina, a treće za suprugu.
U njima je do detalja opisao razloge zbog kojih to radi, ali u policiji nisu želeli da komentarišu sadržaj Lukićevog oproštajnog pisma, uz komentar da se navodi "još proveravaju".
Ta pisma dodatno su bacila misteriju na ceo slučaj. Nije jasno kakva je muka naterala penzionisanog debeovca na takav čin.
"Luletova smrt je najverovatnije povezana s još jednim slučajem na kom se radi, ali zbog istrage o tome zasad ne možemo da govorimo", rekao je izvor iz policije.
Prošlog petka slučajni prolaznici pronašli su beživotno telo starijeg čoveka. Kasnije se ispostavilo da je u pitanju Radoslav Lukić.
Njegovo telo nađeno je na klupi, glava mu je bila na stolu, dok je u desnoj ruci držao "škorpion". Po dolasku su lekari mogli samo da konstatuju smrt nesrećnog čoveka. Pregledom glave na desnoj slepoočnici otkrivena je prostrelna rana.
Pet dana posle tragičnog događaja Lukićevi dojučerašnji saborci odali su mu poslednju poštu. Uz tekst "Našem najboljem šefu, drugaru i saborcu" poslednji pozdrav uputili su mu prijatelji iz službe, potpisani samo imenom ili nadimkom, među kojima su i Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki.
Radoslav Lukić počeo je karijeru u Saveznom SUP u bivšoj Jugoslaviji, gde je bio zadužen za privredni kriminal, i to u onim preduzećima za koja je služba bila posebno zainteresovana.
Takva su bila "Geneks", "Ineks", "Jat"..., a to odeljenje zvalo se Uprava za narušavanje ekonomskog sistema zemlje. Krajem osamdesetih je na zahtev Jovice Stanišića poslat na Kosmet da oformi deo srpske službe u toj pokrajini.
Cilj je bila borba protiv unutrašnjeg neprijatelja - tadašnje iredente okupljene oko Ibrahima Rugove. To je bilo prvi put da čovek iz Srbije bude šef službe na Kosmetu. Po izbijanju rata na prostoru bivše Jugoslavije vraćen je u Srbiju, da bi sredinom devedesetih bio penzionisan, piše "Kurir".
(MONDO)
Da je Lukić sam sebi pucao u glavu, trebalo bi da potvrde i rezultati parafinske rukavice, koju je policija uzela odmah po izlasku na uviđaj u parku na Košutnjaku.
Policija je otkrila i da je Lukić pre nego što je digao ruku na sebe ostavio tri oproštajna pisma - jedno za policiju, drugo za sina, a treće za suprugu.
U njima je do detalja opisao razloge zbog kojih to radi, ali u policiji nisu želeli da komentarišu sadržaj Lukićevog oproštajnog pisma, uz komentar da se navodi "još proveravaju".
Ta pisma dodatno su bacila misteriju na ceo slučaj. Nije jasno kakva je muka naterala penzionisanog debeovca na takav čin.
"Luletova smrt je najverovatnije povezana s još jednim slučajem na kom se radi, ali zbog istrage o tome zasad ne možemo da govorimo", rekao je izvor iz policije.
Prošlog petka slučajni prolaznici pronašli su beživotno telo starijeg čoveka. Kasnije se ispostavilo da je u pitanju Radoslav Lukić.
Njegovo telo nađeno je na klupi, glava mu je bila na stolu, dok je u desnoj ruci držao "škorpion". Po dolasku su lekari mogli samo da konstatuju smrt nesrećnog čoveka. Pregledom glave na desnoj slepoočnici otkrivena je prostrelna rana.
Pet dana posle tragičnog događaja Lukićevi dojučerašnji saborci odali su mu poslednju poštu. Uz tekst "Našem najboljem šefu, drugaru i saborcu" poslednji pozdrav uputili su mu prijatelji iz službe, potpisani samo imenom ili nadimkom, među kojima su i Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki.
Radoslav Lukić počeo je karijeru u Saveznom SUP u bivšoj Jugoslaviji, gde je bio zadužen za privredni kriminal, i to u onim preduzećima za koja je služba bila posebno zainteresovana.
Takva su bila "Geneks", "Ineks", "Jat"..., a to odeljenje zvalo se Uprava za narušavanje ekonomskog sistema zemlje. Krajem osamdesetih je na zahtev Jovice Stanišića poslat na Kosmet da oformi deo srpske službe u toj pokrajini.
Cilj je bila borba protiv unutrašnjeg neprijatelja - tadašnje iredente okupljene oko Ibrahima Rugove. To je bilo prvi put da čovek iz Srbije bude šef službe na Kosmetu. Po izbijanju rata na prostoru bivše Jugoslavije vraćen je u Srbiju, da bi sredinom devedesetih bio penzionisan, piše "Kurir".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.