Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je u intervjuu za sutrašnji broj nedeljnika "Vreme" da zemlje u regionu ne učestvuju istim intenzitetom u borbi protiv organizovanog kriminala.
"Srbija je sasvim sigurno vodeća zemlja u borbi protiv organizovanog kriminala u regionu", rekao je Tadić i istakao da Srbija ni po koju cenu neće odustati od sistemske borbe protiv organizovanog kriminala.
On je izrazio nadu da će se i u drugim zemljama u regionu popraviti stvari po tom pitanju u narednom periodu, a da se slučaj zaplene velike količine narkotika sprovodi u saradnji sa britanskim i američkim partnerima i da se dominantno vodi u Latinskoj Americi.
Tadić je istakao da je organizovani kriminal koji pogađa Srbiju globalno povezan zbog čega se sarađuje sa međunarodnim obaveštajnim institucijama i da službe u regionu nisu bile mnogo upućene u akciju zaplene velike količine droge.
"Svi zajedno moramo da budemo svesni da nacionalnost aktera ne igra odlučujuću ulogu u ovom slučaju. Ovde je reč o međusobnom povezivanju kriminalnih grupa koje, nema nikakve dileme, ostvaruju ogromne profite kroz šverc narkotika, naoružanja i ljudi", naveo je Tadić i dodao da je međunarodna obaveza svih zemalja da učestvuju u toj borbi, što je i pretpostavka zajedničkog ulaska u EU.
Upitan zbog čega sve zemlje u regionu ne učestvuju istim intenzitetom u borbi protiv organizovanog kriminala, Tadić je naveo da se među razlozima u javnosti pominje politička volja, ali je ukazao ni da sve zemlje nemaju isti nivo reformi u oblasti javne administracije i izgradnje industrijskih kapaciteta, u uspostavljanju pravne države, kao ni u borbi protiv korupcije ili organizovanog kriminala.
Prema njegovoj oceni, poverenje u službe drugih zemalja uspostavlja se kroz saradnju i nije dobro da se pri tome neka zemlja oglušava na pozive na partnerstvo u borbi protiv organizovanog kriminala.
Puštanje izvesnih osoba u Crnoj Gori, nakon privođenja u policiju, zato što Srbija nije poslala dokaze iz istrage vezane za njihovu povezanost sa balkanskim narko-kartelom, Tadić je ocenio kao "ponašanje koje ovog trenutka niko ne može da razume" i izrazio nadu da će se ono u najskorije vreme izmeniti i da će saradnja biti uspostavljena.
On je naveo da narko-karteli nanose štetu zemljama u regionu i u Evropi koja se meri milijardama evra.
Predsednik Tadić je ocenio da je Hrvatska odmakla u borbi protiv korupcije nešto ispred Srbije.
"Ta vrsta pozitivnog rivalstva može na kraju da doprinese da postignemo rezultate koji su na korist naših građana, a pretpostavka su našeg daljnjeg evropskog puta", rekao je Tadić.
"Srbija je sasvim sigurno vodeća zemlja u borbi protiv organizovanog kriminala u regionu", rekao je Tadić i istakao da Srbija ni po koju cenu neće odustati od sistemske borbe protiv organizovanog kriminala.
On je izrazio nadu da će se i u drugim zemljama u regionu popraviti stvari po tom pitanju u narednom periodu, a da se slučaj zaplene velike količine narkotika sprovodi u saradnji sa britanskim i američkim partnerima i da se dominantno vodi u Latinskoj Americi.
Tadić je istakao da je organizovani kriminal koji pogađa Srbiju globalno povezan zbog čega se sarađuje sa međunarodnim obaveštajnim institucijama i da službe u regionu nisu bile mnogo upućene u akciju zaplene velike količine droge.
"Svi zajedno moramo da budemo svesni da nacionalnost aktera ne igra odlučujuću ulogu u ovom slučaju. Ovde je reč o međusobnom povezivanju kriminalnih grupa koje, nema nikakve dileme, ostvaruju ogromne profite kroz šverc narkotika, naoružanja i ljudi", naveo je Tadić i dodao da je međunarodna obaveza svih zemalja da učestvuju u toj borbi, što je i pretpostavka zajedničkog ulaska u EU.
Upitan zbog čega sve zemlje u regionu ne učestvuju istim intenzitetom u borbi protiv organizovanog kriminala, Tadić je naveo da se među razlozima u javnosti pominje politička volja, ali je ukazao ni da sve zemlje nemaju isti nivo reformi u oblasti javne administracije i izgradnje industrijskih kapaciteta, u uspostavljanju pravne države, kao ni u borbi protiv korupcije ili organizovanog kriminala.
Prema njegovoj oceni, poverenje u službe drugih zemalja uspostavlja se kroz saradnju i nije dobro da se pri tome neka zemlja oglušava na pozive na partnerstvo u borbi protiv organizovanog kriminala.
Puštanje izvesnih osoba u Crnoj Gori, nakon privođenja u policiju, zato što Srbija nije poslala dokaze iz istrage vezane za njihovu povezanost sa balkanskim narko-kartelom, Tadić je ocenio kao "ponašanje koje ovog trenutka niko ne može da razume" i izrazio nadu da će se ono u najskorije vreme izmeniti i da će saradnja biti uspostavljena.
On je naveo da narko-karteli nanose štetu zemljama u regionu i u Evropi koja se meri milijardama evra.
Predsednik Tadić je ocenio da je Hrvatska odmakla u borbi protiv korupcije nešto ispred Srbije.
"Ta vrsta pozitivnog rivalstva može na kraju da doprinese da postignemo rezultate koji su na korist naših građana, a pretpostavka su našeg daljnjeg evropskog puta", rekao je Tadić.
Odnosi sa Crnom Gorom i nisu tako loši
Predsednik Srbije je ocenio da ne misli da su odnosi sa Crnom Gorom tako loši i da postoje nesporazumi s vremena na vreme, ali da su veze između ljudi koji žive u dve zemlje toliko snažne da nikako ne mogu da učine te odnose suštinski lošim.
Tadić je ocenio da u tim odnosima postoje dva sporna pitanja: borba protiv organizovanog kriminala i odnos Crne Gore prema takozvanoj nezavisnosti Kosova.
On smatra da ostala pitanja nisu problematična i očekuje da će se u narednom periodu rešavati status srpskog naroda u toj državi.
Reakcije Srbije posle crnogroskog priznavanja nezavisnosti Kosova Tadić je nazvao odbranom državnih interesa i na dobrobit svog naroda, jer "priznanje Kosova koje Srbija smatra delom svoje teritorije, pomaže ugrožavanju teritorijalnog integriteta naše zemlje".
Tadić je ocenio da u tim odnosima postoje dva sporna pitanja: borba protiv organizovanog kriminala i odnos Crne Gore prema takozvanoj nezavisnosti Kosova.
On smatra da ostala pitanja nisu problematična i očekuje da će se u narednom periodu rešavati status srpskog naroda u toj državi.
Reakcije Srbije posle crnogroskog priznavanja nezavisnosti Kosova Tadić je nazvao odbranom državnih interesa i na dobrobit svog naroda, jer "priznanje Kosova koje Srbija smatra delom svoje teritorije, pomaže ugrožavanju teritorijalnog integriteta naše zemlje".
Tadić je ponovio da Srbija ostaje garant Dejtonskog sporazuma i da će biti otvoreno protiv svih inicijativa koje bi mogle da ugroze njegove tekovine.
"Ukoliko bi neko pokušao da organizuje, bilo u Federaciji ili u Republici Srpskoj, referendum o podeli BiH, Srbija bi na to kao zemlja garant Dejtonskog sporazuma rekla - ne. Ali o referendumu kao podršci Dejtonskom sporazumu, Srbija principijelno ne može imati ništa protiv", rekao je Tadić.
Tadić smatra da bi na početku mandata novog hrvatskog predsednika Ive Josipovića trebalo utvrditi principe na kojima bi dve države mogle da prave najbolje moguće prijateljske veze.
"Naš susret će imati smisla ukoliko budemo mogli nešto da ispostavimo kao rezultat građanima i u Srbiji i u Hrvatskoj. Taj susret treba da bude ozbiljno pripremljen, a ne da bude deo političkog dekora. Hrvatska ima očekivanja od Srbije, Srbija ima očekivanja od Hrvatske. Treba priznati te obostrane interese, obostrana prava, videti gde su ti interesi zajednički, treba raditi na svim tim poljima i poboljšavati, korak po korak, naše međusobne odnose", objasnio je Tadić.
Kao konkretne teme razgovora sa Josipovićem, Tadić je naveo pitanje obezbeđivanja povratka izbeglih Srba, povraćaj njihove imovine, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, kao i razmenu mišljenja o kažnjavanju optuženih za ratne zločine, o saradnji sa Haškim tribunalom i drugo.
"Ukoliko bi neko pokušao da organizuje, bilo u Federaciji ili u Republici Srpskoj, referendum o podeli BiH, Srbija bi na to kao zemlja garant Dejtonskog sporazuma rekla - ne. Ali o referendumu kao podršci Dejtonskom sporazumu, Srbija principijelno ne može imati ništa protiv", rekao je Tadić.
Tadić smatra da bi na početku mandata novog hrvatskog predsednika Ive Josipovića trebalo utvrditi principe na kojima bi dve države mogle da prave najbolje moguće prijateljske veze.
"Naš susret će imati smisla ukoliko budemo mogli nešto da ispostavimo kao rezultat građanima i u Srbiji i u Hrvatskoj. Taj susret treba da bude ozbiljno pripremljen, a ne da bude deo političkog dekora. Hrvatska ima očekivanja od Srbije, Srbija ima očekivanja od Hrvatske. Treba priznati te obostrane interese, obostrana prava, videti gde su ti interesi zajednički, treba raditi na svim tim poljima i poboljšavati, korak po korak, naše međusobne odnose", objasnio je Tadić.
Kao konkretne teme razgovora sa Josipovićem, Tadić je naveo pitanje obezbeđivanja povratka izbeglih Srba, povraćaj njihove imovine, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, kao i razmenu mišljenja o kažnjavanju optuženih za ratne zločine, o saradnji sa Haškim tribunalom i drugo.
Ne želimo zamrznut konflikt na Kosovu
Predsednik Srbije je ponovio da pitanje Kosova treba da bude rešeno obostrano prihvatljivim rešenjem do koga se može doći samo pregovorima i istakao da će Srbija učiniti sve da se pre datuma ulaska u EU reši to pitanje i da više ne postoje konflikti na ovim prostorima.
"Srbija ne želi večni konflikt koji bi pre ili kasnije opet ugrozio naše nacionalne i građanske interese", naveo je on i najavio nove inicijative nakon odluke Međunarodnog suda pravde u pravcu rešavanja konflikta i postizanja kompromisnog rešenja na pregovorima.
Komentarišući predviđanja da će se Srbija u jednome trenutku suočiti sa uslovom priznavanja nezavisnosti Kosova kako bi ušla u EU, Tadić je istakao da mu je takva situacija nezamisliva.
Predsednik Tadić je izrazio uverenje da će, iako u Srbiji i Evropi ima onih koji bi želeli da Kosovo bude zona zamrznutog konflikta, u budućnosti biti stvoren ambijent za pronalaženje kompromisnog rešenja koje će čitav region rasteretiti tog istorijskog sukoba.
"Kosovski problem zahteva razrešenje, a ne može biti rešenje tog problema to što je ta stvar gurnuta pod tepih time što su neke države priznale Kosovo zažmurivši na povredu međunarodnog prava i poručivši Srbiji da treba da prihvati realnost na terenu.
Takva njihova logika, između ostalog, međunarodne činioce dovodi u poziciju da moraju da prihvate realnost da Srbi sa Kosova ne žele da prihvate suverenost takozvane države Kosovo na čitavoj teritoriji", rekao je Tadić.
"Srbija ne želi večni konflikt koji bi pre ili kasnije opet ugrozio naše nacionalne i građanske interese", naveo je on i najavio nove inicijative nakon odluke Međunarodnog suda pravde u pravcu rešavanja konflikta i postizanja kompromisnog rešenja na pregovorima.
Komentarišući predviđanja da će se Srbija u jednome trenutku suočiti sa uslovom priznavanja nezavisnosti Kosova kako bi ušla u EU, Tadić je istakao da mu je takva situacija nezamisliva.
Predsednik Tadić je izrazio uverenje da će, iako u Srbiji i Evropi ima onih koji bi želeli da Kosovo bude zona zamrznutog konflikta, u budućnosti biti stvoren ambijent za pronalaženje kompromisnog rešenja koje će čitav region rasteretiti tog istorijskog sukoba.
"Kosovski problem zahteva razrešenje, a ne može biti rešenje tog problema to što je ta stvar gurnuta pod tepih time što su neke države priznale Kosovo zažmurivši na povredu međunarodnog prava i poručivši Srbiji da treba da prihvati realnost na terenu.
Takva njihova logika, između ostalog, međunarodne činioce dovodi u poziciju da moraju da prihvate realnost da Srbi sa Kosova ne žele da prihvate suverenost takozvane države Kosovo na čitavoj teritoriji", rekao je Tadić.
Srebrenica nije pravna, nego moralna dužnost
Tadić je rekao da bi bilo idealno kada bi oko rezolucije o Srebrenici bio postignut konsenzus i kada bi sve političke stranke i svi parlamentarci glasali za, jer je taj dokument "vrednosno pitanje koje svakako ima i politički karakter i značaj" i koji će posvedočiti da je Srbija i njen parlament u stanju da iskaže saosećanje sa patnjom i nesrećom nevino stradalih u Srebrenici.
On je ocenio da je važno da taj dokument dobije najširu podršku i nevladinog sektora kako bi osuda zločina bila odluka čitavog srpskog društva.
"Taj vrednosni iskorak biće izuzetno važan u ukupnoj transformaciji našeg društva u civilno društvo, a osuda jednog strašnog zločina koji je u svetu postao simbol stradanja u ratovima devedesetih biće i distanciranje od zločinaca koji su tvrdili da to čine u ime srpskog naroda. Srbija tim činom svakako podiže i svoj ugled i svoj regionalni kredibilitet", ocenio je on i naveo da je to bio osnovni motiv zbog čega je ponovo pokrenuo tu ideju.
"Nije, dakle, reč o nekakvim našim pravnim obavezama niti odluci Međunarodnog suda pravde, već o moralnoj obavezi koju imamo sami prema sebi", istakao je Tadić koji je rasprave u javnosti oko teksta i upotrebe reči genocid rezolucije nazvao "jalovom diskusijom".
"U javnosti su krenule diskusije, prvo da li treba ili ne treba usvojiti rezoluciju, a onda da li treba upotrebiti reč genocid. To su jalove diskusije. Parlament nije sud da bi jedno pre svega vrednosno pitanje pretvorio u stručno-pravnu debatu. Najvažnije je da se osudi taj svirepi zločin i da terminologija bude potpuno jasna u osudi samog zločina kao i u saosećanju sa patnjom nevinih žrtava iz drugog naroda", kazao je Tadić.
On je ocenio da je važno da taj dokument dobije najširu podršku i nevladinog sektora kako bi osuda zločina bila odluka čitavog srpskog društva.
"Taj vrednosni iskorak biće izuzetno važan u ukupnoj transformaciji našeg društva u civilno društvo, a osuda jednog strašnog zločina koji je u svetu postao simbol stradanja u ratovima devedesetih biće i distanciranje od zločinaca koji su tvrdili da to čine u ime srpskog naroda. Srbija tim činom svakako podiže i svoj ugled i svoj regionalni kredibilitet", ocenio je on i naveo da je to bio osnovni motiv zbog čega je ponovo pokrenuo tu ideju.
"Nije, dakle, reč o nekakvim našim pravnim obavezama niti odluci Međunarodnog suda pravde, već o moralnoj obavezi koju imamo sami prema sebi", istakao je Tadić koji je rasprave u javnosti oko teksta i upotrebe reči genocid rezolucije nazvao "jalovom diskusijom".
"U javnosti su krenule diskusije, prvo da li treba ili ne treba usvojiti rezoluciju, a onda da li treba upotrebiti reč genocid. To su jalove diskusije. Parlament nije sud da bi jedno pre svega vrednosno pitanje pretvorio u stručno-pravnu debatu. Najvažnije je da se osudi taj svirepi zločin i da terminologija bude potpuno jasna u osudi samog zločina kao i u saosećanju sa patnjom nevinih žrtava iz drugog naroda", kazao je Tadić.
Govoreći o bezbednosnim integracijama Srbije, Tadić je rekao da bi u mandatu ove vlade trebalo da bude otvoren naredni stadijum angažovanja u programu Partnerstvo za mir, i odbacio kao smešne sve spekulacije da neko namerava da Srbiju "ispod žita" uključi u NATO.
"Ova vlada neće pokretati referendum o učlanjenju Srbije u NATO. To je i odgovor svima onima koji pokreću pitanje referenduma... Niti je neko imao nameru da promeni rezoluciju parlamenta o vojnoj neutralnosti, niti je neko imao ideju o integraciji Srbije u NATO", istakao je Tadić.
"Ova vlada neće pokretati referendum o učlanjenju Srbije u NATO. To je i odgovor svima onima koji pokreću pitanje referenduma... Niti je neko imao nameru da promeni rezoluciju parlamenta o vojnoj neutralnosti, niti je neko imao ideju o integraciji Srbije u NATO", istakao je Tadić.
Štedite!
Tadić je istakao da politika štednje na svim nivoima nema alternativu, jer se samo na taj način može izbeći da Srbija dospe na listu zemalja koje su u takozvanom dužničkom ropstvu.
Srbija se, kako je objasnio, neće zaduživati kako bi pokrivala javnu potrošnju, ali da će deo razvojnih projekata neminovno morati da bude finansiran i kreditima.
"Bitno je da novo zaduživanje, kojim opterećujemo generacije koje dolaze, isključivo plasiramo u izgradnju infrastrukture koju će te generacije dobiti na upotrebu, a ne u potrošnju, a ne u užitke ove generacije. I to je suština. Svi normalni se zadužuju da bi se razvijali", kazao je Tadić.
On je izrazio uverenje da će se rezultati razvoja infrastrukture osetiti već sledeće godine.
Tadić je naglasio da Srbija neće pribeći privatizaciji strateških javnih preduzeća, odnosno elektroprivrede i gasne privrede, kako bi jednokratno rešila ekonomske probleme.
"Vlada ovog trenutka veoma ozbiljno razmatra mogućnost da se smanje obavezne rezerve i da u dogovoru sa guvernerom Narodne banke predloži jedan paket ekonomskih mera. U ekonomiji vlada pravilo - kada zahvatite na jednom mestu, proizađe problem na drugom. Suština jeste da ne napravite nestabilnost koja može da uruši kompletan poredak. I zbog toga se ovog trenutka razmatraju mogućnosti da se smanje obavezne rezerve, ali pod uslovom da taj oslobođeni novac bude investiran u produktivne grane privrede", rekao je Tadić.
"Moj cilj je da završim svoj mandat kao čovek koji je ljudima ostavio nešto konkretno, a ne samo prazne priče; ne samo priču o tome da ćemo obezbediti radna mesta, već situaciju da stvarno imamo nova radna mesta; ne samo priču o tome da ćemo izgraditi infrastrukturu, kao što je to radila vlada Vojislava Koštunice sa Veljom Ilićem, koja iza sebe nije ostavila čak ni projekte za te puteve, pa sve treba sada da se uradi - već stvarne kilometre autoputeva i stvarne modernizovane delove naše železnice", kazao je Tadić.
(agencije/MONDO)
Srbija se, kako je objasnio, neće zaduživati kako bi pokrivala javnu potrošnju, ali da će deo razvojnih projekata neminovno morati da bude finansiran i kreditima.
"Bitno je da novo zaduživanje, kojim opterećujemo generacije koje dolaze, isključivo plasiramo u izgradnju infrastrukture koju će te generacije dobiti na upotrebu, a ne u potrošnju, a ne u užitke ove generacije. I to je suština. Svi normalni se zadužuju da bi se razvijali", kazao je Tadić.
On je izrazio uverenje da će se rezultati razvoja infrastrukture osetiti već sledeće godine.
Tadić je naglasio da Srbija neće pribeći privatizaciji strateških javnih preduzeća, odnosno elektroprivrede i gasne privrede, kako bi jednokratno rešila ekonomske probleme.
"Vlada ovog trenutka veoma ozbiljno razmatra mogućnost da se smanje obavezne rezerve i da u dogovoru sa guvernerom Narodne banke predloži jedan paket ekonomskih mera. U ekonomiji vlada pravilo - kada zahvatite na jednom mestu, proizađe problem na drugom. Suština jeste da ne napravite nestabilnost koja može da uruši kompletan poredak. I zbog toga se ovog trenutka razmatraju mogućnosti da se smanje obavezne rezerve, ali pod uslovom da taj oslobođeni novac bude investiran u produktivne grane privrede", rekao je Tadić.
"Moj cilj je da završim svoj mandat kao čovek koji je ljudima ostavio nešto konkretno, a ne samo prazne priče; ne samo priču o tome da ćemo obezbediti radna mesta, već situaciju da stvarno imamo nova radna mesta; ne samo priču o tome da ćemo izgraditi infrastrukturu, kao što je to radila vlada Vojislava Koštunice sa Veljom Ilićem, koja iza sebe nije ostavila čak ni projekte za te puteve, pa sve treba sada da se uradi - već stvarne kilometre autoputeva i stvarne modernizovane delove naše železnice", kazao je Tadić.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.