Poslanici Skupštine Srbije završili su večeras postavljanje pitanja predstavnicima vlade, a sednicu će nastaviti sutra raspravom o amandmanima na Predlog zakona o Narodnoj Skupštini.
Premijer Mirko Cvetković i članovi vlade danas su, kao i svakog poslednjeg četvrtka u mesecu od 16 do 19 časova odgovarali na pitanja poslanika, koja su ovom prilikom najvećim delom bila vezana za osumnjičenog za međunarodnu trgovinu narkoticima Darka Šarića, dokle se stiglo sa istragom, ko i kada mu je izdao državljanstvo, ličnu kartu i pasoš…
Premijer je naveo da je Šarić državljanstvo Srbije dobio 2005. godine, da o detaljima istrage, kao i o tome kada je počela operativna obrada narko grupe Šarića ne može da govori, ali i podvukao da je u prethodnom periodu napravljen značajan pomak u borbi protiv korupcije i korumpiranih ljudi, ali da ima prostora da se ta borba poboljša i unapredi.
Cvetković je rekao da je u borbi protiv korumpiranih I kriminalaca nesumnjivo napravljen ključni pomak.
"U tom smislu kada pogledate šta je uradila vlada mislim da ćete retko naći čoveka koji može da kaže da su prethodne vlade tu bile aktivnije od nas", rekao je premijer i podsetio da je borba protiv korupcije jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije.
On je odgovarajući na poslanička pitanja kazao I da će vlada sutra ili u subotu doneti odluku o upućivanju sredstava područjima u Srbiji koja su najviše ugrožena poplavama.
Na pitanja vezana za gasovod "Južni tok" ministar energetike i rudarstva Petar Škundrić je kazao da se sve aktivnosti u vezi sa tim gasovodom, kada je u pitanju učešće Srbije u tom panevropskom projektu, odvijaju po planu.
Škundrić je podsetio da u tom projektu učestvuje više od 10 evropskih država, tako da se ne radi o bilateralnom projektu Srbije i Rusije I dodao da se nezavisno od tog projekta sprovodi nacionalni plan gasifikacije Srbije i obezbeđuju uslovi za energetsku stabilnost i bezbednost u snabdevanju Srbije gasom.
Prema njegovim rečima, Srbija je donela odluku o izgradnji novog podzemnog skladišta gasa koje će biti finansirano iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i razgovara se sa slovačkim firmama o učešću u tom projektu.
Cvetković je, nadovezujući se na tu tematiku ukazao da je na jučerašnjem Samitu o energetskoj bezbednosti u Budimpešti na inicijativu srpske delegacije u zajedničkoj deklaraciji istaknuta važnost gasovoda "Južni tok", čemu su se pridružile još neke zemlje, kao što su Bugarska, Mađarska i Slovenija.
Premijer Mirko Cvetković i članovi vlade danas su, kao i svakog poslednjeg četvrtka u mesecu od 16 do 19 časova odgovarali na pitanja poslanika, koja su ovom prilikom najvećim delom bila vezana za osumnjičenog za međunarodnu trgovinu narkoticima Darka Šarića, dokle se stiglo sa istragom, ko i kada mu je izdao državljanstvo, ličnu kartu i pasoš…
Premijer je naveo da je Šarić državljanstvo Srbije dobio 2005. godine, da o detaljima istrage, kao i o tome kada je počela operativna obrada narko grupe Šarića ne može da govori, ali i podvukao da je u prethodnom periodu napravljen značajan pomak u borbi protiv korupcije i korumpiranih ljudi, ali da ima prostora da se ta borba poboljša i unapredi.
Cvetković je rekao da je u borbi protiv korumpiranih I kriminalaca nesumnjivo napravljen ključni pomak.
"U tom smislu kada pogledate šta je uradila vlada mislim da ćete retko naći čoveka koji može da kaže da su prethodne vlade tu bile aktivnije od nas", rekao je premijer i podsetio da je borba protiv korupcije jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije.
On je odgovarajući na poslanička pitanja kazao I da će vlada sutra ili u subotu doneti odluku o upućivanju sredstava područjima u Srbiji koja su najviše ugrožena poplavama.
Na pitanja vezana za gasovod "Južni tok" ministar energetike i rudarstva Petar Škundrić je kazao da se sve aktivnosti u vezi sa tim gasovodom, kada je u pitanju učešće Srbije u tom panevropskom projektu, odvijaju po planu.
Škundrić je podsetio da u tom projektu učestvuje više od 10 evropskih država, tako da se ne radi o bilateralnom projektu Srbije i Rusije I dodao da se nezavisno od tog projekta sprovodi nacionalni plan gasifikacije Srbije i obezbeđuju uslovi za energetsku stabilnost i bezbednost u snabdevanju Srbije gasom.
Prema njegovim rečima, Srbija je donela odluku o izgradnji novog podzemnog skladišta gasa koje će biti finansirano iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i razgovara se sa slovačkim firmama o učešću u tom projektu.
Cvetković je, nadovezujući se na tu tematiku ukazao da je na jučerašnjem Samitu o energetskoj bezbednosti u Budimpešti na inicijativu srpske delegacije u zajedničkoj deklaraciji istaknuta važnost gasovoda "Južni tok", čemu su se pridružile još neke zemlje, kao što su Bugarska, Mađarska i Slovenija.
Opozicija za TV prenos, neće gardu i zakletvu
Poslanici su u prepodnevnom delu rada parlamenta otpočeli raspravu o amandmanima na Predlog zakona o Narodnoj skupštini koju će nastaviti sutra u 10 časova.
Poslanici Nove Srbije, kluba Napred Srbijo i Liberalno demokratske stranke, zatražili su da se zakonom propiše obaveza da je televizijski i internet prenos svih sednica parlamenta obavezan, jer je odredba kojom se propisuje da se javnost u radu obezbeđuje “stvaranjem uslova“ za prenose nedovoljno jasna.
Oni su istakli da ta formulacija ne mora da znači da će biti prenosa i da je javnost u radu parlamenta važna za građane Srbije.
Šef poslaničke gupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je da je za LDP važna javnost u radu parlamenta.
"Smatramo da je ona ugrožena ne samo kroz limitiranje direktnih televizijskih prenosa, nego i kroz osnovno informisanje javnosti o svemu onome što se dešava pre i posle sednice parlamenta“, rekao je Jovanović.
Poslanik LDP Ivan Andrić rekao je da je ta stranka protivi da se na početku i završetku redovnih zasedanja parlamenta, počasna jedinica Vojske Srbije - garda raspoređuje ispred glavnog ulaza u Dom Narodne skupštine.
“Protivimo se tome dok se ne rasvetli ubistvo dva mlada vojnika na Topčideru”, rekao je on.
Poslanici LDP, SRS, Nove Srbije zatražili su i da se iz predloga zakona o Narodnoj Skupštini izbriše tekst zakletve.
Zamenik šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Martinović predložio je da se zakonom o Narodnoj Skupštini parlament definiše kao jedino predstavničko telo u kojem su predstavljen svi građani Srbije.
U raspravi je došlo do polemike između šefova poslaničkih grupa Napred Srbijo (SNS) Tomislava Nikolić i Za Evropsku Srbiju (ZES) Nade Kolundžije.
Nikolić je rekao da su naprednjaci tražili da se u članu u kojem se navodi da su radu parlamenta u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, a latinično u skladu sa zakonom, jezicima i pismima nacionalnih manjina, brišu stavovi koji se odnose na pravo poslanika da na sednici govori i pisane dokumenta podnosi na svom jeziku.
Prema rečima Nikolića, SNS to traži jer je reč o tehničkom pitanju koje treba da se reguliše Poslovnikom, a ne zakonom.
Kolundžija je pozvala Nikolića da se "ogradi od svojih ranijih stavova prema nacionalnim manjinama, iz vremena kada nije bio toliki evropejac.”
Nikolić je u replici rekao da je Kolundžija povredila Poslovnik i to onaj deo koji se odnosi na privatni život poslanika, da ima stalne kontakte sa predstavnicima manjina i da nije primetio da mu nešto zameraju iz prošlosti.
“Nikada se ne bih bavila pitanjima privatnog života bilo kog čoveka”, rekla je Kolundžija i pozvala Nikolića da se “ogradi od svojih ranijih stavova” o nacionalnim manjinama.
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Aligrudić rekao je da DSS nije podnela ni jedan amandman, ne zato što je Predlog zakona dobar, već zato što ne želi da učestvuje u “prividnoj raspravi o tom predlogu kao što nisu želeli da učestvuju ni u lažnim konsultacijama“.
Poslanici DSS su u rasprave najavili da neće glasti za predloženo rešenje.
(agencije/MONDO)
Poslanici Nove Srbije, kluba Napred Srbijo i Liberalno demokratske stranke, zatražili su da se zakonom propiše obaveza da je televizijski i internet prenos svih sednica parlamenta obavezan, jer je odredba kojom se propisuje da se javnost u radu obezbeđuje “stvaranjem uslova“ za prenose nedovoljno jasna.
Oni su istakli da ta formulacija ne mora da znači da će biti prenosa i da je javnost u radu parlamenta važna za građane Srbije.
Šef poslaničke gupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je da je za LDP važna javnost u radu parlamenta.
"Smatramo da je ona ugrožena ne samo kroz limitiranje direktnih televizijskih prenosa, nego i kroz osnovno informisanje javnosti o svemu onome što se dešava pre i posle sednice parlamenta“, rekao je Jovanović.
Poslanik LDP Ivan Andrić rekao je da je ta stranka protivi da se na početku i završetku redovnih zasedanja parlamenta, počasna jedinica Vojske Srbije - garda raspoređuje ispred glavnog ulaza u Dom Narodne skupštine.
“Protivimo se tome dok se ne rasvetli ubistvo dva mlada vojnika na Topčideru”, rekao je on.
Poslanici LDP, SRS, Nove Srbije zatražili su i da se iz predloga zakona o Narodnoj Skupštini izbriše tekst zakletve.
Zamenik šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Martinović predložio je da se zakonom o Narodnoj Skupštini parlament definiše kao jedino predstavničko telo u kojem su predstavljen svi građani Srbije.
U raspravi je došlo do polemike između šefova poslaničkih grupa Napred Srbijo (SNS) Tomislava Nikolić i Za Evropsku Srbiju (ZES) Nade Kolundžije.
Nikolić je rekao da su naprednjaci tražili da se u članu u kojem se navodi da su radu parlamenta u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, a latinično u skladu sa zakonom, jezicima i pismima nacionalnih manjina, brišu stavovi koji se odnose na pravo poslanika da na sednici govori i pisane dokumenta podnosi na svom jeziku.
Prema rečima Nikolića, SNS to traži jer je reč o tehničkom pitanju koje treba da se reguliše Poslovnikom, a ne zakonom.
Kolundžija je pozvala Nikolića da se "ogradi od svojih ranijih stavova prema nacionalnim manjinama, iz vremena kada nije bio toliki evropejac.”
Nikolić je u replici rekao da je Kolundžija povredila Poslovnik i to onaj deo koji se odnosi na privatni život poslanika, da ima stalne kontakte sa predstavnicima manjina i da nije primetio da mu nešto zameraju iz prošlosti.
“Nikada se ne bih bavila pitanjima privatnog života bilo kog čoveka”, rekla je Kolundžija i pozvala Nikolića da se “ogradi od svojih ranijih stavova” o nacionalnim manjinama.
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Aligrudić rekao je da DSS nije podnela ni jedan amandman, ne zato što je Predlog zakona dobar, već zato što ne želi da učestvuje u “prividnoj raspravi o tom predlogu kao što nisu želeli da učestvuju ni u lažnim konsultacijama“.
Poslanici DSS su u rasprave najavili da neće glasti za predloženo rešenje.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
