Srbija 2030: Albanskoj nacionalnoj zajednici ne sme se uskraćivati pravo na parlamentarnu reprezentaciju

Danas je u Bujanovcu u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije održan okrugli sto na kom se govorilo o međuetničkim odnosima, naporima da Srbija bude istinski građansko društvo, suživotu i toleranciji, ljudskim pravima, pravima nacionalnih manjina, ravnopravnosti, pomirenju, prevazilaženju razlika i različitim inicijativama koje postoje da se ti ciljevi ostvare, kao i njihovim rezultatima i dometima, ili pak o razlozima njihovog neuspeha. Učesnici okruglog stola bili su aktivisti, novinari, narodni poslanici, predstavnici lokalnih organizacija civilnog društva koji godinama rade na izgradnji boljih međuetničkih odnosa u ovom delu Srbije.

Predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović najoštrije je osudio pokušaje da se protivzakonito ponište i izmene rezultati poslednjih parlamentarnih izbora i da se albanskoj nacionalnoj zajednici uskrati pravo na parlamentarnu reprezentaciju. On je upozorio na to da niko nema pravo da uskraćuje pravo građanima Srbije albanske nacionalnosti da imaju svog predstavnika u Skupštini Srbije i da se time menja njihova izborna volja, a njima šalje poruka da nisu ravnopravni deo našeg društva. On je pozvao sve proevropske stranke u Srbiji da stanu u zaštitu i odbranu izbornog rezultata zahvaljujući kom je lista Partije za demokratsko delovanje na izborima osvojila jedan mandat i da se oštro suprotstave pokušajima da im se taj mandat silom i suprotno zakonu oduzme. Božović je ocenio da bez toga, bez potpunog integrisanja svih nacionalnih zajednica u Srbiji nema govora o tome da je Srbija demokratska država i da je ovo pitanje koje nadilazi bilo čiji stranački izborni uspeh. On je zaključio time da je poštovanje izborne volje albanske nacionalne zajednice način za izgradnju poverenja, a da je ono ključno za uspostavljanje dobrih međuetničkih odnosa.

Narodni poslanik i predsednik Partije za demokratsko delovanje Šaip Kamberi rekao je da je 2022. godina ključna za to kako će Srbija izgledati 2030. godine i da to zavisi od toga kako će se Srbija odrediti prema nekim od najznačajnijih pitanja i izazova pred kojima se nalazi, među njima i pitanje rešenja statusa Kosova od kog ne zavisi samo stanje u Srbiji u narednim godinama, nego i stabilnost celog Zapadnog Balkana. On je upozorio na to da su građani i građanke Preševske doline taoci onoga što se dešava u odnosima između Srbije i Kosova i da je za dostizanje trajnog i održivog rešenja neophodna saradnja svih država Zapadnog Balkana. Kamberi je u tom smislu istakao važnost inicijative Otvoreni Balkan i naglasio da neke od ideja koje dolaze od centralne vlasti, poput one o „srpskom svetu“, direktno oponiraju svemu što saradnja na Balkanu podrazumeva i da idu ruku pod ruku sa veličanjem ratnih zločina i ratnih zločinaca i politika iz devedesetih godina. Komentarišući brojne opstrukcije i sabotaže u vezi sa poslednjim izborima za narodne poslanike i pokušaje da se albanskoj zajednici ospori izborni rezultat i onemogući parlamentarna reprezentacija, Kamberi je ocenio da se albanska zajednica u Srbiji nalazi na rasksrsnici i da su čak i one političke snage koje su se oduvek, još od devedesetih godina, zalagale za učešće na izborima dovedene u situaciju da preispituju svrsishodnost svojih stavova o učešću na izborima i da donesu novu odluku o tome da li vredi učestvovati na izborima ili pribeći nekim drugim metodama uz pun rizik da one mogu imati i destabilišuće efekte.