Ministar Vuk Jeremić rekao je u Ženevi da je Srbija ponosna na svoj učinak u zaštiti ljudskih prava ali da je u okviru ustavnih granica zemlje, na Kosovu, stanje ljudski prava "sumorno".
U obraćanju na zasedanju Saveta UN za ljudska prava, Jeremić je rekao da je Vlada Srbije skoro potpuno ostvarila svoj cilj da ispuni sve relevantne međunarodne standarde u ovoj oblasti.
"Srbija je mesto tolerancije gde skoro 30 etničkih zajednica živi u harmoniji, ne samo jedni pored drugih", rekao je Jeremić u govoru dostavljenom medijima i naglasio da je Srbija posvećena unapređenju kulturne i verske različitosti.
Jeremić je, međutim, istakao da na Kosovu, koje nije pod direktnom jurisdikcijom Srbije, "standardi poštovanja ljudskih prava padaju daleko ispod prihvatljivih minimuma".
"U drastičnom kontrastu u odnosu na ostatak Srbije stanje ljudskih prava tamo je sumorno. U tom smislu Kosovo je bez sumnje najmračniji deo Evrope", rekao je Jeremić.
On je podsetio da je rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999. južna srpska pokrajina van direktne jurisdikcije vlade Srbije.
Jeremić je naveo da je u poslednjoj deceniji broj kosovskih Srba, Roma, Bošnjaka i drugih prepolovljen i da je prema podacima UNHCR-a više od 210.000 ljudi i dalje interno raseljeno.
Takođe je ukazao na kritiku Komiteta UN za ljudska prava, u kojoj se kaže da je na Kosovu "diskriminacija protiv Srba i Roma rasprostranjena". Isto negativno mišljenje o stanju ljudskih prava na Kosovu dala je i organizacija Amnesti internešnel.
Jeremić je podsetio da je na Kosovu od juna 1999. više od 150 srpskih crkava i manastira uništeno u neprovociranim aktima kulturnog čišćenja, među kojima i 35 u pogromu marta 2004. godine.
"Dok su neka svetilišta obnovljena, opšta situacija je daleko od normalne", rekao je Jeremić.
On je ponovio značaj koji za srpski narod imaju verske zajednice, posebno na Kosovu gde crkve nisu samo spomenici ili muzeji već deo sprske nacionalne prošlosti i upozorio na to da albanske vlasti na Kosovu neka sveta mesta Srpske pravoslavne crkve predstavljaju bez pominjanja njihovog srpskog porekla.
Takođe je izrazio zabrinutsot što albanske vlasti na Kosovu i dalje zabranjuju upotrebu ćirilice na javnim mestima, u zvaničnim dokumentima i medijima.
Kako je naglasio Jeremić ovi podaci bi trebalo da "šokiraju savest ovog Saveta" i predstavljaju "tragični kontekst" u kome su albanske vlasti jednostrano proglasile nezavisno Kosovo 17. februara 2008.
godine.
Jeremić je naglasio da je Srbija u završnom procesu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa postojećim konvencijama, protokolima i dogovorima o ljudskim pravima.
U tom kontekstu on je istakao prošlogodišnje usvajanje zakona protiv diskriminacije i jačanje efikasnosti postojećih domaćih mehanizama koji se odnose na osobe s invaliditetom, rodnu ravnopravnost, prava deteta, Saveta za nacionalne manjine.
Jeremić je ponovio da će Srbija nastaviti da poboljšava svoj učinak u poštovanju ljudskih i manjinskih prava i da se pridržava najviših standarda njihove zaštite "ne samo zato što je to naša međunarodna obaveza, nego zato što verujemo da mora biti svačiji moralni imperativ da to uradi".
(Beta)
"Srbija je mesto tolerancije gde skoro 30 etničkih zajednica živi u harmoniji, ne samo jedni pored drugih", rekao je Jeremić u govoru dostavljenom medijima i naglasio da je Srbija posvećena unapređenju kulturne i verske različitosti.
Jeremić je, međutim, istakao da na Kosovu, koje nije pod direktnom jurisdikcijom Srbije, "standardi poštovanja ljudskih prava padaju daleko ispod prihvatljivih minimuma".
"U drastičnom kontrastu u odnosu na ostatak Srbije stanje ljudskih prava tamo je sumorno. U tom smislu Kosovo je bez sumnje najmračniji deo Evrope", rekao je Jeremić.
On je podsetio da je rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999. južna srpska pokrajina van direktne jurisdikcije vlade Srbije.
Jeremić je naveo da je u poslednjoj deceniji broj kosovskih Srba, Roma, Bošnjaka i drugih prepolovljen i da je prema podacima UNHCR-a više od 210.000 ljudi i dalje interno raseljeno.
Takođe je ukazao na kritiku Komiteta UN za ljudska prava, u kojoj se kaže da je na Kosovu "diskriminacija protiv Srba i Roma rasprostranjena". Isto negativno mišljenje o stanju ljudskih prava na Kosovu dala je i organizacija Amnesti internešnel.
Jeremić je podsetio da je na Kosovu od juna 1999. više od 150 srpskih crkava i manastira uništeno u neprovociranim aktima kulturnog čišćenja, među kojima i 35 u pogromu marta 2004. godine.
"Dok su neka svetilišta obnovljena, opšta situacija je daleko od normalne", rekao je Jeremić.
On je ponovio značaj koji za srpski narod imaju verske zajednice, posebno na Kosovu gde crkve nisu samo spomenici ili muzeji već deo sprske nacionalne prošlosti i upozorio na to da albanske vlasti na Kosovu neka sveta mesta Srpske pravoslavne crkve predstavljaju bez pominjanja njihovog srpskog porekla.
Takođe je izrazio zabrinutsot što albanske vlasti na Kosovu i dalje zabranjuju upotrebu ćirilice na javnim mestima, u zvaničnim dokumentima i medijima.
Kako je naglasio Jeremić ovi podaci bi trebalo da "šokiraju savest ovog Saveta" i predstavljaju "tragični kontekst" u kome su albanske vlasti jednostrano proglasile nezavisno Kosovo 17. februara 2008.
godine.
Jeremić je naglasio da je Srbija u završnom procesu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa postojećim konvencijama, protokolima i dogovorima o ljudskim pravima.
U tom kontekstu on je istakao prošlogodišnje usvajanje zakona protiv diskriminacije i jačanje efikasnosti postojećih domaćih mehanizama koji se odnose na osobe s invaliditetom, rodnu ravnopravnost, prava deteta, Saveta za nacionalne manjine.
Jeremić je ponovio da će Srbija nastaviti da poboljšava svoj učinak u poštovanju ljudskih i manjinskih prava i da se pridržava najviših standarda njihove zaštite "ne samo zato što je to naša međunarodna obaveza, nego zato što verujemo da mora biti svačiji moralni imperativ da to uradi".
(Beta)
