Belgijski državni sekretar za pitanja emigracije i azila Melkior Vatle poručio je danas predstavnicima vlasti u Preševu i Bujanovcu da niko od građana sa juga Srbije koji su tražili azil u Belgiji ne može dobiti azil iz ekonomskih razloga.
Vatle je sa zvaničnikom Evropske komisije Žanom Lujem de Brauerom i ambasadorkom Belgije u Srbiji Deniz de Hauvere posetio Bujanovac gde je s predstavnicima Albanaca iz Bujanovca i Preševa razgovarao o problemu povećanog broja zahteva za azil građana sa juga Srbije u Belgiji.
Predsednicima opština Bujanovac i Preševo Šaipu Kamberiju i Ragmiju Mustafi i drugim članovima lokalnih samouprava, kao i jedinom albanskom poslaniku u Skupštini Srbije Rizi Haljimiju, predočeno je da "niko od građana koji su nakon vizne liberalizacije zatražili azil u Belgiji, ne može dobiti azil iz ekonomskih razloga".
Vatle je naveo da "bezvizni režim ne znači da građani Srbije mogu dobiti posao, kuću ili novac u Belgiji i da su građani koji veruju u nečija lažna obećanja najveće žrtve, jer niko nema šanse da dobije azil na osnovu ekonomske situacije".
"Tako je svuda u Evropskoj uniji. Socijalno-ekonomska karta nije osnova za azil. Mi smo u Belgiji taj problem prvi uzeli da rešavamo jer je kod nas došlo najviše građana iz Srbije", rekao je državni sekretar vlade Belgije za pitanja migracija i azila.
"Već ove nedelje, najverovatnije od sutra, krenuće prvi autobus koji će vratiti ljude koji su se dobrovoljno javili za povratak u Srbiju jer nisu i ne mogu dobiti azil u Belgiji. Oni neće dobiti kompenzaciju od belgijske vlade, jednostavno moraće da se vrate odakle su došli", kazao je Vatle.
Belgijski zvaničnik je naveo da je najbolji dugoročni način da se zaustavi talas iseljavanja sa juga Srbije investiranje u taj region.
De Brauer je rekao da "ukoliko se desi da tokom narednog meseca i godine bude mnogo zahteva za azil u zemljama Evropske unije, ili veliki broj ilegalnih imigranata iz Srbije... to sigurno neće biti dobro ni za zemlju, ni za region iz koga azilanti dolaze".
"Kratkročne mere moraju biti preduzete da bi se zaustavio proces masovnog odlaska ljudi sa juga Srbije koji pokušavaju da dobiju azil u zemljama EU, pre svega zatvaranje putničkih agencija koje ljudima govore laži, ali moraju biti preduzete i neke dugoročne mere da bi se takav proces migracije stanovništva zaustavio", rekao je De Brauer.
Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi je apelovao na Belgiju i zemlje EU da "ozbiljnije sagledaju problem lica koja pokušavaju da dobiju azil, i da ohrabre i svoje vlade i Vladu Srbije na veće investiranje u Bujanovcu i Preševu".
"Stabilnost Zapadnog Balkana zavisi od stabilnosti u Preševskoj dolini, mi smo za to da se ta stabilnost održi, ali nam je potrebna ekonomska podrška od novih investitora", kazao je Kamberi.
Prema zvaničnim podacima, u Belgiji je u januaru 58 državljana Srbije podnelo zahtev za azil, u februaru je podneto 330 zahteva, dok je za prvih sedam dana marta bilo 59 zahteva. Podnosioci su uglavnom Albanci sa juga Srbije.
(agencije/MONDO)
Predsednicima opština Bujanovac i Preševo Šaipu Kamberiju i Ragmiju Mustafi i drugim članovima lokalnih samouprava, kao i jedinom albanskom poslaniku u Skupštini Srbije Rizi Haljimiju, predočeno je da "niko od građana koji su nakon vizne liberalizacije zatražili azil u Belgiji, ne može dobiti azil iz ekonomskih razloga".
Vatle je naveo da "bezvizni režim ne znači da građani Srbije mogu dobiti posao, kuću ili novac u Belgiji i da su građani koji veruju u nečija lažna obećanja najveće žrtve, jer niko nema šanse da dobije azil na osnovu ekonomske situacije".
"Tako je svuda u Evropskoj uniji. Socijalno-ekonomska karta nije osnova za azil. Mi smo u Belgiji taj problem prvi uzeli da rešavamo jer je kod nas došlo najviše građana iz Srbije", rekao je državni sekretar vlade Belgije za pitanja migracija i azila.
"Već ove nedelje, najverovatnije od sutra, krenuće prvi autobus koji će vratiti ljude koji su se dobrovoljno javili za povratak u Srbiju jer nisu i ne mogu dobiti azil u Belgiji. Oni neće dobiti kompenzaciju od belgijske vlade, jednostavno moraće da se vrate odakle su došli", kazao je Vatle.
Belgijski zvaničnik je naveo da je najbolji dugoročni način da se zaustavi talas iseljavanja sa juga Srbije investiranje u taj region.
De Brauer je rekao da "ukoliko se desi da tokom narednog meseca i godine bude mnogo zahteva za azil u zemljama Evropske unije, ili veliki broj ilegalnih imigranata iz Srbije... to sigurno neće biti dobro ni za zemlju, ni za region iz koga azilanti dolaze".
"Kratkročne mere moraju biti preduzete da bi se zaustavio proces masovnog odlaska ljudi sa juga Srbije koji pokušavaju da dobiju azil u zemljama EU, pre svega zatvaranje putničkih agencija koje ljudima govore laži, ali moraju biti preduzete i neke dugoročne mere da bi se takav proces migracije stanovništva zaustavio", rekao je De Brauer.
Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi je apelovao na Belgiju i zemlje EU da "ozbiljnije sagledaju problem lica koja pokušavaju da dobiju azil, i da ohrabre i svoje vlade i Vladu Srbije na veće investiranje u Bujanovcu i Preševu".
"Stabilnost Zapadnog Balkana zavisi od stabilnosti u Preševskoj dolini, mi smo za to da se ta stabilnost održi, ali nam je potrebna ekonomska podrška od novih investitora", kazao je Kamberi.
Prema zvaničnim podacima, u Belgiji je u januaru 58 državljana Srbije podnelo zahtev za azil, u februaru je podneto 330 zahteva, dok je za prvih sedam dana marta bilo 59 zahteva. Podnosioci su uglavnom Albanci sa juga Srbije.
(agencije/MONDO)
