Danas se navršavaju četiri godine od smrti Slobodana Miloševića, koji je preminuo u pritvoru Haškog tribunala. Predstavnici SPS-a, bez Ivice Dačića i članovi udruženja "Sloboda" položili vence na grob u Požarevcu.
Na Miloševićev grob u dvorištu porodične kuće u Požarevcu vence su položili i brojni građani, rođaci i prijatelji bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije i osnivača Socijalističke partije Srbije.
Delegaciju SPS-a su predvodili ministar Milutin Mrkonjić, šef poslaničke grupe SPS-a u republičkoj skupštini Branko Ružić i predsednik požarevačkih socijalista i Gradske skupštine Miomir Ilić.
Nakon polaganja venca, Ružić je izjavio da SPS, kao i svake godine, na jedan civilizovan način želi da oda poštu ranijem predsedniku kao istorijskoj ličnosti koja je ostavila veliki pečat u novijoj političkoj istoriji Srbije, ličnosti po kojoj će istorijska nauka sa neophodne istorijske i vremenske distance dati svoju objektivnu ocenu.
"To vreme nama je ostavilo i vrednosti poput očuvanja integriteta i suvereniteta naše zemlje po pitanju Kosova i Metohije, rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, takođe Republiku Srpsku i ono što jeste naš vid jednog civilizovanog odnosa, a to je da se na te vrednosti podsećamo jednim ovakvim gestom kao što je obeležavanje godišnjice njegove smrti", rekao je Branko Ružić.
Milošević je preminuo u Hagu, gde mu je suđeno za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Haški proces, prekidan više puta zbog Miloševićevog lošeg zdravstvenog stanja, trajao je četiri godine, a okončan je njegovom smrću u 64. godini.
Milošević je rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio gimnaziju i maturirao 1960. godine, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964. godine.
Njegov uspon ka vlasti počeo je 28. juna 1989. godine posle govora na Kosovu, u Gazimestanu, povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, na kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.
Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji, posle Drugog svetskog rata, decembra 1990, izabran je za predsednika Republike Srbije.
Iste godine, na osnivačkom kongresu SPS-a, izabran je za prvog predsednika te stranke nastale ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, a na čelu stranke je bio do smrti.
Na prevremenim izborima, decembra 1992. godine, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije i po funkciji član Vrhovnog saveta odbrane SRJ.
Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su bila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske na pregovorima u Dejtonu (SAD), u novembru 1995. godine.
Tada je u ime delegacije parafirao Sporazum o miru u BiH, poznat i kao Dejtonski sporazum, koji je, zatim, potpisan decembra 1995. godine u Parizu.
Desetogodišnja vladavina Miloševića završena je krajem 2000. pobedom udružene Demokatske opozicije Srbije (DOS) na izborima za predsednika SRJ.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine optužnicu protiv Miloševića, koja je objavljena dva meseca nakon što je NATO počeo da bombarduje SRJ.
Bila je to u istoriji prva optužba Međunarodnog suda protiv aktivnog šefa jedne države za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Uhapšen je 31. marta 2001. godine, a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.
Milošević je tvrdio da je neko u Hagu preduzimao "aktivne i smišljene korake" da uništi njegovo zdravlje i da su, s ciljem da se to prikrije, sudije tog suda odbile da mu dozvole da ode iz Haga na lečenje na kardiovaskularnu kliniku u Moskvi.
Dok su i mnogi bliski saradnici bivšeg predsednika, kao i medicinski stručnjaci, poverovali u "teoriju" o trovanju, tužilac Tribunala je tokom suđenja više puta tvrdio da Milošević manipuliše svojim zdravljem odbijanjem da sledi propisani lekarski režim.
Njegovo telo dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana je bilo izloženo u Muzeju "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.
Istog dana više od 50.000 njegovih pristalica se okupilo ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.
Sahranjen je u Požarevcu, u dvorištu porodične kuće.
(agencije/MONDO)
Delegaciju SPS-a su predvodili ministar Milutin Mrkonjić, šef poslaničke grupe SPS-a u republičkoj skupštini Branko Ružić i predsednik požarevačkih socijalista i Gradske skupštine Miomir Ilić.
Nakon polaganja venca, Ružić je izjavio da SPS, kao i svake godine, na jedan civilizovan način želi da oda poštu ranijem predsedniku kao istorijskoj ličnosti koja je ostavila veliki pečat u novijoj političkoj istoriji Srbije, ličnosti po kojoj će istorijska nauka sa neophodne istorijske i vremenske distance dati svoju objektivnu ocenu.
"To vreme nama je ostavilo i vrednosti poput očuvanja integriteta i suvereniteta naše zemlje po pitanju Kosova i Metohije, rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, takođe Republiku Srpsku i ono što jeste naš vid jednog civilizovanog odnosa, a to je da se na te vrednosti podsećamo jednim ovakvim gestom kao što je obeležavanje godišnjice njegove smrti", rekao je Branko Ružić.
Milošević je preminuo u Hagu, gde mu je suđeno za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i Hrvatskoj i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Haški proces, prekidan više puta zbog Miloševićevog lošeg zdravstvenog stanja, trajao je četiri godine, a okončan je njegovom smrću u 64. godini.
Milošević je rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio gimnaziju i maturirao 1960. godine, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964. godine.
Njegov uspon ka vlasti počeo je 28. juna 1989. godine posle govora na Kosovu, u Gazimestanu, povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, na kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.
Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji, posle Drugog svetskog rata, decembra 1990, izabran je za predsednika Republike Srbije.
Iste godine, na osnivačkom kongresu SPS-a, izabran je za prvog predsednika te stranke nastale ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, a na čelu stranke je bio do smrti.
Na prevremenim izborima, decembra 1992. godine, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije i po funkciji član Vrhovnog saveta odbrane SRJ.
Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su bila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske na pregovorima u Dejtonu (SAD), u novembru 1995. godine.
Tada je u ime delegacije parafirao Sporazum o miru u BiH, poznat i kao Dejtonski sporazum, koji je, zatim, potpisan decembra 1995. godine u Parizu.
Desetogodišnja vladavina Miloševića završena je krajem 2000. pobedom udružene Demokatske opozicije Srbije (DOS) na izborima za predsednika SRJ.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine optužnicu protiv Miloševića, koja je objavljena dva meseca nakon što je NATO počeo da bombarduje SRJ.
Bila je to u istoriji prva optužba Međunarodnog suda protiv aktivnog šefa jedne države za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Uhapšen je 31. marta 2001. godine, a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.
Milošević je tvrdio da je neko u Hagu preduzimao "aktivne i smišljene korake" da uništi njegovo zdravlje i da su, s ciljem da se to prikrije, sudije tog suda odbile da mu dozvole da ode iz Haga na lečenje na kardiovaskularnu kliniku u Moskvi.
Dok su i mnogi bliski saradnici bivšeg predsednika, kao i medicinski stručnjaci, poverovali u "teoriju" o trovanju, tužilac Tribunala je tokom suđenja više puta tvrdio da Milošević manipuliše svojim zdravljem odbijanjem da sledi propisani lekarski režim.
Njegovo telo dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana je bilo izloženo u Muzeju "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.
Istog dana više od 50.000 njegovih pristalica se okupilo ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.
Sahranjen je u Požarevcu, u dvorištu porodične kuće.
(agencije/MONDO)
