Zemlje mogu međusobno da sarađuju, iako jedna drugu nisu priznale, ocenio je danas ambasador Velike Britanije u Srbiji Stiven Vordsvort, povodom evropskog zahteva da Beograd i Priština uspostave saradnju, napominjući da Evropska unija (EU) "neće prihvatiti kao svoju članicu još neku zemlju koja ima nerešeno pitanje teritorije".
Ocenjujući da "neki ljudi vide priznanje na veoma nefleksibilan, zastareli način", Vordsvort je na blogu B92 podsetio na primer nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke, koje su imale redovne sastanke i bilateralne ugovore.
Zapravo, objasnio je Vordsvort, jedna država može imati praktično bilo kakvu vrstu kontakata s drugom državom, a da je nije formalno "priznala".
"Priznanje" može biti veoma fleksibilan koncept, smatra Vordsvort i objašnjava da se "možete sastajati sa nekim, imati poslovnu saradnju, sedeti jedni pored drugih u Ujedinjenim nacijama, ali ga ne morate formalno priznati", ali je samo potrebno "malo mašte".
On smatra da je i Irska primer koji Srbija i Kosovo mogu proučiti i "pronaći nešto što će ovde funkcionisati".
"Mi razumemo stav Srbije, onako kako je naveden u Ustavu. Ipak, realnost koju će Srbija morati da prihvati jeste da su članice Evropske unije (EU), u većini, priznale Kosovo", poručio je Vordsvort.
Više od 70 odsto članica Saveta Evrope i više od 80 odsto članica Unije je to učinilo, precizirao je Vordsvort i napomenuo da "to neće biti poništeno".
Prema njegovim rečima, EU istovremeno želi da vidi napredak Srbije u procesu evropskih integracija, jer niko ne želi stvaranje "crnih rupa".
"Kako je francuski ministar inostranih poslova jasno naglasio tokom svoje posete, EU neće prihvatiti kao svoju članicu još neku zemlju koja ima nerešeno pitanje teritorije", predočio je Vordsvort, napominjući da "Kipar nije primer koji želimo da ponovimo".
"Svi koji misle drugačije se grdno varaju. Zato Srbija mora brzo da reaguje i pronađe rešenje koje će biti prihvatljivo za sve, tako da proces EU integracija celog regiona može nesmetano da se nastavi", zaključio je Vordsvort.
(FoNet)
Zapravo, objasnio je Vordsvort, jedna država može imati praktično bilo kakvu vrstu kontakata s drugom državom, a da je nije formalno "priznala".
"Priznanje" može biti veoma fleksibilan koncept, smatra Vordsvort i objašnjava da se "možete sastajati sa nekim, imati poslovnu saradnju, sedeti jedni pored drugih u Ujedinjenim nacijama, ali ga ne morate formalno priznati", ali je samo potrebno "malo mašte".
On smatra da je i Irska primer koji Srbija i Kosovo mogu proučiti i "pronaći nešto što će ovde funkcionisati".
"Mi razumemo stav Srbije, onako kako je naveden u Ustavu. Ipak, realnost koju će Srbija morati da prihvati jeste da su članice Evropske unije (EU), u većini, priznale Kosovo", poručio je Vordsvort.
Više od 70 odsto članica Saveta Evrope i više od 80 odsto članica Unije je to učinilo, precizirao je Vordsvort i napomenuo da "to neće biti poništeno".
Prema njegovim rečima, EU istovremeno želi da vidi napredak Srbije u procesu evropskih integracija, jer niko ne želi stvaranje "crnih rupa".
"Kako je francuski ministar inostranih poslova jasno naglasio tokom svoje posete, EU neće prihvatiti kao svoju članicu još neku zemlju koja ima nerešeno pitanje teritorije", predočio je Vordsvort, napominjući da "Kipar nije primer koji želimo da ponovimo".
"Svi koji misle drugačije se grdno varaju. Zato Srbija mora brzo da reaguje i pronađe rešenje koje će biti prihvatljivo za sve, tako da proces EU integracija celog regiona može nesmetano da se nastavi", zaključio je Vordsvort.
(FoNet)
