Britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort izjavio je danas da se od Srbije ne traži da prizna nezavisnost Kosova, ali da Beograd mora da uspostavi neki model saradnje sa Prištinom.
Ambasador Vordsvort je u intervjuu za B92 istakao da je EU više puta ponovila da ne traži od Srbije da prizna Kosovo i da to ostaje njen stav.
Međutim, dodao je on, realnost sa kojom Srbija treba da se suoči je da su 22 zemlje članice EU priznale nezavisnost Kosova i da se to neće promeniti, zbog čega je potrebno da se pronađe način da ta činjenica ne postane prepreka na putu Srbije ka EU.
Ocenivši da je Srbija napravila napredak, a i zbog toga što je podnela zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo, britanski diplomata je ukazao da se sada pojavljuju neka nova pitanja.
On kaže da je za sam proces integracije Srbije važno rešiti "fizička pitanja" kao što su kolika je površina Srbije i koliko ima stanovnika.
Jer, dodao je, ako se ministri EU slože o tom zahtevu ovog leta i proslede ga Evropskoj komisiji na usvajanje, Komisija će uputiti Beogradu sveobuhvatan upitnik, koji sadrži preko 2.000 pitanja, među kojima će upravo biti površina zemlje i broj stanovnika.
Britanski ambasador je pritom ukazao da je dobro što je prethodna vlada premijera Koštunice, kada je pregovarala o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, prihvatila da se taj sporazum ne odnosi na Kosovo, koje je pod upravom Ujedinjenih nacija u skladu sa Rezolucijom 1.244 Saveta bezbednosti.
Ono što je neophodno za Srbiju i Kosovo to je saradnja, smatra britanski ambasador. Zato je važno da se pronađe model te saradnje. On sam je spomenuo primer dve Nemačke, ili Irske i Severne Irske.
U oba primera je karakteristično da neke teritorije nisu bile priznate, ali da se njihova saradnja odvijala uspešno na mnogo planova, pa je čak i dolazilo do međusobnih poseta visokih državnika, što je Vordsvort ilustrovao posetom istočnonemačkog predsednika Eriha Honekera Bonu 1987. godine
Povodom procesa koji je Srbija pokrenula pred Međunarodnim sudom pravde, koji treba da se izjasni o legalnosti nezavisnosti Kosova, Vordsvort veruje da stav suda neće biti sto odsto u prilog jednoj strani, već će to biti "neko srednje rešenje".
"Ne zaboravite, ipak, da je reč o savetodavnom mišljenju koje nije obavezujuće. No, o tome ćemo odlučivati kada ga dobijemo. Iskreno, mišljenje suda neće promeniti činjenicu da je 80 odsto članica EU priznalo nezavisnost. Ta realnost će ostati", poručuje ambasador Velike Britanije u Srbiji.
Poruke o kreativnosti i fleksibilnosti ne šalju se samo Beogradu, već i Prištini, tvrdi Vordsvort, ističući da i Priština mora da zna "ko su im susedi i da razvijaju razumne odnose sa svim susedima, uključujući i Srbiju. Moraju i oni da se pokrenu."
Za severni deo Kosova Vordsvort je rekao da još nije odlučeno kako će biti rešena situacija u tom delu i još četiri srpske opštine, ali da je o tome dao predlog Piter Fejt. Ono što je potrebno, dodao je britanski ambasador, to je da se uspostavi sistem u kome će građani celog Kosova uspostavljati odnose kakve žele.
(Tanjug)
Međutim, dodao je on, realnost sa kojom Srbija treba da se suoči je da su 22 zemlje članice EU priznale nezavisnost Kosova i da se to neće promeniti, zbog čega je potrebno da se pronađe način da ta činjenica ne postane prepreka na putu Srbije ka EU.
Ocenivši da je Srbija napravila napredak, a i zbog toga što je podnela zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo, britanski diplomata je ukazao da se sada pojavljuju neka nova pitanja.
On kaže da je za sam proces integracije Srbije važno rešiti "fizička pitanja" kao što su kolika je površina Srbije i koliko ima stanovnika.
Jer, dodao je, ako se ministri EU slože o tom zahtevu ovog leta i proslede ga Evropskoj komisiji na usvajanje, Komisija će uputiti Beogradu sveobuhvatan upitnik, koji sadrži preko 2.000 pitanja, među kojima će upravo biti površina zemlje i broj stanovnika.
Britanski ambasador je pritom ukazao da je dobro što je prethodna vlada premijera Koštunice, kada je pregovarala o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, prihvatila da se taj sporazum ne odnosi na Kosovo, koje je pod upravom Ujedinjenih nacija u skladu sa Rezolucijom 1.244 Saveta bezbednosti.
Ono što je neophodno za Srbiju i Kosovo to je saradnja, smatra britanski ambasador. Zato je važno da se pronađe model te saradnje. On sam je spomenuo primer dve Nemačke, ili Irske i Severne Irske.
U oba primera je karakteristično da neke teritorije nisu bile priznate, ali da se njihova saradnja odvijala uspešno na mnogo planova, pa je čak i dolazilo do međusobnih poseta visokih državnika, što je Vordsvort ilustrovao posetom istočnonemačkog predsednika Eriha Honekera Bonu 1987. godine
Povodom procesa koji je Srbija pokrenula pred Međunarodnim sudom pravde, koji treba da se izjasni o legalnosti nezavisnosti Kosova, Vordsvort veruje da stav suda neće biti sto odsto u prilog jednoj strani, već će to biti "neko srednje rešenje".
"Ne zaboravite, ipak, da je reč o savetodavnom mišljenju koje nije obavezujuće. No, o tome ćemo odlučivati kada ga dobijemo. Iskreno, mišljenje suda neće promeniti činjenicu da je 80 odsto članica EU priznalo nezavisnost. Ta realnost će ostati", poručuje ambasador Velike Britanije u Srbiji.
Poruke o kreativnosti i fleksibilnosti ne šalju se samo Beogradu, već i Prištini, tvrdi Vordsvort, ističući da i Priština mora da zna "ko su im susedi i da razvijaju razumne odnose sa svim susedima, uključujući i Srbiju. Moraju i oni da se pokrenu."
Za severni deo Kosova Vordsvort je rekao da još nije odlučeno kako će biti rešena situacija u tom delu i još četiri srpske opštine, ali da je o tome dao predlog Piter Fejt. Ono što je potrebno, dodao je britanski ambasador, to je da se uspostavi sistem u kome će građani celog Kosova uspostavljati odnose kakve žele.
(Tanjug)
