Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas u intervjuu Tanjugu da su Srbija i sve njene institucije odlučne da se obračunaju sa organizovanim kriminalom.
Prema njegovim rečima, akcija protiv organizovanog kriminala, posebno protiv narkokartela, po razmerama i značaju može da se poredi samo sa akcijom "Sablja", jer se tu ne radi samo o odbrani države, nego o budućnosti čitavih generacija, o budućnosti svakog deteta u Srbiji.
"Srbija, prosto, ne može dopustiti širenje organizovanog kriminala, naročito šverca narkotika kao najopasnijeg sa stanovišta društvenih interesa. Taj kriminal mora biti razbijen", rekao je Tadić u intervjuu Tanjugu.
On je podsetio na činjenicu da su narkokarteli u nekim zemaljama ušli u državnu strukuturu i destabilizovali državni poredak. "Bilo je i ovde pokušaja te vrste, zato što se radi o grupacijama koje imaju ogromnu količinu novca u kešu i velike ‘investicije’. Poslednje zaplene imovine svedoče o tome da su te grupacije narko novac prale ‘investirajući’ ne samo u svoja lična zadovoljstva, vlastite kuće i imanja, već i u turizam, u proizvodnju, u distribuciju štampe... Trebalo je samo da doživimo da počnu da ‘investiraju’ u zdravstveni sistem i obrazovanje ", rekao je predsednik Srbije.
Iskorenjivanje organizovanog kriminala, pored izgradnje infrastrukture, on lično, kako je objasnio, vidi kao jednu od svojih najvažnijih misija na mestu predsednika Srbije: "Nema nikakve šanse da odustanem. To predstavnici organizovanog kriminala veoma dobro znaju".
Povodom informacija u pojedinim medijima da kontroverzni biznismen Stanko Subotić duguje novac Šarićevom kartelu i da se u kriminalnim krugovima pravda da nema novca zato što su ga "opljačkali" tajkuni u Srbiji, pa i neki političari, uključujući i njega samog, Tadić je rekao da će svi optuženi za teška krivična dela imati izvanrednu priliku da sve to potanko objasne kada se nađu pred sudom.
"U sadašnjim okolnostima mnogi će se naći na meti optužbi onih kojima je u interesu da kleveću. Ne bi me iznenadilo da se iz kriminalnih krugova pokuša i sa blaćenjem novinara, javnih ličnosti, i naravno, predstavnika državnih institucija, svih onih koji predstavljaju opasnost za kriminalce", objasnio je Tadić.
Na dileme u javnosti kako je bilo moguće da organizovani kriminal, Šarićeva grupa, na primer, i njihova delatnost ne budu ranije "uočena", tim pre što je evidentno da tu nije reč o državnom "poslu", kao što je to svojevremeno bio slučaj kada je u sefu Komercijalne banke bilo "deponovano" 600 kilograma heroina, Tadić ukazuje na činjenicu da po formiranju Saveta za nacionalnu bezbednost, za vreme prošle vlade, nije postojala "politička konstelacija" za takav obračun.
Prema njegovim rečima, od kada je formiran Savet za nacionalnu bezbednost, u vreme kohabitacije, odnosno vlade Vojislava Koštunice, na sednicama Saveta nikada se nije "pojavila" Šarićeva grupa. "Nema nikakve dileme da se ta grupa pojavljivala u nekim policijskim istragama, ali ta tema nije dolazila do Saveta za nacionalnu bezbednost. Onog trenutka kada se pojavila, istog trenutka je krenula državna akcija."
"Zašto ranije ta grupa nije bila idenfikovana? Kroz sudski proces doći ćemo do odgovora na pitanje da li je, eventualno, neko sakrivao informacije o jednoj narastajućoj kriminalnoj grupi, koja je došla do ove snage i ovog potencijala koji danas ima. Kao što ćemo doći i do saznanja da li je neko, eventualno, dozvolio paljenje ambasada nakon unilateralne deklaracije o nezavisnosti Kosova", uveren je srpski predsednik.
Na pitanje kako komentariše činjenicu da je njegov poziv zemljama regiona na zajednički angažman na suzbijanju organizovanog kriminala u Crnoj Gori shvaćen kao presipitivanje njene državnosti, Tadić odgovara da je reč o žaokama koje su došle od jednog dela crnogorske političke javnosti. "To je terminologija koja se uvek upotrebljava kada je to na neki način politički isplativo u Crnoj Gori, pred izbore, da Srbija ugrožava nezavisnost Crne Gore. Niko u Srbiji nema nameru da ugrožava nezavisnost Crne Gore", rekao je Tadić.
On je istakao da je borba protiv organizovanog kriminala polje na kojem dve države moraju da sarađuju. "Ja nikoga ne optužujem u Crnoj Gori, niti imam pravo na tako nešto. Niti mislim da je to korisno. Samo tražim da sve ono što je standard međudržavnog ponašanja bude poštovano u borbi protiv organizovanog kriminala", rekao je Tadić.
Učešće Srbije na regionalnoj konferenciji u Brdu kod Kranja, ponovio je predsednik Srbije, zavisi isključivo od toga da li će predstavnici kosovskih Albanaca tamo biti predstavljeni u skladu sa Rezolucijom 1244. "Ako se ta konferencija dogodi bez prisustva Srbije, niko nema pravo nas da optužuje, jer smo mi svoj principijelni stav oko učesća jasno i glasno izneli odmah na početku i znala su se pravila pod kojima Srbija može da uzme učešće. "Zato je potpuno izlišno, čak mogu da kažem i neprilično, što neki međunarodni poslenici, bilo da su u pitanju izvestioci Evropskog parlamenta, ili neki drugi, pokušavaju da drže lekcije Srbiji šta treba u tom smislu da čini", poručio je Tadić.
On je naglasio da nas tragično iskustvo pogroma nad Srbima na Kosovu pre šest godina upozorava da opasnost od posezanja za nasiljem na prostoru Zapadnog Balkana još uvek postoji. "Situacija je i dalje veoma rovita. U poslednje vreme donekle je poboljšana sloboda kretanja Srba na Kosovu i Metohiji, ali situacija ni izbliza nije dovoljno stabilna, a uslovi života za naše sunarodnike nesumnjivo su lošiji nego oni koje ima bilo koji narod na čitavom evropskom kontitenentu. Srpski narod na Kosovu je apsolutno najugroženiji narod u današnjoj Evropi", upozorio je Tadić.
Kada je reč o procesu evropskih integracija, Tadić je ocenio da je moguće da Srbija postane kandidat za članstvo u EU krajem ove ili početkom iduće godine, ukoliko uslov okončanja saradnje sa Haškim tribunalom do tada bude ispunjen.
Predsednik je izjavio i da reforma pravosudnog sistema mora biti zaokružena "bez senke", i izrazio očekivanje da će se to i dogoditi okončanjem procesa odlučivanja Ustavnog suda Srbije po žalbama neizabranih sudija i tužilaca.
(Tanjug)
"Srbija, prosto, ne može dopustiti širenje organizovanog kriminala, naročito šverca narkotika kao najopasnijeg sa stanovišta društvenih interesa. Taj kriminal mora biti razbijen", rekao je Tadić u intervjuu Tanjugu.
On je podsetio na činjenicu da su narkokarteli u nekim zemaljama ušli u državnu strukuturu i destabilizovali državni poredak. "Bilo je i ovde pokušaja te vrste, zato što se radi o grupacijama koje imaju ogromnu količinu novca u kešu i velike ‘investicije’. Poslednje zaplene imovine svedoče o tome da su te grupacije narko novac prale ‘investirajući’ ne samo u svoja lična zadovoljstva, vlastite kuće i imanja, već i u turizam, u proizvodnju, u distribuciju štampe... Trebalo je samo da doživimo da počnu da ‘investiraju’ u zdravstveni sistem i obrazovanje ", rekao je predsednik Srbije.
Iskorenjivanje organizovanog kriminala, pored izgradnje infrastrukture, on lično, kako je objasnio, vidi kao jednu od svojih najvažnijih misija na mestu predsednika Srbije: "Nema nikakve šanse da odustanem. To predstavnici organizovanog kriminala veoma dobro znaju".
Povodom informacija u pojedinim medijima da kontroverzni biznismen Stanko Subotić duguje novac Šarićevom kartelu i da se u kriminalnim krugovima pravda da nema novca zato što su ga "opljačkali" tajkuni u Srbiji, pa i neki političari, uključujući i njega samog, Tadić je rekao da će svi optuženi za teška krivična dela imati izvanrednu priliku da sve to potanko objasne kada se nađu pred sudom.
"U sadašnjim okolnostima mnogi će se naći na meti optužbi onih kojima je u interesu da kleveću. Ne bi me iznenadilo da se iz kriminalnih krugova pokuša i sa blaćenjem novinara, javnih ličnosti, i naravno, predstavnika državnih institucija, svih onih koji predstavljaju opasnost za kriminalce", objasnio je Tadić.
Na dileme u javnosti kako je bilo moguće da organizovani kriminal, Šarićeva grupa, na primer, i njihova delatnost ne budu ranije "uočena", tim pre što je evidentno da tu nije reč o državnom "poslu", kao što je to svojevremeno bio slučaj kada je u sefu Komercijalne banke bilo "deponovano" 600 kilograma heroina, Tadić ukazuje na činjenicu da po formiranju Saveta za nacionalnu bezbednost, za vreme prošle vlade, nije postojala "politička konstelacija" za takav obračun.
Prema njegovim rečima, od kada je formiran Savet za nacionalnu bezbednost, u vreme kohabitacije, odnosno vlade Vojislava Koštunice, na sednicama Saveta nikada se nije "pojavila" Šarićeva grupa. "Nema nikakve dileme da se ta grupa pojavljivala u nekim policijskim istragama, ali ta tema nije dolazila do Saveta za nacionalnu bezbednost. Onog trenutka kada se pojavila, istog trenutka je krenula državna akcija."
"Zašto ranije ta grupa nije bila idenfikovana? Kroz sudski proces doći ćemo do odgovora na pitanje da li je, eventualno, neko sakrivao informacije o jednoj narastajućoj kriminalnoj grupi, koja je došla do ove snage i ovog potencijala koji danas ima. Kao što ćemo doći i do saznanja da li je neko, eventualno, dozvolio paljenje ambasada nakon unilateralne deklaracije o nezavisnosti Kosova", uveren je srpski predsednik.
Na pitanje kako komentariše činjenicu da je njegov poziv zemljama regiona na zajednički angažman na suzbijanju organizovanog kriminala u Crnoj Gori shvaćen kao presipitivanje njene državnosti, Tadić odgovara da je reč o žaokama koje su došle od jednog dela crnogorske političke javnosti. "To je terminologija koja se uvek upotrebljava kada je to na neki način politički isplativo u Crnoj Gori, pred izbore, da Srbija ugrožava nezavisnost Crne Gore. Niko u Srbiji nema nameru da ugrožava nezavisnost Crne Gore", rekao je Tadić.
On je istakao da je borba protiv organizovanog kriminala polje na kojem dve države moraju da sarađuju. "Ja nikoga ne optužujem u Crnoj Gori, niti imam pravo na tako nešto. Niti mislim da je to korisno. Samo tražim da sve ono što je standard međudržavnog ponašanja bude poštovano u borbi protiv organizovanog kriminala", rekao je Tadić.
Učešće Srbije na regionalnoj konferenciji u Brdu kod Kranja, ponovio je predsednik Srbije, zavisi isključivo od toga da li će predstavnici kosovskih Albanaca tamo biti predstavljeni u skladu sa Rezolucijom 1244. "Ako se ta konferencija dogodi bez prisustva Srbije, niko nema pravo nas da optužuje, jer smo mi svoj principijelni stav oko učesća jasno i glasno izneli odmah na početku i znala su se pravila pod kojima Srbija može da uzme učešće. "Zato je potpuno izlišno, čak mogu da kažem i neprilično, što neki međunarodni poslenici, bilo da su u pitanju izvestioci Evropskog parlamenta, ili neki drugi, pokušavaju da drže lekcije Srbiji šta treba u tom smislu da čini", poručio je Tadić.
On je naglasio da nas tragično iskustvo pogroma nad Srbima na Kosovu pre šest godina upozorava da opasnost od posezanja za nasiljem na prostoru Zapadnog Balkana još uvek postoji. "Situacija je i dalje veoma rovita. U poslednje vreme donekle je poboljšana sloboda kretanja Srba na Kosovu i Metohiji, ali situacija ni izbliza nije dovoljno stabilna, a uslovi života za naše sunarodnike nesumnjivo su lošiji nego oni koje ima bilo koji narod na čitavom evropskom kontitenentu. Srpski narod na Kosovu je apsolutno najugroženiji narod u današnjoj Evropi", upozorio je Tadić.
Kada je reč o procesu evropskih integracija, Tadić je ocenio da je moguće da Srbija postane kandidat za članstvo u EU krajem ove ili početkom iduće godine, ukoliko uslov okončanja saradnje sa Haškim tribunalom do tada bude ispunjen.
Predsednik je izjavio i da reforma pravosudnog sistema mora biti zaokružena "bez senke", i izrazio očekivanje da će se to i dogoditi okončanjem procesa odlučivanja Ustavnog suda Srbije po žalbama neizabranih sudija i tužilaca.
(Tanjug)
