Predstavnici verskih zajednica u Srbiji ocenili su danas da paljenje džamija u Beogradu, Nišu i Novom Sadu 18. marta 2004. godine ne sme biti zaboravljeno, da ne bi ubuduće takvom napadu bio izložen nijedan verski hram ni bogomolja.
Poglavar Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić rekao je na skupu povodom godišnjice paljenja džamija da taj događaj predstavlja pokušaj uništenja identiteta i da se više nikad ne sme dogoditi.
Zilikć je rekao da nema nikakve spontanosti u paljenju hramova, bez obzira na to kojim verskim zajednicama te bogomolje pripadaju i dodao da je nije bilo ni u slučaju paljenja džamija u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
"Boli to što smo te huligane i posle toga na istim ulicama mogli videti", rekao je Zilkić i dodao da se nadležni nisu dobro snašli u toj situaciji kako bi sprečili uništavanje džamije i nasilja.
Izaslanik Beogradske nadbiskupije otac Leopold rekao je da su džamije, crkve i sinagoge gradili siromašni, a ne bogati i da ti hramovi postoje da bi se ljudi učili dobroti i poštovanju svetinja.
On je pozvao na širenje razumevanja i očuvanje tekovina, kako je rekao, da bi se videlo da su i pre nas, naši preci znali da cene svetinje i da se oko njih okupljaju.
Poglavar jevrejske zajednice u Srbiji rabi Isak Asiel rekao je da "pogađa to što je za brojne sugrađane paljenje Bajrakli džamije bilo događaj" kome su prisustvovali kao posmatrači.
Asiel je rekao da je država 18. marta 2004. "dala sebi autogol", jer policija nije na odgovarajući način reagovala i sprečila paljenje džamije, uništavanje biblioteke, kao i policijskih automobila.
Izaslanik vladike hvostanskog Atanasija (Rakite) đakon Dragan Tanasijević rekao je da Srpska pravoslavna crkva, kao i ostale hrišćanske zajednice, ne odobrava nijedan oblik nasilja.
"Ta grupa ljudi nije delovala samo na jednu religijsku zajednicu, nego i preko bogougodnih knjiga i istorijskih dokumenata, i na vlast, policiju, kao i na vatrogasce koji su pokušavali da ugase vatru", rekao je Tanasijević podsećajući se događaja od 18. marta.
Orijentalista Rade Božović upitao je zašto ni posle šest godina od tog događaja u Srbiji, koja kako je naveo još nije postala demokratska zemlja, nije utvrđeno ko je bio organizator napada na džamije.
Božović je predložio da se iduće godine povodom podsećanja na 18. mart i paljenje džamija, organizuje okupljanje i molitva kod Bajrakli džamije u Beogradu.
Kako je na skupu rečeno, Bajrakli džamija jedini je islamski verski objekat u Beogradu u kome živi oko 150.000 muslimana.
Taj spomenik kulture potiče iz 17. veka i predstavlja lep primer osmanske arhitekture klasičnog carigradskog perioda.
Istaknuto je da su učesnicima u nemirima u kojima su 18. marta 2004. godine zapaljene džamije u Beogradu, Nišu i Novom Sadu izrečene blage kazne, ali i da postupak protiv odgovornih za paljenje Bajrakli džamije još nije završen.
Skup pod nazivom "Naši hramovi - naš amanet" povodom šeste godišnjice od paljenja Bajrakli džamije u Beogradu organizovalo je kulturno dobrotvorno društvo Gajret.
Do nemira u Beogradu i Nišu i paljenja džamija u tim gradovima, došlo je nakon nasilja nad nealbancima na Kosovu i Metohiji.
Zbog incidenata u kojima je oštećena Bajrakli džamija smenjen je tadašnji direktor beogradske policije Milan Obradović.
Na skupu kome su prisustvovali i predstavnici opštine Stari grad prikazan je i dokmunetarni video materijal o paljenju Bajrakli džamije.
Predstavnici Islamske zajednice Srbije zahvalili su opštini Stari grad, koja je odmah nakon paljenja džamije u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, uputila značajnu pomoć za njenu obnovu.
Zahvalnost opštini upućena je i povodom pomoći za organizaciju izložbe islamske kaligrafije.
(agencije/MONDO)
Zilikć je rekao da nema nikakve spontanosti u paljenju hramova, bez obzira na to kojim verskim zajednicama te bogomolje pripadaju i dodao da je nije bilo ni u slučaju paljenja džamija u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
"Boli to što smo te huligane i posle toga na istim ulicama mogli videti", rekao je Zilkić i dodao da se nadležni nisu dobro snašli u toj situaciji kako bi sprečili uništavanje džamije i nasilja.
Izaslanik Beogradske nadbiskupije otac Leopold rekao je da su džamije, crkve i sinagoge gradili siromašni, a ne bogati i da ti hramovi postoje da bi se ljudi učili dobroti i poštovanju svetinja.
On je pozvao na širenje razumevanja i očuvanje tekovina, kako je rekao, da bi se videlo da su i pre nas, naši preci znali da cene svetinje i da se oko njih okupljaju.
Poglavar jevrejske zajednice u Srbiji rabi Isak Asiel rekao je da "pogađa to što je za brojne sugrađane paljenje Bajrakli džamije bilo događaj" kome su prisustvovali kao posmatrači.
Asiel je rekao da je država 18. marta 2004. "dala sebi autogol", jer policija nije na odgovarajući način reagovala i sprečila paljenje džamije, uništavanje biblioteke, kao i policijskih automobila.
Izaslanik vladike hvostanskog Atanasija (Rakite) đakon Dragan Tanasijević rekao je da Srpska pravoslavna crkva, kao i ostale hrišćanske zajednice, ne odobrava nijedan oblik nasilja.
"Ta grupa ljudi nije delovala samo na jednu religijsku zajednicu, nego i preko bogougodnih knjiga i istorijskih dokumenata, i na vlast, policiju, kao i na vatrogasce koji su pokušavali da ugase vatru", rekao je Tanasijević podsećajući se događaja od 18. marta.
Orijentalista Rade Božović upitao je zašto ni posle šest godina od tog događaja u Srbiji, koja kako je naveo još nije postala demokratska zemlja, nije utvrđeno ko je bio organizator napada na džamije.
Božović je predložio da se iduće godine povodom podsećanja na 18. mart i paljenje džamija, organizuje okupljanje i molitva kod Bajrakli džamije u Beogradu.
Kako je na skupu rečeno, Bajrakli džamija jedini je islamski verski objekat u Beogradu u kome živi oko 150.000 muslimana.
Taj spomenik kulture potiče iz 17. veka i predstavlja lep primer osmanske arhitekture klasičnog carigradskog perioda.
Istaknuto je da su učesnicima u nemirima u kojima su 18. marta 2004. godine zapaljene džamije u Beogradu, Nišu i Novom Sadu izrečene blage kazne, ali i da postupak protiv odgovornih za paljenje Bajrakli džamije još nije završen.
Skup pod nazivom "Naši hramovi - naš amanet" povodom šeste godišnjice od paljenja Bajrakli džamije u Beogradu organizovalo je kulturno dobrotvorno društvo Gajret.
Do nemira u Beogradu i Nišu i paljenja džamija u tim gradovima, došlo je nakon nasilja nad nealbancima na Kosovu i Metohiji.
Zbog incidenata u kojima je oštećena Bajrakli džamija smenjen je tadašnji direktor beogradske policije Milan Obradović.
Na skupu kome su prisustvovali i predstavnici opštine Stari grad prikazan je i dokmunetarni video materijal o paljenju Bajrakli džamije.
Predstavnici Islamske zajednice Srbije zahvalili su opštini Stari grad, koja je odmah nakon paljenja džamije u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, uputila značajnu pomoć za njenu obnovu.
Zahvalnost opštini upućena je i povodom pomoći za organizaciju izložbe islamske kaligrafije.
(agencije/MONDO)
